SRBIN PREKO SEDAM MORA DOLAZI U KOLEVKU DEDOVA: Tesla studentima govorio o Boju na Kosovu i istakao nadu da će narod nadoknaditi izgubljeno

Vijorile su se srpske zastave kao i zastave raznih gradskih i narodnih udruženja. Kao deo programa dočeka uz vojnu muziku nastupio je i hor Akademskog društva „Obilić”. Pored predsednika opštine, odbor za svečani doček činili su profesori Velike škole. Prisutni su bili i učenici Velike škole, Bogoslovije i Učiteljske škole koji su „goreli od želje da vide svog sunarodnika koji je tako visoko digao ugled srpskom imenu”. Tesla je prošao kroz špalir omladine koja je u oduševljenju klicala: „Živeo Tesla! Dobro nam došao!” Tesla je uzbuđen i dirnut dočekom, uz blag osmeh, skromno zamolio za manje oduševljenja.

Novosadski „Branik”, preneo je deo ove atmosfere: „Prestonica naše male ali mile i drage kraljevine, koja je plod i delo one velike i junačke borbe naših dedova i očeva - primila je u svojoj sredni 20. o. m. u 10½  časova u veče visokog gosta, Srbina dušom i telom, sina ponosne i kršne Like, čoveka čija se slava pronosi na sve strane sveta; i čije ime s najvećim uvažavanjem spominju i naučenjaci koji su davna stekli glasa: čuvenog elektro-tehničara, g. Nikolu Teslu.” 

Domaćini su gosta smestili u najprestižniji prestonički hotel „Imperijal”.

Sledećeg dana u društvu predsednika opštine i profesora mehanike na Velikoj školi Ljubomira Klerića,  Tesla je posetio ministra prosvete i crkvenih dela Andru Nikolića. Odatle su svi zajedno otišli u zvaničnu audijenciju kod kralja Aleksandra I Obrenovića. Audijencija je počela u 11 časova i trajala je oko sat vremena. Kralj je iskazao vanrednu ljubaznost i iskrenu zainteresovanost za Teslin rad na polju elektrotehnike, izrazivši želju da Teslu svojeručno odlikuje ordenom Svetog Save I stepena.

(Ukazom kralja Milana Obrenovića 23. maja 1883. godine ustanovljen je orden Svetog Save, u isto vreme ustanovljen je i Orden belog orla. Orden Svetog Save je bio državni orden u Kraljevini Srbiji (1883–1918) i Kraljevini Jugoslaviji (1918–1945), a od 1945. do danas predstavlja najviše odlikovanje koje dodeljuje Srpska pravoslavna crkva.) Nažalost, ispostavilo se da Tesla kao državljanin Amerike ne sme da primi niti nosi strana odlikovanja najvišeg stepena, jer bi u suprotnom izgubio američko državljanstvo koje je stekao prethodne godine.

Ali par dana nakon Teslinog odlaska kraljevsko namesništvo na predlog Andre Nikolića, donelo je 11. juna 1892. Ukaz,  kao kompromisno rešenje, kojim se Tesla odlikuje ordenom Svetog Save II stepena. Diplomatskim putem uz podršku američkog ambasadora u Bukureštu Londona Snoudena  odlikovanje je upućeno državnom sekretaru SAD Džonu Fosteru u Vašington sa molbom da ga prosledi Tesli u Njujork. (Orden je prosleđen preko Bukurešta, jer u tom trenutku novi ambasador SAD u Beogradu još uvek nije bio akreditovan.)  Ovo je bilo jedno od prvih i najdražih Teslinih odlikovanja.
Tesla je, posle audijencije kod kralja, imao susret sa prvim kraljevim namesnikom Jovanom Ristićem i ministrima. U društvu ministra crkvenih dela i prosvete Androm Niklićem nastavio je obilazak najznačajnijih mesta srpske prestonice.

Nakon svečanog ručka u hotelu „Imperijal”, Tesla je posetio Veliku školu koja je bila smeštena u palati kapetana Miše Atanasijevića. Veoma srdačno je dočekan od profesorskog kolegijuma i zajedno sa njim najpre obišao Narodni muzej koji se nalazi u istoj zgradi. Kroz muzejske zbirke, u čijem je obilasku ostao oko sat vremena, Teslu je vodio Mihailo Valtrović,  profesor arheologije na Velikoj školi.

Razgledavši Muzej, Tesla je posetu nastavio obilaskom kabineta upoznavši se sa poslednjim pronalaskom profesora Ljubomira Klerića, polipantografom, pisaćom mašinom koja je u isto vreme mogla da piše više pisama ili snima više crteža,  na čemu je odao priznanje profesoru Kleriću: „(...) što je i on kao Srbin, u isto vreme kad i on sam čini znamenite opite elektro tehničke, uspeo u mehaničkoj nauci jedan korak dalje, i pronašao spravu, koja će takođe brzo pripomoći naprednom gigantskom koračanju čovečanstva.

U šesnaest časova Tesla je u pratnji profesora ušao u dvoranu prepunu omladine koja mu je oduševljeno klicala: „Živeo, Živeo” i „Dobro nam došao”.  Tesla ih je otpozdravio sa: „Zdravo braćo”. Nakon toga je nastala potpuna tišina koju je prekinuo uzbuđeni glas rektora Velike škole Koste Alkovića: „Gospodine, smatrao sam za svoju prijatnu dužnost, a držao sam da ću ugoditi želji i osećajima vašim, ako vam predstavim našu univerzitetsku omladinu, našu uzdanicu, našu budućnost i da ću odgovoriti želji njihovoj kad sam vas doveo, da vas predstavim onima, na koje mi danas sve nade polažemo.” 

Tesla dirnut toplinom dočeka omladine, umirivši svoje uzbuđenje, progovori blagim i milim glasom: „Gospodo i braćo! Neobično sam ushićen oduševljenjem, kojim me vi predusretate, i oduševljenjem svojim kad se ja posle toliko godina moga bavljenja na strani u dalekom svijetu daleko od svoje otadžbine, daleko od vas gospodo, moja mila braćo, nalazim ovog momenta ovde, među vama.

Svoju radost, koju ja ovoga trenutka osjećam, ja ne umijem da vam iskažem, ali se radujem što mogu ovom prilikom da pred vama, mila braćo, izrazim svagda svoje najmilije zadovoljstvo, da sam bio i da vazda ostajem samo Srbin i ništa više. Dešava se, gospodo, da čovjek, udaljen od svoje otadžbine, zanijet poslom kakvim se ja zanimam, po katkad smete s uma svoje ime, svoju narodnost i svoju otadžbinu. Ali toga, gospodo, kod mene nikad nije bilo, a nadam se da i neće i ne može nikad ni biti. Ako se ja i ne nalazim među vama, da kao i vi što više privredim na oltar srpske misli, ja radim drugi posao, na drugi način proslavljam ime srpsko, i na drugi način radim i trudim se, da koliko mogu i ja što korisno privredim svome narodu i svojoj miloj braći. I ako ima kakve slave i zasluge za čovječanstvo, da se pripiše mome imenu, to ta počast više pripada srpskom imenu, srpskom narodu iz čije sam sredine ja ponikao.” 

U nastavku svog obraćanja Tesla je govorio o Boju na Kosovu i njegovim posledicama, izrazivši nadu da će narod svojom voljom u jednom trenutku uspeti da nadoknadi sve izgubljeno, dodavši na kraju: „Braćo i drugovi! Hvala vam na tolikoj pažnji i odlikovanju. U vama gledam ja mlado Srpstvo, koje ima da radi na opštem zadatku sviju Srba. Vi ste budućnost Srpstva. Ja sam - kao što vidite i čujete - ostao Srbin i preko mora, gdje se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi, i da svojim znanjem i radom podižete slavu Srpstva u svijetu.”

Svako Teslino pominjanje srpskih osećanja ispraćeno je naročitim ovacijama.

SUTRA: NAUČNIK KOJI OSEĆA SVAKU ŽILU STABLA SVOG POREKLA