U ZAGREBU SE DRUŽIO SAMO SA SRPSKOM OMLADINOM: Studentima Nikola Tesla uputio savet da se "čuvaju žena"

 O toku sastanka koji je tim povodom održan 24. maja u Gradskoj Vijećnici detaljno su javnost obavestili "Obzor", "Srbobran" i "Narodne novine" iz kojih saznajemo da je iz Zagreba vozom za Beč sa Teslom otputovao i njegov ujak Nikolaj da položi zakletvu caru što je bilo neophodno pre odlaska u Tuzlu gde će biti rukopoložen za mitropolita zvorničko-tuzlanskog. Tesla se kratko zadržao u Varaždinu, u poseti kod drugog ujaka Pavla, a odatle je nastavio put za mađarsku prestonicu.

Kosta Hadži, u to vreme bio je student u Zagrebu, i sticajem okolnosti imao je sreće da se sretne sa Teslom. Taj susret je kasnije opisao u Godišnjaku Matice srpske: „Položaj srpskog naroda u Austrougarskoj monarhiji od 1881, kada je veliki vođa Dr Svetozar Miletić, ophrvan bolešću, sišao sa javnog poprišta, - bio je veoma težak. Režim tadašnjeg svemoćnog predsednika vlade u Budimpešti, Kolomana Tise, išao je za tim, da politički potpuno nulificira narodnosti, a u prvom redu Srbe, koje su mađarske vlade uvek smatrale za najopasniji element, koji treba svim silama skršiti i uništiti.

Usled razrešenja zadruge na teritoriji bivše vojne granice i, sledstveno, usled rasparčavanja jakog zadružnog imetka, pala je i poslednja brana koja je štitila Srbe od ekonomskoga propadanja. I politički i ekonomski, dakle, srpski narod je, naročito u užoj Ugarskoj, dospeo u tako tešku situaciju da se već počeo gubiti duh i vera u budućnost. Razumljivo je da je u to doba svaki, i najmanji uspeh, što bi ga postigao Srbin u stranom svetu, bio ne samo u našoj javnosti vrlo jako zapažen, već i u najvećoj meri iskorišćen, kako bi se našem narodu dokazalo da moralna i intelektualna snaga Srba nije za potcenjivanje. Time je naročito tadašnja štampa dizala duh naroda i jačala svest o našoj vrednosti. (...)

U ZAGREBU je Nikola Tesla odseo u hotelu ’Austrijski Car’. Držao se potpuno rezervisano, nije tražio društvo i jedina mu je želja bila da mu dođe srpska omladina, koja je tada učila na zagrebačkom Univerzitetu. Naravno da je ta želja izazvala kod tadašnje srpske akademske omladine najveće oduševljenje. Kako se nije moglo misliti na to, da omladina korporativno učini posetu Nikoli Tesli, izabrana je jedna delegacija od 6-7 slušalaca, koje pravnog koje filozofskog fakulteta, da se ona pokloni velikome Srbinu i da čuje savete, koje će Nikola Tesla dati srpskoj omladini, a kojim će se savetima ona koristiti celoga veka.

Član te delegacije bio sam i ja, kao slušalac pravnih nauka četvrte godine, jer se u to doba jako pazilo na prvenstvo koje treba da uživaju stariji drugovi. Mi smo, dakle, otišli ovome velikom čoveku, da ga pozdravimo i da mu se poklonimo. Tesla je tada bio čovek od svojih 35 godina. Visok, tanak kao jela rodnog kraja, crne kose i očiju, a na svom širokom čelu nosio je pečat genija. Na pozdrav vođe studentske delegacije odgovorio je Tesla, da mu je veoma drago da vidi srpsku univerzitetsku omladinu, koja je pozvana da jednom ravna sudbinom srpkog naroda. Od požrtvovanosti, patriotizma i naučne spreme narodne inteligencije zavisi sudbina celog naroda, jer je inteligencija pozvana ne samo da politički vodi svoj narod, nego i da stvori socijalne uslove za bolju i dostojnu egzistenciju naroda.

’Zbog toga moji mladi prijatelji, reče Tesla, upotrebite sve vreme vaših univerzitetskih studija na što bolje i jače usavršavanje u naukama, i kada stupite u praktičan život, nastavite i usavršavajte sve ono, sa čim ste se na Univerzitetu upoznali. Ali jednu primedbu dozvolite da vam učinim, koja treba da vam bude putovođa kroz ceo život. Čuvajte se žena, jer veliko prijateljstvo sa njima, ponajviše šteti čoveku u njegovom naučnom radu’.

Ovaj savet velikog čoveka nije u našim mladim srcima izazvao preveliko oduševljenje, a to se daje i razumeti. Zatim nas je pozvao da zauzmemo mesta, i uz čaj izneo je neke svoje misli iz opsega svojih naučnih istraživanja. (...)

Iz svega ovoga, što je ovde rečeno, vidi se da je pojava velikog naučnika Nikole Tesle izazvala ne samo u srcima tadašnje srpske univerzitetske omladine, nego i u celom srpskom narodu, najveće oduševljenje i ponos sa tako velikim svojim sinom i nije nikakvo čudo, da su se o Nikolu Teslu otimali čak i Mađari.”

Iz Zagreba je, kako smo već rekli, Tesla otišao u Peštu, kako bi nastavio sa svojim prekinutim poslovima i susretima sa poslovnim ljudima.

JOŠ dok je boravio u Zagrebu grupa profesora Velike škole i Inženjerskog udruženja iz Beograda, izrazila je želju i nadala se da postoji mogućnost da Tesla poseti i Beograd. Tim povodom uputili su više telegrama uredništvu lista "Srbobran" tražeći da se sastanu sa njim, ili da Tesla dođe u Beograd ili da oni dođu u Zagreb. 

Do susreta je došlo krajem maja u Mađarskoj prestonici. Predsednik beogradske opštine Milovan Marinković poslao je u Budimpeštu Đorđa Stanojevića, Milana Milašinovića, Stevana Čađevića i Andru Odavića da sa Teslom utanače dogovor.Tesla je stigao u Budimpeštu 27. maja i istog dana stigla je i beogradska delegacija koja mu je odmah uputila pismenu molbu da se vidi sa njim, u vreme koje njemu odgovara.

Do susreta sa Teslom došlo je 29. maja i on je poziv prihvatio sa zadovoljstvom. Obrativši se tom prilikom srpskoj delegaciji rečima: „Sva slava, koju sam doživeo osobito u poslednje vrijeme u Londonu i Parizu, nije mi ništa, sićušno je sve ono prema odlikovanju vašem, gospodo. Kolijevka mojih djedova, kraljevina Srbija (...) prijestonica Srbinova poziva me - to je odlikovanje za mene veliko i ništa mi na svijetu, u životu mome, neće biti draže od ovog odlikovanja. Ja sam srećan, što sam Srbin, i tijem imenom ponosiću se do vijeka.”

"Srbobran" od 4. juna 1892. godine, koji donosi izveštaj o ovom sastanku, zabranjen je. Cenzura je zabranu obrazložila sudskom presudom koja je doneta 7. juna a zvanično objavljena u državnom glasilu "Narodnim novinama" 11. jula: „U ime Njeg. c. i kr. apoštolskog Veličanstva! Kr. sudbeni stol u Zagrebu zaključio je na predlog kr. državnoga odvjetništva u Zagrebu, da tiskopis odtiskan u povremenom časopisu Srbobran od 4. lipnja 1892, broj 41, pod naslovom: ’Srbija’ i to stavke navodnog govora Nikole Tesle od ’……’    do ’svoga zemljaka’, tvori učin zločinstva smetanja javnoga mira označena §. 85. Stoga se izriče zabrana daljnjega razpačavanja rečenoga tiskopisa, zapliena se potvrđuje, zaplienjeni primjerci imadu se uništiti, a presuda ova ima se proglasiti na čelu prvog budućeg broja časopisa.

Razlozi: čitavim smjerom i sadržajem pomenutog tiskopisa nastoji se razdražiti na mržnju i preziranje proti načinu vladanja i upravi državnoj, što tvori učin zločinstva smetanja javnoga mira, označen u §. 65. k. z.

Presuda osniva se na §§. 6., 8. i 12. t. p. i §§. 32., 33. i 34. t. z. Kr. sudbeni stol.
U Zagrebu, 7. lipnja 1892” 

Od celog teksta cenzura je pustila samo nekoliko reči iz obraćanja Teslinog beogradskoj deputaciji u Pešti: „Kolijevka mojih djedova, Kraljevina Srbija...!”, ostalih deset redova su ispunjeni samo tačkicama. 

SUTRA: SRBIN PREKO SEDAM MORA DOLAZI U KOLEVKU DEDOVA