FELJTON - NEMAČKA JE IZVEZLA REVOLUCIJU U RUSIJU: Lenjin primao desetine miliona dolara od bogatih američkih i nemačkih kapitalista i bankara

Piše: Dr Predrag Kapor

29. 03. 2023. u 18:00

ZA SAM početak rata s pravom se kaže da je najzamršeniji niz događaja u istoriji, koji je mnogo teže shvatiti i objasniti nego revoluciju u Rusiji, početak Drugog svetskog rata ili kubansku raketnu krizu.

Foto: Vikipedija

Taj deo priče neizbežno govori o državnicima i generalima koji su rat želeli, kao i o suparničkim potezima Trojnog saveza - Nemačke, Austrougarske i Italije kao neaktivne članice - i Antante, saveza koji su činile Rusija, Francuska i Velika Britanija. Naučne rasprave o odgovornosti za rat besne već decenijama kroz nekoliko odvojenih faza. Jedan stav, prihvaćen dvadesetih godina XX veka, nastao pod usticajem uverenja da je Versajski ugovor iz 1919. nametnuo nepotrebno teške uslove Nemačkoj, smatra da su sve evropske sile podjednako odgovorne. Zatim se šezdesetih godina XX veka pojavljuju radovi koji naglašavanja odgovornosti Nemačke. Nemački istoričar Fric Fišer (Fritz Fischer) je objavio 1961. delo ratni ciljevi Nemačke u Prvom svetskom ratu, u kome tvrdi da pisani dokazi pokazuju da je nemačko vođstvo želelo da otpočne evropski rat pre nego što ubrzani razvoj i naoružavanje Rusije izazovu velike promene u strategijskim prednostima.

Često se kod obrade istorijskih tema ispušta iz vida da su teorijski tvorci komunizma (i njegove politički više građanski prihvatljive varijante - socijalizma ili socijaldemokratije), koji će imati ogroman uticaj na društvena dešavanja u svetu u XX veku, bili upravo Nemci - Karl Marks i Fridrih Engels [42]. Uz to, Ferdinand Lasal (Ferdinand Lassalle,1825–1864) je osnovao prvu radničku partiju u Nemačkoj, a Vilhelm Libkneht (Wilhelm Liebknecht, 1826–1900) i August Bebel (August Bebel, 1840–1913 1869. Socijalističku demokratsku partiju Nemačke (SDAP kasnije SDP), koja je pred rat 1914. imala više od milion članova.

KARL  Marks (Karl Marx, 1818–1883) rođen je u Triru u Nemačkoj, u jevrejskoj porodici čiji je otac prešao u protestantizam godinu dana pre rođenja Karla. Studirao je prava u Bonu, kasnije u Berlinu, gde se prebacio na filozofiju, a doktorske studije filozofije upisao je u Jeni. Kao student pripadao je grupi hegelijanaca i bio je član radikalnih univerzitetskih krugova. Kada su vlasti zabranile njegove novine 1843. preselio se u Pariz gde se priključio krugu socijalista i komunista i upravo tu je postao ubeđeni komunista. Tu je upoznao i Engelsa. Na zahtev pruske vlade Marks je prognan iz Francuske, da bi otišao u Brisel, pa zatim u Keln, a od 1849. u London, gde je živeo do svoje smrti.

Rezultat Marksove i Engelsove saradnje bio je „Komunistički manifest”

Fridrih Engels (Friedrich Engels, 1820–1895) bio je sin nemačkog industrijalca i kao mladić je poslat u Mančester da upravlja jednom od očevih fabrika. Dok je živeo u Nemačkoj razvio je svoje socijalno radikalne ideje, koje su ojačale kada se u radničkim oblastima u Mančesteru susreo sa socijalnom bedom. Svoje utiske je sistematizovao u knjizi „Položaj radničke klase u Engleskoj” (1845). Uprkos društvenom položaju koji je uživao, ubrzo je počeo da gleda na sebe kao komunistu, i da piše radove o komunističkoj teoriji društva.

PRVI rezultat Marksove i Engelsove saradnje bio je „Komunistički manifest” (Kommunistische Manifest), objavljen revolucionarne 1848. Organizacija koja se zvala Komunistička liga dala je Marksu i Engelsu zadatak da naprave politički program koji verovatno predstavlja najuticajniji politički pamflet ikada napisan. Pored političke parole - „Proleteri svih zemalja, ujedinite se!” - Manifest sadrži početak političke i ekonomske analize i kritike kapitalističkog sistema, kojim će se Marks detaljnije baviti u svom glavnom delu „Kapital”’ (Das Kapital).  Tu je začeta koncepcija između „odnosa proizvodnje” i „ideološke nadgradnje”. Što se tiče konkretnijih političkih karakteristika buduće vladavine proletarijata i komunista, Marks i Engels, su formulisali u programu od deset tačaka. Smatrali su da program u određenoj meri može da varira, ali da ovih deset stavki treba da budu primenljive u „najnaprednijim zemaljama”. Ključne stavke su eksproprijacija sveg zemljišta, jako progresivno oporezivanje, ukidanje prava nasledstva, nacionalizacija banaka, transporta, industrije i poljoprivrede, „jednaka obaveza na rad za sve”, i javno i besplatno obrazovanje za decu.

DIREKTAN UTICAJ

OD svih Marksovih dela „Komunistički manifest”  je bilo na početku najpopularnije delo i najverovatnije je izvršilo najveći direktan uticaj na tadašnju politiku i društvo. Marksovo mesto u istoriji ekonomskih ideja zasniva se, međutim, prvenstveno na njegovom glavnom delu, „Kapitalu“  (Das Kapital), u kome je izložena analiza načina funkcionisanja tržišnog ekonomskog sistema koji se bazira na privatnom pravu svojine kome je upravo Marks nadenuo naziv „kapitalizam”. Konkretna osnova njegove teorijske analize bio je ekonomski sistem Engleske, za koju je Marks bio ubeđen da ima najrazvijeniji kapitalistički sistem.

SMATRA se da u domen tzv. teorija zavere spada i nemačko učešće u „izvozu” komunističke revolucije u Rusiju, sa kojom je Nemačka tada bila u ratu, međutim, u tome ima dosta istine. Naime, Lenjin se vratio 1917. u Rusiju (iz Švajcarske gde je bio u egzilu, zajedno sa još 32 prognana revolucionara) u oklopnom vozu koji su štitile nemačke trupe dok je prolazio kroz Nemačku. To je bilo čudno, jer je Nemačka tada bila u ratu sa Rusijom, a Lanjina i njegove sledbenike nisu tretirali kao ratne zarobljenike (postoje navodi ovaj „tranzit” dogovoren između američkog bankara Maksa Varburga i nemačke visoke komande). Njihov cilj je bila Švedska, gde je Lenjin primio nekih 22 miliona maraka koji su ga čekali u jednoj švedskoj banci.

Ima istoričara koji tvrde da su Lenjin i njegovi prijatelji imali tako visok tretman zato što su nemačke vlasti s njim postigle dogovor da prekine rat kada boljševici dođu na vlast.

Teorijski tvorci komunizma, koji će imati ogroman uticaj na društvena dešavanja u svetu u XX veku, bili upravo Nemci

NAVODNO  je Lenjin primao pomoć (desetine miliona dolara) od onih koji bi, po logici stvari, trebalo najviše da izgube u komunističkoj Rusiji - od bogatih američkih i nemačkih kapitalista i bankara. Pošto je sporazumom iz Brest--Litovska Rusija je pristala da plati milionsku odštetu izgleda da se ova investicija otplatila .
Naravno, objašnjenja istorijskih događaja mogu biti različita. Postoji viđenje istorije kao slučaja - istorijski događaji dešavaju se slučajno, bez nekog očevidnog razloga i niko nema moći da utiče na njih, kao i viđenje istorije kao zavere - gde se istorijski događaji odigravaju prema nekom utvrđenom planu iz razloga koji su ljudima obično nepoznati. Čitaocu ostaje da proceni sam, ali je činjenica da su upravo Nemci tada imali najveće koristi od izbacivanja Rusije iz rata.

SUTRA: MORBIDNA PARALELA NEMAČKOG MINISTRA

Pogledajte više