PESMOM I PLESOM DO VEĆIH PRAVA ZA ROMKINJE: Prvi romski ženski hip-hop bend osnovalo 12 devojaka iz Niša i Beograda

Želja im je da kroz muziku i rime izraze svoje stavove o problemima sa kojima se Romi, a posebno mlade Romkinje, suočavaju kroz život i odrastanje. One pesmom i plesom "govore" i šalju poruke da bi okruženje bolje videlo sve probleme romske populacije, naročito žena.

U njihove pesme pisane na tri jezika: romskom, srpskom i engleskom, gde zvuke pop i rep muzike prožimaju tradicionalni romski elementi, utkani su svakodnevni problemi marginalizovanih i diskriminisanih ljudi iz njihovog okruženja. Dečji brakovi, neravnopravnost žena i muškaraca, loše obrazovanje, pravo glasa mladih..., samo su neki od problema kojima, kroz pesmu, žele da stanu na put.

Anastasija Amzić iz Niša ima 19 godina i učenica je Građevinske škole. Za muzičku sekciju čula je još dok je kao desetogodišnjakinja u organizaciji "Grab", koja pruža podršku i obrazovanje mladim Romima, pohađala dopunske časove matematike. Nije imala dilemu da li želi da se oproba u muzici, a u hip-hopu se, kaže, potpuno pronašla. Tako je formiranje prvog ženskog benda tog žanra za nju značilo ostvarenje velikog sna.

- Kada sam završila taj problem sa matematikom, videla sam da u "Grabu" imaju i muzičku radionicu. Htela sam da probam. Vrlo brzo sam videla da imam talenta da repujem. Mojim roditeljima se mnogo dopalo to što ovde radimo, što završavam srednju školu, što ću možda da upišem i fakultet, što imam neke druge planove, a ne, na primer, samo da se udam - priča nam Anastasija.

Osim muzike, dopao joj se, kako kaže, i sam koncept benda koji čine devojke uzrasta od 14 do 27 godina, a koje se bore za prava svih žene ovog sveta, a ne samo Romkinja.

- U pesmi koja se zove "Nemam dva života" pevale smo o ljubavi. Pesma govori o tome da, ako se devojka toliko zaljubi u momka, ne mora da znači da treba odmah da se uda za njega.

Ona ne bi da protraći ovaj - objašnjava nam ova mlada Nišlijka, članica benda koji, iako postoji od 2014, popularnost dožiljava tokom poslednje dve godine.

Zajedničke pokrete, ideje i stihove u vreme pandemije razmenjivale su onlajn, ali pred nastupe, kojih je bilo i po celoj Evropi, koreografiju i ritam uvežbavaju uživo i po nekoliko dana.

Jedna od najmlađih članica benda Zlata Marinković koja ima 17 godina i pohađa drugi razred Medicinske škole, kaže da je u "Laudu" prvenstveno zato što je muzika njen život, nešto što je uvek pokreće i daje joj snagu:

- Muzika pokreće ljude, širi pozitivnu energiju. Ovde sam došla zato što sam videla kakva je ranije bila situacija kod nas Romkinja: rana udaja, malo ko završi školu... Meni se to uopšte nije svidelo.

Mnogo toga im je na duši

ALBERT Zekić (na slici), koji vodi muzičke radionice pri "Grab" centru u Nišu, objašnjava nam da su devojke iz benda najpre pohađale redovne muzičke radionice, a potom došle na ideju da naprave prvi romski ženski bend u svetu.

- Imale su, zaista, mnogo toga da kažu.

Počele su sa pesmama, napisale ih i otpevale dve-tri.

Uspeh je ubrzo stigao. Bend je mnogo uticao na promene u životima mladih Roma, mlađi sada razmišljaju šire nego pre...

Zato je sada prava prilika da one kažu to što imaju i što je mnogima na duši jer će ih svakako prihvatiti mlađa populacija - kaže Albert.