LASLO ČUVA ISTORIJE TELEFONA: Penzioner iz Šušare kod Vršca, u svojoj kući ima neobičnu kolekciju koja svedoči o razvoju komunikacija

J. J. BALjAK

28. 07. 2021. u 14:16

OD najstarijih telefonskih centralica u Srbiji do prvih mobilnih telefona. Od nekada popularnih crnih Pupinovih telefonskih aparata, do onih stilskih, napravljenih od oniksa.

Foto J. J. Baljak

Od vojnih do teških industrijskih, izlivenih od tuča. Svi ti eksponati, koji svedoče o tome kako se telefonija razvijala u poslednjih 125 godina, mogu se videti i opipati u neobičnoj muzejskoj postavci u porodičnom domu Lasla Ereša u južnobanatskom selu Šušara.

Više od četiri decenije ovaj penzionisani telefonista PTT sakupljao je stare i odbačene telefonske aparate po raznim depoima i buvljacima, a neke je dobijao i od poznanika. Sve ih je sam sa posebnom pažnjom reparirao i čuvao u svom magacinu sve do 2018. godine. Tada je rešio da ih učini dostupnim za javnost, kako bi ih sačuvao od kolektivnog zaborava.

Namenski je "zatvorio" trem ispred svoje kuće i pretvorio ga u mali muzej telefona jedinstven u Srbiji (uz PTT muzej koji ima postavku posvećenu telefonima), a u njemu je izloženo više od 85 različitih vrsta ovih aparata.

- Telefonski razgovori su promenili svet, približili kontinente i ljude, ali neki su bili spremni da se odreknu tog važnog dela naše istorije, bacanjem u đubre starih aparata, među kojima je bilo mnogo stogodišnjaka. Većinu sam jedva uspeo da spasem. Sada ti stari sistemi funkcionišu na svakom eksponatu i na autentičan način prikazuju kako su se nekada uspostavljali telefonski pozivi - objašnjava Ereš, za "Novosti".

NAJSTARIJI Aparat iz 1878., Foto J. J. Baljak

Najponosniji je na železničku centralicu sa predajnikom za elektropoštu iz 1878. godine, koja je na pruzi Vršac - Temišvar javljala da voz ulazi u stanicu. To je, ujedno, i najstariji eksponat u njegovoj kolekciji, koji je napravljen svega tri godine nakon što je uspostavljen prvi telefonski poziv na svetu. Tu su i brojne druge centralice iz različitih perioda, kao i telefonski aparati iz svih krajeva sveta. Oni moderniji, sa brojevima na pritiskanje, potiču iz Amerike, ima ih i iz Indije, a oni autentični, sa brojčanikom na okretanje, uglavnom su nemačkih i švedskih proizvođača.

- Za švedski "Erikson" je karakteristično to što su brojevi na brojčaniku počinjali sa nulom, dok je kod svih ostalih, nula bila na poslednjem mestu - ukazuje nam ovaj istinski zaljubljenik u svoju profesiju.

Specifičan je i telefon sa ključem, kojim su direktori zaključavali brojčanik kada su izlazili iz kancelarije, da radnici ne bi nenamenski trošili impulse. Tu je i neobična motorola, teška kao dve cigle, koju su nosili privrednici i bogataši svoga vremena.

- Ona je početkom osamdesetih godina prošlog veka koštala čitavo malo bogatstvo, čak 15.000 maraka, i bila je preteča mobilne telefonije - dodaje naš sagovornik, koji se nije povinovao modernim tehnologijama, pa uopšte ne koristi mobilni telefon.

JEDINSTVENO Različiti primerci aparata, od vojnih, preko tučanih do stilskih od oniksa, Foto J. J. Baljak

I prvi mobilni telefoni, koji su se u Srbiji pojavili devedesetih godina, sada su muzejski eksponati. Sajber generacije ne poimaju da na tim aparatima nije bilo tač-skrinova, a kamoli da su se pre samo dve decenije u svim domovima koristili fiksni telefoni sa brojčanicima na ručno okretanje. Zato ova muzejska postavka najviše oduševljava upravo decu i omladinu.

Da bi im dočarao kako se nekada komuniciralo, Laslo je u muzeju i u letnjikovcu iza kuće upravo zbog njih instalirao dva ista telefona, koja funkcionišu po prvoj tehnologiji, a na kojima bar kroz igru mogu da razgovaraju kao u stara dobra vremena.

Foto J. J. Baljak

CENTRALA

ŠUŠARA je zvanično prvi telefon preko PTT dobila 1947. godine, ali je to selo još 1896. bilo povezano telefonskom linijom sa susednim Deliblatom i Grebencom.

- Tada je funkcionisao sistem koji je istovremeno bio i telefon i centrala sa tri broja, koja je radila sa Pupinovim kablovima. Okretanjem ručice generatora telefona dobijala se jednosmerna struja od 70 do 110 volti i tako se dobijao željeni broj - objašnjava nam Laslo Ereš.

Pogledajte više