PREŽIVELA JE USTAŠKU JAMU, CEO ŽIVOT NOSILA OŽILJKE: Preminula Boja Lalić, svedok masakra kod Livna 1941. godine (FOTO)

J. MATIJEVIĆ

24. 08. 2021. u 15:24

OTIŠLA je Božana Boja Lalić, udato Radeta, poslednja od 14 koji su preživeli krvavi ustaški pir na Ognjenu Mariju 1941. kada je u jamu Ravni Dolac kod Livna bačeno 218 živih Srba. Usnula je u ponedeljak, u 92. godini, u Velikom Guberu, a sahrana je sutra u 13 časova na Srpskom pravoslavnom groblju u ovom livanjskom selu.

Foto: B. Simonović

- Boja je preminula 23. avgusta, oko 19.30, u svojoj kući u Velikom Guberu kod Livna - potvrdila je za "Novosti" Vjerica Radeta, Bojina bliska rođaka. - Zdravlje joj je tokom poslednje decenije bilo narušeno, a poslednjih pet godina izuzetno teško. Sve to vreme o njoj je brinula njena ćerka jedinica Jordanka. Do večne kuće na groblju u Guberu, Boja će biti ispraćena danas u 13 časova, gde će biti sahranjena u porodičnu grobnicu gde počiva i njen suprug, moj stric Ljubo, koji je preminuo krajem osamdesetih. 

Foto: B. Simonović

OSTALA NA OGNjIŠTU I DEVEDESETIH

ZA vreme građanskog rata devedesetih, hrabra Boja je sve vreme sama živela u svojoj kući u Guberu. Ognjište nije htela da napusti ni kada su potomci onih koji su je mučili i bacali u jamu opet zveckali oružjem. I za veliko čudo, nisu ponovo digli ruku na nju.

Jeziv zločin u kojem su ustaše, 30. jula 1941, u jamu Ravni Dolac, duboku 48 metara, bacile 218 živih Srba - žena i nejači iz porodica Bačković, Bošković, Gligić, Erceg, Lalić, Kozomora, Stojić, Vulić, preživelo je njih 14, jedan dečak i 13 žena. Među njima i tada dvanaestogodišnja Boja. Bez hrane i samo zahvaljujući kapima vode, uspeli su da u jami prežive 42 dana. Tada su čobani čuli njihovo dozivanje, a izvukle su ih komšije Hrvati koji u zlodelu nisu učestvovali. Posmrtni ostaci u jami umorenih, izneti su tek posle pola veka, 9. juna 1991, i pohranjeni su u kripti spomen-kapele posvećene Ognjenoj Mariji u porti crkve Uspenja Presvete Bogorodice u Livnu. 

Foto: Privatna arhiva

U potresnoj ispovesti Budi Simonoviću za knjigu "Ognjena Marija Livanjska", Boja je ispričala sve detalje strašnog zločina od kojeg se dugo oporavljala. Pridigla se tek u januaru 1942. godine: 

- I, aj, aj, tako neđe do iza Božića. Ja počeg pomalo da se opirem na noge. Sve me Blagoje strinin, vazda mu blago u dom, uzme pa me vodi, ko malo dite. I eto, za muku moju, ja pretekog, a i danas ne znam kako. Nekakva sila presudila da mi bude vika, a kome je vika tome je i lika.

Foto: Privatna arhiva

Život je tekao dalje, udala se i rodila ćerku, ali ravno 80 godina i 24 dana nosila je Boja ožiljke od ustaških rana na telu, a za one u duši koje nikad ne zacele, samo je ona znala. 

Pogledajte više