U JASENOVCU POSRAMLJEN LJUDSKI ROD: "Novosti" u crkvi rođenja Svetog Jovana, gde je patrijarh srpski Porfirije služio pomen ubijenim Srbima

Na ovom smo mestu kako bismo se prisetili najstrašnijih, umu nezamislivih zločina koje su učinile ustaše, a zlotvori su sve to radili na osnovu tadašnjih zakona.

Ovo je juče poručio patrijarh srpski Porfirije u besedi posle svete arhijerejske liturgije u manastiru Jasenovac. Ovom službom u manastirskoj Crkvi Rođenja Svetog Jovana Preteče počelo je sećanje na Svete novomučenike jasenovačke, čije stradanje se po kalendaru SPC obeležava svakog 13. septembra. Besedeći, patrijarh je naglasio i da je tamo gde je veliko stradanje i blagodat velika.

- Naš odgovor je molitva i praštanje. Nikada se ovde nismo okupljali da bismo se bavili matematikom, brojkama, ko je više zla naneo. Ovo je za nas mesto molitve, dolazimo u Jasenovac sa pijetetom kao što odlazimo na mesta gde su stradali drugi ljudi - rekao je Njegova svetost, uz podsećanje da su u Jasenovcu stradali nevini ljudi i da je svaka žrtva mučenik.

Obraćajući se "prijateljima iz Hrvatske" podsetio je da se zamena teza iz jedne zemlje prelila i na ove prostore, pa se SPC proziva za izvor svakog zla.

- Ljudi koji su me upoznali imaju priliku pronaći zapisane desetine hiljada mojih reči, imaju priliku uveriti se ima li diskontinuiteta u onome što sam govorio i delovao. Ko uzme te reči, videće da nikada nije bila u pitanju zla namera. Jedan moj prijatelj, ne znam da li je posumnjao ili je morao tako da postupi, rekao je da ima više Porfirija i da su mu najmanje tri poznata. Ali postoje zapisane reči i učinjena dela pa neka oceni svako koliko je Porfirija. Uvek sam govorio samo afirmativno o Hrvatskoj - poručio je patrijarh i naglasio da nikada nije želeo nadolivati ulje na vatru.

Obraćajući se vernicima, kojih je bilo više stotina iz Hrvatske, Republike Srpske, Srbije i Crne Gore, kao i gostima među kojima su bili i Milorad Dodik, srpski član Predsedništva BiH, i Milorad Pupovac, predsednik Srpskog narodnog veća, poglavar SPC je poručio:

- Hrvatska i ja se volimo javno, ma koliko to nekome smetalo. Volim sve ljude Hrvatske, bez obzira na to kojem narodu pripadaju. I to iz dubine svoje duše. Ne očekujem zauzvrat apsolutno ništa. Mi poštujemo svaku državu, svakog čoveka bez obzira na to da li je Srbin, Crnogorac, Bošnjak, Albanac, Hrvat... Poštujemo svakog i podržavamo da svako bude ono što jeste.

Među onima koji su došli da pozdrave i koji su pomno slušali patrijarha bio je i Marko Gojković, starina od 87 leta, preživeli jasenovački logoraš. Kaže, sa osam godina je dospeo u fabriku smrti u Jasenovcu, pa u Staru Gradišku i potkraj rata u logor Jastrebarsko.

- U Jasenovcu mi je ubijeno pet sestara i otac. Tri sestre su ubijene sa bebama - s tugom koja ne prolazi govori nam Marko dok su mu oči pune suza.

- Ovo prvi put pričam. Ni deci ni unucima nisam pričao o strahotama koje sam video u Jasenovcu i Jastrebarskom.

Ne zna, kaže, gde je jezivije bilo, da li u Jasenovcu, da li u Jastrebarskom:

- Deca su u Jastrebarskom umirala svaki dan. Tifus, dijareja ili izgladnjivanje. I ja sam ubrzo oboleo. Jedan dan sam se samo srušio i onesvestio. Mislili su da sam umro.

Odneli su me i bacili na gomilu mrtve dece. Brat me tražio po logoru i kad me ugledao, pritrčao je i skinuo me sa gomile mrtve dece. Udarao me i plakao i tako me nekako probudio...

Seća se da ga je brat nekoliko dana krišom hranio dok nije malo ojačao.

- Ubrzo nas je jedan beležnik iz Gradiške uzeo kod sebe kući da nas spase iz logora. I kod njega u kući zamalo da nas ubije neki musliman Safet koji me ganjao po ulici sa kamom jer sam Srbin, ali me spasao naš domaćin. Odatle je brat otišao u partizane i ja za njim.

Kraj rata smo dočekali u Slavoniji, odakle smo otišli u Srbiju. Živim u Novoj Pazovi.

Prvi put sam došao u Jasenovac. Verujte, nisam imao snage. Vraćaju mi se slike ubijene dece i ljudi - ispričao nam je deda Marko.

Jedina logorašica koja je prošla golgotu Jasenovca ali i povratak posle rata na svoje spaljeno i uništeno ognjište u Jasenovcu je Draginja Balać. Svi u Jasenovcu poznaju je kao baka Dragu. Ima 92 godine i živi 500 metara od ulaza u Memorijalni kompleks Jasenovac i, kako kaže, svega kilometar od humki i polja smrti na kojima je i sama nekada bila, i gde su joj ubijeni sedmoro najbližih i desetine drugih rođaka.

- Kažu da je ubijeno 700.000 ljudi u Jasenovcu. E moj sine, bojim se da je ubijeno i više.

Ustaše su ubijale svaki dan i tako pet godina. I sad vidim slike kako pale leševe. Smrdi vazduh. Taj smrad i sad mogu da osetim. Nekad kad izađem u dvorište i pogledam prema mestu gde je bio logor, mogu da vidim kako ustaše vode ljude po logoru. Kako pucaju u majke i decu. Sve sam ti to, sine, gledala kao dete - kaže baba Draga.

U zloglasni logor je odvedena kao devojčica od 13 godina.

- Čitavo selo su ustaše oterale u Jasenovac. Skoro pa svi su tamo pobijeni. Nas par je preživelo jer smo poslati u Nemačku da radimo. Kada sam se vratila iz Nemačke sve je bilo spaljeno u selu. Ostao jedino naš bunar - kaže baka Draga.

Život ju je odveo dalje iz Jasenovca, ali se vratila 2000. godine i kaže da je i danas živi svedok strahota srpskog naroda.

- Žao mi je što nisam bila kod manastira kad je stigao patrijarh. Teško hodam, ali biće prilike - kaže Draga.

Među okupljenim verujućim narodom u Jasenovcu bio je Vlade Novković, penzioner rodom iz Našica. Došao je u Jasenovac da dočeka patrijarha i bio je vođa puta za pun autobus vernika iz Beograda. Kaže da nije prvi put u Jasenovcu i da ide uvek kad može.

- Ne smemo nikada zaboraviti stradanje srpskog naroda u Jasenovcu. U ime naših predaka koji su ostavili kosti u Jasenovcu moramo našu decu učiti o stradanju - kaže Vlade.

A o učenju mladih naraštaja o Jasenovcu i srpskom stradanju na licu mesta je besedila Jelena Vasilijević iz Rakovice. Ova srpska majka je dovela sedmoro dece u Jasenovac. Dvoje je ostalo kući sa ocem Strahinjom koji je crkvenjak u crkvi na Dorćolu.

- Deca moraju znati ko su im bili preci. Nikada ne smemo zaboraviti našu istoriju. Kad smo pogledali film "Dara iz Jasenovca" deca su poželela da dođu. Dolazili smo i pre ali su bili manji. Sad već razumiju kad im pričam šta se desilo - kaže Jelena.

U Jasenovcu je u ponedeljak bilo i mnogo Srba iz Hrvatske, iz Našica, Virovitice, Pakraca, Zagreba, ali nažalost malo ih je uopšte htelo da kažu kako se zovu i zašto su došli. Boje se kažu!

Jedan od onih koji se nije plašio da progovori o Jasenovcu je Borivoje Dževajlija iz mesta Suhopolje kod Virovitice.

- Naravno da se Srbi koji su ostali u Hrvatskoj plaše da pričaju o Jasenovcu. Ovde sam da pozdravim patrijarha i drago mi je da crkva nije zaboravila naš silni narod koji je stradao, ali i one koji su preživeli golgotu logora smrti Jasenovac - kaže Borivoje.

PRVI PUT DOŠLI KARAĐORĐEVIĆI

PRINC Filip Karađorđević u pratnji supruge, princeze Danice prisustvovao je liturgiji u manastiru Jasenovac.

- Zahvalan sam vladiki Jovanu na pozivu da danas budem ovde i ponosan sam što sam prvi Karađorđević koji je došao u Jasenovac, da se pokloni senima jasenovačkih mučenika. Žao mi je što ranije nisam imao priliku da posetim ovo sveto mesto. Dolazak u Jasenovac mi je bio podjednako važan kao i odlazak na Kosovo i Metohiju. Između Kosmeta i Jasenovca uvek ću stavljati znak jednakosti. I Jasenovac i Kosovo moramo uvek i stalno nositi u svojim mislima, u svojoj duši i u svom srcu - rekao je princ Filip.

* * * * * * *

DODIK: UVEK TREBA TEŽITI MIRU

UVEK treba težiti miru, ali moraju se pamtiti i stradanja gde god da su se desila, pogotovo tamo gde je počinjen zločin nad nedužnim ljudima, ženama i decom. Mi, Srbi, kada ovde dolazimo svesni smo koliki je opseg ovog stradanja, koliko je ljudi ovde pobijeno, koliko je mučenički stradalo Srba, Jevreja, Roma ali i drugih, kako se to nekada zvalo, antifašista, među kojima su i pripadnici hrvatskog naroda. Danas, posle iskustva iz Jugoslavije koja se raspala u krvavom obračunu, važno je da se sagrade dobri odnosi između Hrvatske i srpskih država - Republike Srpske i Srbije - rekao je juče u Jasenovcu Milorad Dodik, srpski član Predsedništva BiH.

* * * * * * * *

VAŽNA VUČIĆEVA INICIJATIVA

DANAŠNjE hrvatsko državno rukovodstvo, nažalost, nikada se nije jasno odredilo prema genocidu nad Srbima koji su počinili Hrvati u Drugom svetskom ratu. Naprotiv, hrvatski političari veličaju ustaštvo i pokazuju celom svetu da je današnja Hrvatska ideološka naslednica nacističke NDH. Pod takvim okolnostima teško je govoriti o istinskom pomirenju u regionu kojem Srbija teži. Srbija će nastaviti da se bori za istinu i za to da svaka žrtva ustaških zločina bude upisana i zapamćena u istoriji. Zato je važna inicijativa predsednika Vučića da se u Donjoj Gradini izgradi memorijalni centar za sve srpske žrtve - rekao je juče u Jasenovcu ministar Nenad Popović.