SUMNJIV VELIKI BROJ MESTA NA FAKULTETIMA: Stručnjaci upozoravaju - daje se tri puta više indeksa nego što ima kandidata!

Lj. BEGENIŠIĆ

04. 10. 2021. u 16:00

NA fakultetima u Srbiji godišnje se otvori skoro tri puta više mesta nego što ima zainteresovanih studenata, koji mogu da konkurišu na čak 1.600 studijskih programa.

Foto Z. Jovanović

Zato je glavno pitanje - ko i na osnovu kojih kriterijuma daje akreditacije za nerazumno veliki broj mesta i programa. Ima osnova da se sumnja u korektnost akreditacija, a možda ima i malverzacija i korupcije u ovom procesu.

Ovo za "Novosti", kaže Ivan Ivić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu u penziji, komentarišući podatke prema kojima je za upis u prvu godinu fakulteta akreditovano enormnih 113.852 mesta, a za prvi stepen visokog obrazovanja 1.683 studijska programa.

Istovremeno, u zemlji se godišnje rađa oko 65.000 dece, a od tog broja četvorogodišnje škole koje su uslov za upis na prvu godinu završi 45.000 đaka.

Poređenja radi, 2012. godine za upis u prvu godinu bilo je akreditovano 913 programa i 66.853 mesta, a prof. Ivić pita koje su to uvećane obrazovne potrebe u odnosu na period od pre skoro jedne decenije koje opravdavaju ovakvo povećanje broja programa i mesta.

Inače, kada je reč o privatnim fakultetima i strukovnim akademijama one uglavnom akredituju programe iz oblasti menadžmenta, administracije, poslovne politike... gde su ulaganja minimalna. Pri tom, skoro da nema prirodnih, tehničkih i medicinskih nauka.

PONUDA Studenti mogu da konkurišu na čak 1.600 studijskih programa, Foto M. Anđela

Međutim, prof. Ivić upozorava da je ključni problem u državnim fakultetima koji dominiraju po broju programa, jer privatni fakulteti i akademije pokrivaju tek trećinu (31,89 odsto) ukupnog broja programa i oko četvrtinu (27,82) mesta.

Problem je i broj nastavnika, kojih je na državnim fakultetima angažovano u proseku 3,87 sa punim radnim vremenom, dok je u školama strukovnih studija angažovano u proseku 1,78 nastavnika. A broj i kvalifikacije nastavnog kadra su među ključnim uslovima za dobijanje akreditacije.

Prof. Ivan Ivić, Foto Tanjug

- Sve ovo govori da su recenzenti u Nacionalnom akreditacinom telu (NAT) pristupili poslu formalistički ne vodeći računa o realnim potrebama zemlje i njima prilagođenog obrazovanja - ističe prof. Ivić.

On ocenjuje da je osnovni motiv pokušaj visokoškolskih ustanova, i privatnih i državnih, da ostvare profit.

- Fakulteti se finansiraju po broju studenata, a pošto imamo ograničen broj kandidata za upis, a veliki broj mesta, logično je očekivati da fakulteti na sve načine nastoje da pridobiju što više kandidata, idu logikom daj šta daš - kaže ovaj profesor.

Prof. Ivić zaključuje da sve ovo vodi ka značajnom snižavanju kvaliteta fakultetskog obrazovanja, sa svim posledicama koje ono može da ima po razvoj zemlje.

U Beogradu "višak" 2.000 mesta

DA nešto nije u redu sa brojem mesta za upis u prvu godinu fakulteta i brojem programa pokazuje i podatak da je na Univerzitetu u Beogradu na fakultetima ostalo ukupno više od 2.000 slobodnih mesta, što budžetskih što samofinansirajućih. Prorektor za nastavu UB Petar Bulat rekao je da je, ako se uzme u obzir nekoliko godina unazad, primetan trend pada broja upisanih studenata. Bulat je objasnio da je to posledica depopulacije jer su generacije sve manje, a sa druge strane privatni fakulteti odvlače jedan deo studenata.

Zapratite Nportal na Fejsbuk stranici

Pogledajte više