PREVODIO SRPSKU KNJIŽEVNOST NA ENGLESKI: Zahvaljujući Nikoli Tesli objavljeno je četrnaest pesama Jovana Jovanovića Zmaja

Komisija je definitivnu odluku donela i obelodanila 6. maja 1893. godine na Teslinu krsnu slavu Đurđevdan, da će na Nijagari biti upotrebljen njegov polifazni sitem. Za te potrebe izgrađena su tri generatora od 5.000 konjskih snaga. Od trinaest patenata koji su se koristili za njihovu gradnju devet je bilo Teslinih, pa se sa punim razlogom generatori na Nijagari mogu pripisati Tesli. Ujedno ovom pobedom Teslinog polifaznog sistema na Nijagari okončan je i rat struja.

Kasnije je u svojoj autobiografiji pisao: „U učionici se nalazilo nekoliko mehaničkih modela koji su me zainteresovali i usmerili moju pažnju ka vodenim turbinama. Konstruisao sam mnoge od njih i nalazio veliko zadovoljstvo u upravljanju njima. Koliko je izuzetan bio moj život, može biti opisano jednim slučajem. Moj ujak nije imao koristi od ove vrste zabave i često me je grdio. Bio sam fasciniran opisom Nijagarinih vodopada, koje sam pažljivo proučavao i zamišljao u mašti veliki točak koji bi pokretli ovi slapovi. Rekao sam tada ujaku da ću otići u Ameriku i sprovesti svoju ideju. Trideset godina kasnije sam video kako se moje ideje pretvaraju u delo na Nijagari i divio se neshvatljivoj misteriji uma”.

Jedne prohladne jesenje večeri 1893. godine za Teslu se dogodio osoben susret. Naime, Tomas Komerford Martin, autor prve knjige o Tesli, upoznao ga je sa Robertom Andervudom Džonsonom, pesnikom, piscem i diplomatom, i njegovom suprugom Ketrin. Tokom vremena oni će postati njegovi najbliži i najbolji prijatelji. Tih godina dom Džonsonovih, u Legsington aveniji 327, u otmenom kraju Marej Hila, bio je jedno od kultnih mesta Njujorka, gde su se skupljali bogataši, umetnici i naučnici.

Tesla je među silnim svetom koji je tu sretao ponajviše bio očaran pijanistkinjom, piscem i novinarom Margerit Merington. Pored drugih osobina koje su u Teslinim očima krasile gospođicu Margerit, posebno se isticala da nije sklona kinđurenju i nošenju dijamanata što je Tesli posebno imponovalo jer on nije podnosio nakit na ženama. Ona je želela kuću u predgrađu sa vrtom, što joj je Tesla obećao kao poklon čim se dovoljno obogati.

Margerit je kasnije tvrdila da je ona jedina žena koja je ikada dodirnula Teslu. Ali nikada nije utvrđeno, niti je pronađen i jedan dokaz, da je Tesla ikada bio sa njom ili nekom drugom ženom intiman.  Tokom celog života, sa dužim ili kraćim prekidima, trajala je njihova prepiska. U jednom pismu s kraja tridesetih godina koje je, nakon duže pauze, uputila Tesli predlaže mu da napiše njegovu biografiju, ali do realizacije toga nije došlo. Godine 1898. poklonila mu je svoju knjigu sa posvetom: Velikom Tesli od malog pisca.

Margerit nije jedina žena od koje je Tesla primao pisma. Mej Klajn, o kojoj se zna jako malo, tokom jedne decenije s kraja XIX i početka XX veka uputila je Tesli veliki broj pisama. Dešavalo se da mu u toku jednog dana pošalje nekoliko pisama. Da li je i u kojoj meri Tesla odgovarao na njena pisma do sada nije bilo moguće utvrditi. 

TESLA će, nakon povratka u Ameriku i poznanstva sa Robertom Andervudom Džonsonom, koji je toliko bio očaran Teslom da je počeo da uči srpski i da čita uz Teslinu preporuku pojedine srpske autore poput Svetozara Ćorovića, pokrenuti prevod Zmajevih pesama na engleski. O tome će pisati Zmaju u junu 1894. godine:

„Visokopoštovani gospodine, slavni srpski pesniče! Oprostite što Vam se nisam javio prije, kao što bi dužnost zahtevala. Nekoliko misli tako su me obuzele, da mi je nemoguće otrgnuti se rada. Moj prijatelj, R. A. Džonson, plemenit čovek, jedan od najboljih pisaca ovde, i sam pesnik, latio se je posla da prevede zbirku Vašijeh divnijeh pesama na engleski. Odavna tražio sam takva druga, koga bih mogao da oduševim, pa ma i dimom i ugljenom! U Americi nema boljega. Prevodi njegovi upravo divni su, a ako po gdekad morao je promeniti pokoji redak, to je bilo neophodno u duhu engleskog jezika. Sad prevodimo nekoliko drugijeh pesama. Htedoh Đuliće ali je preteško, nu može biti da ćemo uspeti docnije, ma i koliko posla imao, za to ću naći vremena. Molio bih Vas da mi pošaljete Vašu sliku, a kad biste mogli i dve, dao bih jednu mom prijatelju koji Vas toliko poštuje. Imam izdanje od 1882. vašijeh radova i rad bih pribavio novije, ako se može dobiti. Pozdravljajući Vas najsrdačnije. Vaš Nikola Tesla”.

Tako je Tesla postao prvi prevodilac srpske književnosti na engleski jezik. Tokom rada na prevodu Zmajevih pesama Tesla će Roberta Džonsona, koji mu je bio od velike koristi u tom poslu, prekrstiti u Luku Filipova,  slavnog srpskog junaka iz Pipera koji je u boju na Vučijem Dolu živog zarobio Osman-pašu, pa i celu porodicu Džonson u Filipove, što se lepo vidi iz jednog Teslinog pisma upućenog Robertu iz Kolorado Springsa:

„Dragi Luka, Sa zakašnjenjem zahvaljujem na tvojom rukom otkucanom pozdravu. Kako si zahtevao, šaljem ti bežičnu poruku. Vidim da čitaš Njujork žurnal. Topli pozdrav svim Filipovim!”

ZAHVALjUJUĆI Tesli objavljeno je četrnaest Zmajevih pesama na engleskom jeziku u Džonsonovoj knjizi Songs of liberty and other poems. O ovom svom prevodu Zmajevih pesama Tesla u pismu ujaku Paji Mandiću piše 17. maja 1894. godine: „(...) Poslati ću knjigu Peri ovaj koji dan a Vama šaljem jedan broj velikog magazina The Century (stoleća) u kome su prevedene nekolike Zmajeve pesme. Po uspjehu sudim da sam tim mojim člankom više koristio Srpstvu nego radom na polju elektriciteta.”

Tekst o Zmaju preneo je srpski list u Zagrebu Srbobran, a tim povodom sestra Marica piše mu 25. juna 1894. godine: „(...) Čitala sam onaj tvoj članak o Zmaju preveden u Srbobranu, a Bog ti dao kad si ga onako lijepo elegantno napisao! Ono više vrijedi za Srpstvo nego puno velikijeh dela. - Za ovo nekoliko godina od kako ga ti proslavi, poskočilo je Srpstvo u cijeni pred stranijem narodima, a i Hrvati moraju uvlačiti roge u se. - Svakako ne smiju ti reći više da si Hrvat, nego svuda vele, „naš dični, naš veliki zemljak (...)”  

Iz tog pisma se jasno vidi da hrvatska kulturna javnost pokušava Teslu da prisvoji još tada, i to ne odustajući radi do danas. Zato je jako važno da se istina brani sve dok se laži ponavljaju.

O odnosu Hrvata prema Srbima, u to vreme, Tesli je pisao i Nikoladin Kosanović, 2. decembra 1891. godine: „(...) Kod nas žurnalistika sasvim izišla iz forme, a osobito hrvatska. Grozno psuju nas Srbe. Veli nam da smo ’vlaški nakot’ ’svinjska pasmina, ’moralna trulež’ i vrag zna kako nas još ne krsti. To se već teško i snositi dade. Uprvo moglo bi do krvi doći, tako je Hrvatstvo oslijepilo. Mi se branimo, ali ne onako bezobrazno, kako nas oni napadaju (...).” (...)

Tih godina jedno srpsko društvo izdalo je specijalne šibice i hartiju za cigarete. Na njima je bila Teslina slika, koji je umesto mašne imao srpsku trobojku. Ispod slike bili su stihovi: „Veseli se Srpstvo A najviše Lika Jer nam rodi Takvog umetnika”. Najviše su se trošile u Lici, ali se austrijskim vlastima to nikako nije sviđalo, jer su u tome videli prosrpsku propagandu. Zato su nakon aneksije Bosne i Hercegovine počele da otežavaju njihov promet, a 1914. i definitivno su ih zabranile. Hrvati su pre Srba počeli sa izradom šibica sa likom Ante Starčevića. Šibice sa Teslinim likom kupovali su Srbi, a Hrvati sa Starčevićevim.

SUTRA: KOMBINACIJA MAŠTE I DOŽIVLjAJA STVARNOSTI