HRVATSKA UPORNO KOČI PROCES TRAŽENJA NESTALIH U "OLUJI": Nesrećni roditelji podigli spomenike deci koju nikad nisu sahranili

V.C.S.

04. 08. 2021. u 17:39

PROCES traženja lica nestalih tokom oružanih sukoba u Hrvatskoj 1991-1995. sve se sporije odvija, zaključak je skupa koji su organizovala udruženja porodica nestalih i Vladine Komisije za nestala lica.

Srpske izbeglice u "Oluji"

Prema rečima dr Ljiljane Krstić iz Komisije za nestale, 1.850 osoba vodi se kao nestalo ili ubijeno u hrvatskoj vojnoj akciji "Oluja", 4. avgusta 1995.

Njih 1.200 bilo je starije od 60 godina, od čega 540 žena, među kojima, opet, 80 odsto u trećem dobu.

- Posle više od četvrt veka nije se odmaklo u pronalaženju masovnih grobnica, ekshumaciji i identifikaciji - kaže Dragana Đukić, predsednica Udruženja porodica "Suza".
- Ranije je godišnje identifikovano 50-60 ljudi i mislili smo da je to malo, da bismo došli dotle da prošle godine ne bude identifikovan niko. Ove je Hrvatska pronašla pet lica, dok je dvoje ubijenih u "Oluji" identifikovano, u saradnji nadležnih tela dve zemlje.

Ona je dodala da Hrvatska jedina ima registrovana i poznata grobna mesta, iz kojih ne ekshumira tela, a porodice koje su ušle u spor sa Zagrebom te sporove gube i plaćaju ogromne takse. Takođe, mnogi tražioci nestalih nisu više među živima.

- Sve češće grobnice po Srbiji ostaju poluprazne. Roditelji nestalom detetu i sebi podignu spomenik, pa oni umru, a treće mesto i dalje je prazno - kaže Đukić.

Dr Krstić navodi da u Hrvatskoj postoji 36 registrovanih grobnih mesta. Ekshumirano je 1.050 tela, a njih 700 je predato porodicama da budu dostojno sahranjeni. Još 350 čeka potvrdu identiteta.

- Samo u Zavodu za sudsku medicinu, u Zagrebu, postoji 896 posmrtnih ostataka koji čekaju prepoznavanje, od čega je 400 sigurno srpske nacionalnosti. Mali je procenat porodica koje nisu dale krv za DNK analizu. Nemoguće je onda da se ne identifikuje tako veliki broj tela - kaže Krstić.

Ona dodaje da je opstrukcija na svakom koraku, a da je predstavnik delegacije iz Zagreba, prošlog oktobra, na sastanku u Beogradu, svu ponuđenu dokumentaciju i zahteve sa srpske strane ocenio kao "cirkus".

Budući da je u nedavnom zemljotresu u Hrvatskoj stradala laboratorija, pa se ne može okončati utvrđivanje preliminarno već identifikovanih tela, Beograd je predložio da proceduru završe ovde i da se tela prebace, ne bi li porodice što pre došle do ostataka svojih najmilijih. Do danas nije stigao odgovor iz Zagreba. Nije bilo interesa čak ni za predlog da se zajednički urade izviđanja nekih grobnih mesta u Srbiji, kao što je npr. Kudeljara Bogojevo.

Veran Matić, izaslanik predsednika Srbije za rešavanje pitanja nestalih sa Republikom Hrvatskom potvrdio je da nije uspeo da uspostavi pravi kontakt sa predstavnikom nadležnog hrvatskog povereništva za pitanja nestalih i da iz Zagreba stalno stižu optužbe da Srbija ne da dokumentaciju. On smatra da je jedini način da proces ekshumacije i identifikacije mrdne sa mrtve tačke da bude potpisan nov sporazum. Ideja je da ne traže mrtve posebno jedna, a posebno druga strana, već da zajednički rade na istim slučajevima, kao i da se u ceo postupak uključe međunarodne institucije.

Pre svega- Međunarodni komitet Crvenog krsta i Međunarodna komisija za nestale. Crkveni krst jedini ima sporazume sa državama čiji su predstavnici bili u nekadašnjim posmatračkim misijama u Hrvatskoj, i koji su izveštaje pohranili u tim zemljama.

- Imamo ugovor i sa Stejt Departmentom za korišćenje satelita, pa smo nedavno zatražili lociranje jedne moguće masovne grobnice iz akcije "Bljesak". Bio sam u Glini prošle nedelje kada mi je jedan od povratnika rekao da je na njivi, na putu ka Dvoru, uočeno postojanje ljudskih ostataka. Zamolio sam ljude iz Srpskog nacionalnog vijeća da uzmu podatke od osobe čija je njiva, a koja živi u Zagrebu, i da se obave preliminarna istraživanja - kaže Matić, i dodaje da meštani Gline kažu da uskoro pitanje nestalih neće nikog zanimati jer se ljudi na Baniji bore ekonomski da prežive.

- Možda je to nekom i cilj da se proces toliko uspori dok svi na njega ne zaborave - primećuje Matić.

Milojko Budimir, predsednik Asocijacije izbegličkih udruženja Srba iz Hrvatske konstatovao je da hrvatski organi, izbegavajući ekshumaciju, prikrivaju počinjene ratne zločine.

- Izigrali su sve potpisane sporazume. Godišnje beležimo oko 400 napada na Srbe. Povrataka je sve manje. Od 2002. do 2015. u Hrvatsku se vratilo 15.000 Srba, ali se 35.000 iz nje iselilo. Bilo ih je 186.000 pre deceniju, a onda je, nakon stupanja na snagu Zakona o prebivalištu, oko 70.000 izbrisano. Ovogodišnji popis će verovatno pokazati da ih nema više od 100.000 - kaže Budimir.

Ubica osuđen- tela nema

SLUČAJ supruga Slavice Bašić, ubijenog u "Oluji", jedinstven je u svetu. Naime, kako se čulo na skupu, njegov ubica je osuđen i u Hrvatskoj izdržava kaznu zatvora, ali telo ubijenog ni posle četvrt veka nije pronađeno i predato porodici! Slavica Bašić je pokušala da se obrati novinarima, ali su je suze sprečile da govori.

Pogledajte više