KORONA I DALJE HARA, A STIGLA NAM JE I NOVA POŠAST: Dr Knežević - "Suočavamo se sa antibiotskom apokalipsom'"

Koliko je ta priča zapravo opasna, jer je Srbija, prema zvaničnim podacima od pre nekoliko godina, bila u evropskom vrhu po potrošnji antibiotika, koje lekari kod nas propisuju za sve i svašta, ali koje i samoinicijativno uzimamo?

Na ovu temu govorio je redovni profesoro na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu biologo dr Petar Knežević, koji se bavi upravo proučavanjem antibiotika na koje bakterije postaju sve otpornije, ali i novim antibakterijskim agensima.

Smrtnost od bakterijskih infekcija u svetu je visoka, velikim delom kao posledica rezistencije bakterija na antibiotike, tako da se sada suočavamo sa "antibiotskom apokalipsom", kaže na početku razgovora dr Knežević i nastavlja da u Srbiji već odavno ne možete kupiti antibiotik bez lekarskog recepta.

- Siguran sam da većina lekara odgovorno radi svoj posao i da propisuje antibiotike u opravdanim situacijama, na primer kada etiologija oboljenja nije jasna ili da bi se sprečile sekundarne bakterijske infekcije, što je za dobrobit pacijenata. Podsetio bih da su se antibiotici još više koristili u veterini, ne samo za tretman bakterijskih infekcija, već i za promociju rasta životinja. Ono što moramo imati u vidu jeste da bakterije evoluiraju jako brzo i da se mutacije ispoljavaju već u sledećoj generaciji, što kod većine patogenih bakterija znači već za 20-30 minuta. Nastale mutacije mogu da se prenose i na druge bakterije i te bakterije su rezervoar genetičkih determinanti rezistencije. Moj prvi naučni rad koji sam publikovao je pokazao da su bakterije koje normalno nastanjuju crevni trakt domaćih životinja postale rezervoar rezistencije na antibiotike usled neprestane izloženosti ovim agensima. Sve su to prirodni procesi, koji se u slučaju antibiotske rezistencije ne mogu zaustaviti, već se samo mogu usporiti, između ostalog i racionalnijom upotrebom antibiotika. Takođe moramo biti svesni da je većina antibiotika otkrivena 50-ih i 60-ih godina prošlog veka, pa je sasvim jasno da su bakterije imale više decenija za razvoj rezistencije i da je u antibiotskoj apokalipsi neophodno da se razmotri primena nekih drugih agenasa, kao što su bakteriofagi - objašnjava on.

Doktor o projektu na kom radi, a vezan je za antibiotike: u kom smeru se odvija projekat i na koji način će doprineti da se ovaj trend nekontrolisanog uzimanja antibiotika ublaži?

- Naša ideja je da bakteriofagi mogu postati deo konvencionalne terapije najpre kroz kombinovanje sa antibioticima. U kombinaciji faga i antibiotika obično su potrebne mnogo niže koncentracije antibiotika za inhibiciju rasta bakterija, pa bi se tako smanjila njihova upotreba, što bi za posledicu imalo ublažavanje negativnih efekata visokih doza antibiotika, smanjilo bi se njihovo ispuštanje u spoljašnju sredinu, a tako i nastanak i širenje antibiotske rezistencije. Prema našoj viziji, kada se fagi jednom prihvate kao standardni agensi, antibiotici bi mogli potpuno da se isključe iz primene na neko vreme, a za to vreme bi usled prestanka delovanja antibiotika kao selekcionog faktora, ponovo dominirali sojevi bakterija osetljivi na antibiotike. U slučaju da se u međuvremenu ne otkriju novi antibiotici, ponovo bismo mogli da se vratimo na antibiotike koji su trenutno neefikasni. U poslednjih trideset godina otkriven je samo jedan novi antibiotik, teiksobaktin, ali je njegov spektar delovanja ograničen samo na neke bakterije. Zato je važno da se iz arsenala antibakterijskih agenasa što pre u primenu uključe i bakteriofagi.

- Bakteriofagi se primenjuju više od jednog veka u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, a u tome prednjači Gruzija, gde se fagi ravnopravno koriste kao i antibiotici. Nažalost, upotreba faga bila je nesistematična i iz njihovog iskustva teško je doneti validne zaključke. Poslednje dve decenije bakteriofagi se primenjuju na Institutu za eksperimentalne terapije u Vroclavu, u Poljskoj i zahvaljujući njihovim istraživanjima dobijeni su dokazi da bakteriofagi mogu uspešno da se primenjuju u terapiji. Pored ovih zemalja, fagi se poslednjih godina primenuju i u Belgiji, Australiji, SAD, UK i drugim zemljama, ali za sada samo kao deo eksperimentalne terapije. U svim ovim centrima gotovo je nemoguće razdvojiti primenu faga od primene antibiotika, jer su pacijenti prethodno bili tretirani antibioticima, ili se tretiraju u toku primene faga. Zato će naše istraživanje obezbediti rezultate koje će imati veliku praktičnu primenu, pre svega globalno, u centrima gde se ispituje primena faga u terapiji. U Srbiji će naša istraživanja imati značaj tek kada druge, hrabrije zemlje prihvate fage kao deo standardne terapije.

(Blic)