NADAM SE PRAVDI, ALI DO NJE NE STIŽEM: Mirjana tvrdi da ima dokaze da je prva eksproprijacija bila nezakonita

J. Ilić

21. 09. 2021. u 11:14 >> 13:58

USRED noći 1949, izbačena sam iz svog doma na ulicu... Pola veka kasnije, samo sam jednom svojom nogom stala na tlo nekadašnjeg vinograda i kuće mojih predaka.

Foto J. I.

Od tada, ne prolazim više starim smederevskim drumom pored svog imanja. Suviše je bolno. Decenije sam uložila u borbu da povratim svoj dom, nadala se pravdi, ali do nje ne stižem.

Ovako, za "Novosti", govori Mirjana Čanić Radojlović (89), lekar u penziji, specijalista mikrobiolog, nekada šef bakteriološke laboratorije Klinike za infektivne bolesti u Beogradu, naslednica vile "Đurđevi vajati" u Smederevu. Vile koja je danas, za većinu, samo restoran koji je decenijama menjao vlasnike, dok je malo onih koji poznaju istoriju nekada porodične vile Mirjaninih predaka. Ipak, u Zavodu za zaštitu spomenika kulture, vila je stavljena u režim prethodne zaštite kao potencijalno kulturno nasleđe.

Foto J. I.

Vila "Milica" ima istoriju dugu više od stoleća. Prvih pola veka bila je porodični letnjikovac kojeg je sagradio Aleksandar Simonović, ađutant kralja Milana i komornik kraljice Natalije Obrenović. Sazidana je na placu koji je, najverovatnije, u miraz dobila njegova supruga, Milica Spasić, prabaka naše sagovornice. Zidana je prema projektu arhitekte Danila Vladisavljevića, negde potkraj 19. veka.

- Iz memoara moje baba-tetke Olge i drugih dokumenata, vidi da je kraljica Natalija dolazila u našu kuću. Vila je bila okružena parkom, voćnjakom i vinogradom, na površini od šest hektara. U njoj su letnje mesece moji pradeda i prababa provodili sa svojim kćerima, Jelisavetom-Elom, Olgom i Ružom - priča Mirjana.

Posle smrti pukovnika Simonovića 1927, ali i tokom Drugog svetskog rata, kuća je bila utočište za Milicu, njene kćerke i unuke.

- Živela sam tu kao dete, a sa majkom i bakom neprekidno od savezničkog bombardovanja 1944. do 1949. Imala sam 17 godina, i išla sam u smederevsku Gimnaziju, kada su, jedne noći 1949. godine baku, mamu i mene, isterali iz našeg doma na ulicu. Noću, bez ičega. Bilo je strašno. Otišle smo brodom za Beograd i uselile se u stan koji je otac ranije dobio na korišćenje od države - seća se Mirjana.

Foto Privatna arhiva

Drugih pola veka vilu prati sudbina porodice i društva.Imanje je porodici oduzeto i postalo je "opštenarodna imovina" data na upravljanje Ministarstvu spoljne trgovine FNRJ.

- Prabaki Milici su agrarnom reformom oduzeta tri od ukupno šest hektara vinograda, uz obrazloženje da nije zemljoradnik. Ta zemlja je kasnije prodavana, kupovali su ljudi i gradili kuće. Izgrađene su 32 vikendice na tom potesu. Vila nije oduzeta, ostala je u prababinom posedu tokom rata, za šta imamo dokumentaciju - kaže naša sagovornica.

Među više kilograma dokumenata, Mirjana tvrdi da ima dokaze kako je vila menjala "vlasnike" sve do danas:

- Usledila je pravna pljačka. Ministarstvo spoljne trgovine, koje je raspolagalo imanjem, nije ga privelo nameni, odnosno nije ga nikada pretvorilo u poljoprivredno dobro. Samim tim, ta prva eksproprijacija je bila nezakonita još tada, a kasnije je sprovedena još jedna u korist "Godomina".

Naslednica kazuje da su imanje i vila kasnije prodati Železari "Sartid" za 300.000 dinara. Američki "Ju-Es stil", kao vlasnik železare, preprodaje vilu firmi "Du integral". Pominju se i firme "Zodufin" i "Lumaks".

- Napravili su od naše porodične vile "salu za svadbe i sahrane". Dograđena je 2008. bez saglasnosti Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Iako je naređeno da se dograđeni deo sruši, to nije ispoštovano - govori nam.

Foto Privatna arhiva

Mirjana tvrdi i da novi vlasnici, nisu uknjiženi, već da se, kao i u zemljišnoj knjizi, i u katastru, vila vodi kao državna imovina.

- Svi nazovi "vlasnici" pozvani su krajem avgusta u katastar u Smederevu da se izjasne. Svi hoće da se uknjiže. Tražila sam da zemljišna knjiga ostane na snazi dok Agencija za restituciju ne reši naš zahtev. Sad čekamo odluku Katastra - kaže naslednica.

Ova neumorna, hrabra žena ne posustaje u nastojanju da, kako kaže, ispravi istorijsku grešku. Svesna je svojih godina i vlasti koje su prošle, ali to ne umanjuje osećaj tuge jer ne može prići kući u kojoj je odrasla.

- Borim se gotovo dve decenije da dokažem istinu i dostignem pravdu, ali ne uspevam. Nastaviću borbu, čak i u ovim godinama - kaže nam dr Mirjana Čanić Radojlović.
 

ŽALBA

POKUŠALI smo još 2002, da u smederevskoj pravno-imovinskoj službi pokrenemo postupak poništenja eksproprijacije jer verujemo da nije bila pravedna. Odbili su nas. Mogli su odmah, a ne da čekaju 20 godina. Sada smo se žalili Ministarstvu finansija. I čekamo šta će da odluče, kao i odluku Agencije za restituciju - kaže naša sagovornica.

LETNjA GOSTOVANjA KRALjICE NATALIJE

PUKOVNIK Simonović i njegova supruga bili su bliski sa kraljicom Natalijom Obrenović. U istraživanju Vesne Mrkić iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Smederevu, navodi se da su "susreti i druženja između kraljevske porodice Obrenović i porodice pukovnika Simonovića u vili 'Milica' bili redovni tokom letnjih meseci, posebno u periodu između 1895. i 1903. godine".

Pogledajte više