ISTORIJSKI DODATAK - RUŠENJE BIROKRATSKIH BARIJERA: Od odlučujućeg značaja bilo je poznavanje kanala u lavirintu američke administracije

Čitajući o događajima onako kako su se dešavali u to vreme, shvatićete koliko su bila teška vremena na Balkanu 1990-ih. Uvidećete i koliko je svet bio blizu još jedne velike katastrofe rodom sa Balkana. Uvidećete i kako su brižljivo i metodično velike sile u Evropi orkestrirale uništavanje Jugoslavije, bezmalo uništenje Srbije i uklanjanje tadašnjeg političkog rukovodstva Srbije na čelu sa predsednikom Slobodanom Miloševićem.Putovanje ka miru započeo sam kao nepristrasni grčko-američki politički lider, koji se dobrovoljno prijavio da pomogne u okončanju građanskog rata u Bosni mirnim sredstvima. Godinu i po dana kasnije postao sam grčko-američki Srbin koji je učestvovao u zvaničnim pregovorima o mirovnom sporazumu. Postao sam, dakle, grčko-američki Srbin koji je učestvovao u formulisanju i zvaničnom potpisivanju konačnog mirovnog sporazuma u Dejtonu, u Ohaju, SAD.

ODLAGAO sam objavljivanje hronike događaja sa svog putovanja ka miru nadajući se da će tvorci i distributeri 'međunarodne pravde' uvideti da su lideri Srbije sa kojima sam putovao ka miru, lideri optuženi za činjenje ratnih zločina, bili žrtve lažnih optužbi, promišljeno kreiranih falsifikata i fabrikovanih optužbi za ratne zločine.

Bilo je potrebno dvadeset sedam dugih godina da liferanti 'međunarodne pravde' proglase nevinost lidera Srbije sa kojima sam učestvovao u formulisanju mirovnih sporazuma i sa kojima sam bio na dugom i usamljeničkom putu ka miru. Bio je to put u Dejton u Ohaju, SAD. Dobavljači međunarodne pravde trebalo bi da se prisete da istorija nikada ne laže i ne skriva istinu. Svakom Srbinu na svetu pružam detaljan i istinit prikaz događaja koji su se dogodili u Srbiji i njenom okruženju onako kako sam ih doživljavao od proleća 1994. do decembra 1995. godine", navodi Spirou na kraju Prologa.

POČELO je sve, kao što će se uveriti čitalac ovog Istorijskog dodatka, gotovo kao u nekom detektivskom filmu, kada su autoru, u restoranu "Tops" u Atini, na Trgu Kolonaki, prišla "tri čoveka". Bili su to Spiros Surcis, Paris Kicos i Teos Demetriades, trojica Grka nepoznatih Krisu, kome je Surcis rekao:

"Gospodine Spirou, znate da se na Balkanu vode ratovi. Mi smo se angažovali oko toga, nastojimo da pomognemo narodu Srbije koji veoma mnogo pati jer je Srbija pod embargom Ujedinjenih nacija... Našim prijateljima u Srbiji je potrebna pomoć... Gospodine Spirou, predsednik Milošević nastoji da uspostavi direktan kontakt sa značajnim političkim liderima u Klintonovoj administraciji koji bi mu pomogli da okonča građanski rat u Bosni. Vi poznajete one koji donose krupne odluke u Americi. Vi možete da pomognete!" U sredu, 21. aprila 1994. godine, Spirou se sastao sa ambasadorom Milanom Milutinovićem, a sutradan je počela "serija događaja" za koje autor navodi da ih "nikad neće zaboraviti". Već 26. aprila bio je u Beogradu, gde se prvi put sreo sa Slobodanom Miloševićem, s kojim je imao petočasovni sastanak. Posle tog susreta, doneo je konačnu odluku da odmah krene u mirovnu akciju.

PO POVRATKU u SAD sreo se sa dvojicom pouzdanih saradnika, proverenih prijatelja i dugogodišnjih saradnika, čija su imena Džo Tripi i Mark Skajver. Kada su se sreli na ručku već 4. maja, u tom prvom razgovoru su počeli da definišu strategiju na koju će se osloniti u traganju za onim rešenjima koja treba da dovedu do uspostavljanja mira u Bosni i Hercegovini. Nastavili su da kuju taj plan i precizirali njegov politički okvir i sadržaj. Od odlučujućeg značaja bilo je njihovo poznavanje kapilarnih kanala u složenom lavirintu američke administracije, u sektorima unutrašnje i međunarodne politike. Doneli su čvrstu odluku da pred sobom zaobilaze i da ruše mnogobrojne barijere kako bi se susreli sa vodećim ličnostima administracije predsednika Klintona, ili s ličnostima koje imaju veliki ugled ne samo u SAD, nego i u svetu, što je bio slučaj s nekadašnjim predsednikom SAD Džimijem Karterom, zbog njegove velike posvećenosti smanjenju tenzija na neuralgičnim kriznim tačkama svetske politike. Kris Spirou je dnevnik pisao s velikom preciznošću, na način vrlo uzbudljiv i prijemčiv svakom čitaocu, koji kao da se nalazi u nekom velikom luna-parku, u kome se munjevitom brzinom smenjuju svakojake senzacije i pred njim defiluje čitava plejada našoj publici nepoznatih, ili dobro poznatih ličnosti duboko upletenih u zbivanja na teritoriji Jugoslavije od početka duboke krize 1990. godine, koja će ubrzo dovesti do razbijanja jedinstvene države i serije ratova za jugoslovensko nasleđe.