MALA EMILIJA VELIKI VIRTUOZ: Devojčica iz Niša ima samo šest godina i trostruko više domaćih i svetskih nagrada za sviranje violine

Kaže da je violina njen život, pa ne čudi lakoća kojom savladava i najsloženije kompozicije Vivaldija ili Dvoržaka.

Budući da potiče iz muzičke porodice, njeno odrastanje usko je povezano sa džez standardima, ali ljubav prema violini došla je iznenada, nakon što je od bake na poklon dobila ovaj dragoceni instrument. Već prvi susret sa violinom obećavao je mnogo, a samo godinu i po kasnije, u Muzičkoj školi u Nišu, svira program namenjen srednjoškolcima.

- Volim da vežbam sviranje violine, jer mnogo volim taj instrument i zato što mi se sviđa njen zvuk. Volim i klavir, saksofon, i trubu, ali violina mi je posebna. Ona je moj život.

Uživam da vežbam, nije mi teško, ne treba mi mnogo da naučim novu kompoziciju - priča, za "Novosti", ova talentovana violinistkinja.

Emilija potiče iz ugledne muzičke porodice u Nišu. Majka joj je džez pevačica, a deda je bio dirigent džez orkestra i osnivač džez festivala u Nišu. Njena majka Varvara kaže da Emilija uživa u muzici, da voli da svira, kao i da je kod nje rano primetila da ima talenta. Zato je i rešila da je upiše u Muzičku školu.

- Sve što čuje, ona odsvira posle samo nekoliko dana vežbanja. Vrlo brzo je krenula da svira neke kompozicije, videli smo da ima dobru memoriju, da je njena muzička inteligencija vezana za sam instrument violine. Njoj je tu sve odmah bilo jasno - priča nam Emilijina mama Varvara Anastasijević.

Da je pred Emilijom zasigurno velika karijera, veruje i njena profesorka violine Ljubica Simonović Veličković. Ona tvrdi da iako se dugo bavi pedagoškim radom, još se nije srela sa takvim detetom.

- Ona zaista izvodi komplikovana i teška dela, da je u to, ponekad, zaista ne mogu da poverujem - priča profesorka.

- Emilija je u četvrtoj godini zavolela violinu i počela da pohađa časove. Nepune dve godine kasnije svira kompozicije koje su po programu za srednjoškolce. Završila je prvi razred niže muzičke škole, a među omiljenim kompozitorima joj je Vivaldi. Kada je počela da svira nije bilo nikakve dileme da li može ili ne može. Emilija je vrlo brzo prihvatila sve izazove koje smo počeli da radimo. I nema tu mnogo i velike filozofije, jer kada imate jedno muzikalno dete kao što je ona, nije tu reč samo o muzikalnosti, već ono ima i intelekt, oznočno veoma važnu muzičku inteligenciju i "širinu". osim toga, ona ima i muzičku memoriju koja je gotovo nezamisliva za dete od šest godina.

O Emilijinom talentu, kako kaže profesorka Simonović Veličković, najbolje svedoči to što se sa šest godina takmiči u kategoriji do devet. Do sada je već osvojila 20 nagrada od kojih samo dve nisu prvo mesto.

SAMA PREDLAŽE KOMPOZICIJE

NE sumnja profesorka Ljubica Simonović Veličković da će se ime Emilije Anastasijević tek pominjati, kako kod nas, tako i svuda u svetu.

- Emilija je veoma uporna. Takva je da uvek mora da uradi ono što je počela, a sama predlaže i kompozicije. Više od dve decenije radim ovaj posao i zaista se nisam srela sa ovakvim talentom - tvrdi profesorka.