FELJTON - KARIJEVA KOŠARKAŠKA FILOZOFIJA: Trenerov osnovni posao je da uči igrače da igraju zajedno, to je najveći izazov

Najbolji pristup, da bi dao svoj maksimum, jeste da svojim odnosom i igrom utičeš da se realizuje taktički plan utakmice. Ovde svaki igrač ima svoje zadatke, i nema vremena da se opterećuje i razmišlja o tome šta će biti na kraju utakmice i nema strah od poraza.

Igrači treba da znaju da ne mogu da potvrde svoj potencijal i kvalitet bez maksimalnog truda, odnosno zalaganja, dok je za trenera važno da objektivno vrednuje pobede i poraze. Ali, s obzirom na to da je sezona veoma duga, sa velikim brojem utakmica, treneri treba da imaju fokus na to kako ekipa i pojedinci treniraju i kako izvršavaju individualne i timske zadatke, pre nego što se fokusiraju na krajnji rezultat.

Posle uspeha, odnosno pobede, tražim od svih u trenerskom i medicinskom stafu, a pre svega od igrača, da ostanemo mirni. Kada izgubimo, bože moj, dešava se! Moramo odmah da se fokusiramo na analizu i na sledeću utakmicu. Skoro nikada, ili veoma retko, dešavalo mi se da moja ekipa izgubi dve ili tri utakmice uzastopno. Želimo odmah da izgubljene bodove vratimo u sledećoj utakmici.

Tri stvari moraju uvek da budu prisutne:

1. Učiti iz poraza i izvući pouke,

2. Ne izgubiti poverenje u sopstveni način igre i zadržati optimizam, i

3. Ne postoji prečica koja vodi do uspeha.

Ako radiš na pronalaženju lakšeg puta do uspeha, ne radiš do- voljno na fundamentima igre svoga tima.

Možda ćeš se u nekim utakmicama "izvući" i ostvariti pobedu, ali treba znati da ne postoji zamena za osnove - fundamente. Ima trenera koji za vreme utakmice koriste taktička rešenja koja nisu nikada koristili ili trenirali na treningu. Ako previše vremena provedeš u UČENjU TRIKOVA, a ne radiš na osnovama individualne i timske taktike, možda tvoji igrači nikada neće naučiti da igraju košarku.

TIMSKI CILjEVI

TRENIRAO sam i vodio programe nacionalnih selekcija, u većini programi koji su zahtevali vrhunske sportske rezultate i trofeje, ali i timove gde su projekti bili na samom početku stvaranja i klubova i njihovih timova. Trenirao sam sve uzraste od kadetskih, juniorskih i seniorskih timova. U svim tim programima morao sam da određujem ciljeve koji su odgovarali tim sredinama. Svuda su se morali određivati čisti i jasni individualni i timski zahtevi. Oni su mogli da budu ostvarivi pre svega ako je vladalo obostrano poverenje, a alat za to je vladati komunikacijom sa svim učesnicima u košarkaškom programu, pre svega sa igračima.

Trudio sam se da budem realan i da razumem da se ne može dobiti svaka utakmica i da se svaka sezona ne mora završiti trofejom. Ali ja sam trener koji od svakog igrača očekuje posvećenost, prvo na treningu. Moje ekipe, koje su osvajale šampionske titule i medalje, uvek su se odlikovale ogromnim požrtvovanjem i entuzijazmom. Tamo gde toga nije bilo, nije bilo ni uspeha.

Godine iskustva su me naučile da kada se ustanove prioriteti i ciljevi, kada igrači znaju u kom pravcu idu, lakše je uspostaviti timske ciljeve i oni se nikada ne menjaju.

IGRATI PAMETNO I RACIONALNO

PRVO, igrači u potpunosti moraju da razumeju svoje uloge u timu, a trenerski posao je pronaći "najugodnije radno mesto za igrača", tj. odrediti mu poziciju u igri gde se on najbolje oseća. Moraju da se prepoznaju jake strane svakog igrača, kao i slabosti. To će vam pomoći da definišete njihove uloge. Igrača treba uveriti da "nije loš ako ne postigne koš" i pokazati mu i uveriti ga da postoje druge opcije koje ga mogu učiniti srećnim. Imao sam i obrnute slučajeve...

Na pripremama za Evropsko prvenstvo i Svetski šampionat sa reprezentacijom Jugoslavije, 2001. i 2002. godine, imao sam dva veoma talentovana igrača i oba su želela da igraju na poziciji plejmejkera (Igor Rakočević i Marko Jarić). Odlučio sam se za Jarića, a Rakočevića postavio na "poziciju 2". On nije bio srećan zbog te moje odluke, tražio je razgovor da bi pokušao da me uveri da i on može da igra na "poziciji 1". Pitao sam ga da li to znači da ne voli da postiže poene (inače, uvek sam znao da je rođeni strelac). Odgovorio je: "O, da, naravno da volim da postižem koševe!". "Pa zato te i postavljam na tvoje radno mesto!", rekao sam mu. Poznato je da je kasnije Rakočević i u NBA i u Evropi igrao na "poziciji 2" i postao najbolji strelac nekoliko godina uzastopno u španskoj ACB ligi i Evroligi.

Ako se igrači više fokusiraju na svoje jače strane, sigurno je da će dati najveći doprinos ekipi. Koliko slobode kao trener dajete igračima u igri, zavisiće od toga kako generalno gledate na košarku, ali i od vaše prirode. Timovi sa manje talenta i iskustva funkcionišu bolje sa više organizacije i kontrole. Racionalnost u igri se podiže kada se do detalja definišu uloge svih pet igrača unutar timskog napada i odbrane.

Uspeh ne leži u tome da radim samo ono što volim, već u tome da volim to što radim.

IGRATI ZA TIM

IGRAČI treba da znaju koliko brinem o timu i o svakom igraču pojedinačno. Tim je na prvom mestu. Kažem igračima: "Trudi se da pomogneš svom saigraču i na treningu i na utakmici, a ukoliko to ne možeš - nemoj da analiziraš šta on dobro radi, a šta ne. To je zadatak trenera!".

Kada igrači počnu da krive jedan drugoga, tada nastaju problemi, i za trenera i za ekipu. Jedan igrač ne pravi ekipu, ali jedan može da rasturi ekipu. Ekipa sa dobrom "hemijom" ne samo da će igrati zajedno, već će to bolje izgledati i sa aspekta rezultata i biće u stanju da podnese i loše momente tokom sezone. Trener Ponekad treba da bude i "dosadan" i iskoristi svaku mogućnost da podseti igrače na značaj posvećenosti i požrtvovanja za timski rad. Trenerov posao je da uči igrače da igraju zajedno. To je najveći izazov u trenerovom poslu, i sa taktičkog i sa psihološkog aspekta. "Ja tebi - ti meni. Ti i ja zajedno!!!"

IGRATI SNAŽNO I ČVRSTO

SAMO uz ulaganje maksimalnog truda može se utvrditi potencijal svakog igrača. Preduslov za to je dobra fizička kondicija, disciplina i intenzitet rada na svakom treningu. Obezbediti kompetitivnost - takmičenje i staviti sve fizičke potencijale u funkciju donošenja odluka u igri. Trener može puno da učini i poboljša takmičarski duh svakog igrača, a na prvom mestu je stvaranje radnih navika i zdrave konkurencije u timu. Zatim da pokazuje požrtvovanje, borbenost i entuzijazam, što je odlika šampionskih ekipa.

SUTRA: NAJBOLjI SE NIKAD NE UMORE OD UČENjA