FELJTON - SAVEZNA KUTLAČA U SRPSKOJ ČORBI: Zapis o generaciji koja je tekstovima "krala slobodu"

Mirko Stamenković

08. 10. 2021. u 18:00

OVO je moj pogled na novine u kojima sam radio i na epohu u kojoj smo bili uvereni da živimo u društvu jednakih prava.

REDAKCIJA Mihajlo Ješić i Boro Međedović za čuvenim "deskerskim stolom", Foto arhiva "Novosti"

Ovo je lično svedočenje o zbivanjima između 1950. i 1972. godine, o periodu koji je bio težak, izazovan, ali i pun poleta u izgradnji nekadašnje Jugoslavije. Želja mi je da potisnute događaje stavim u ravan istorijskog sleda. Jer, oni su obeležili život "Novosti", države, ali i moj. Pokušao sam da izbegnem subjektivnost. Ipak, nema hronike bez ličnih emocija i ubeđenja, a razume se, uz kritički osvrt na društvo, kao i na list u kojem sam radio i rastao.

Tamo gde sam se kolebao mogu li se pouzdati samo u svoje sećanje ili zabeleške poslužio sam se rečima onih koje sam poznavao i kojima sam verovao da ne ulepšavaju niti ruže stvarnost. Slično je i sa citatima iz arhiva, u međuvremenu otvorenih, za koje smo znali da postoje, ali nam nisu bile dostupne. Koristio sam, naravno, i zapise onih koji su bili u jezgru zbivanja - u društvu i politici, pre svega onih koji su i sami bili vezani za "Večernje novosti".

"Novosti" su i novine moje profesionalne političke zrelosti, zato što sam svedok vremena u kome su, zajedno sa ostalim beogradskim medijima, bile prokažene gore nego da smo oboleli od gube, jer u to vreme biti reakcionarni list značilo je isto što i biti rušilac sistema i države. "Novosti" sam napustio pod pritiskom onih koji su imali mandat "izvršilaca Brozove volje" ili su sami sebi prigrabili tu privilegiju. Jer, prihvatili su da budi "čistači" Srbije od "zaraze zvane liberalizam", koji se pripisuje srpskom političkom vrhu, sa Markom Nikezićem na čelu. Bile su to godine u kojima je snaga politike pritiskala moral i integritet. Verovali smo u pravednije društvo. Socijalističko društvo, koje smo tek gradili!

VIDALI smo još rane posle sukoba sa Informbiroom 1948.godine, kada je Staljin tenkovima hteo da sruši legitimno izabranu vladu u Beogradu, a zapadni saveznici 1953. godine poslali su žandarmeriju poražene Italije, Hitlerovog saveznika, da "oslobode" Trst od naših partizana. Ponižavajuće! Ipak, ovo je najvećim delom Zapis o nastanku, o rastu, usponu i padovima "Večernjih novosti", o radostima kada smo bili u žiži zbivanja, u jeku borbe na tržištu, uspinjući se do samog vrha tiražnog trona u SFRJ, ali i o pokušajima da se izmigoljimo ispod paske političara i upustimo se u direktne sukobe sa rukovodstvima nekih republika - braneći pravo na istinu i slobodu, pravo na drugačije mišljenje!

To se naročito odnosi na nosioce ideja Maspoka u Hrvatskoj. I da ne bude zabune - nema ambicije da ovi zapisi budu išta više osim svedočenja o onome o čemu se nije pisalo, a ako i jeste - bilo je bez autentičnih detalja, tek toliko koliko se tada smelo i moglo reći. I opet "Večernje novosti" jesu u mnogim situacijama bile korak ispred ostalih.

Vukao nas je tiraž. I uverenje da možemo i smemo. Manje od drugih smo se pokoravali normama Partije. Bili smo, razume se, svesni one narodne - što ne platiš na ćupriji, platićeš na mostu. I plaćali smo!

U KNjIZI "U tuđem veku, u trenutku tuge za vremenom svoje mladosti, Dobrica Ćosić se upitao: "Šta je ostalo od mog sveta, mojih ideja i snova?" I o sebi je zapisao: "Ja sam zapisničar srpske propasti." Vreme čini svoje. I nameće pitanje: Treba li čovek u poznim godinama da piše o svojim idealima? O zabludama i svemu što donosi stvarnost, o sanjanim, ali ne i ostvarenim idealima? I sam se pitam zašto sam se prihvatio da ostavim Zapis o novinama moje mladosti. Reč je, najpre, o listu "Tehnika narodu", u kojem sam počeo. Zatim o "Borbi", u kojoj sam učio i naučio zanat. Potom o "Novostima", i generaciji koja nije znala za nemoguće u trci za tiražom, tekstovima koji su "krali slobodu", s ubeđenjem da je istina u službi razvoja onih društvenih odnosa koji će naš socijalizam razlikovati od Staljinovog boljševizma - zaboravljajući da nema vlasti koja ne misli da je istina samo ono što ona nudi, a da se sve drugo razbija o glave onih koji se toga ne drže! Reč je, naposletku, o "Sportu", u kome sam dobio zaposlenje na početku drugog polugodišta završnog razreda gimnazije, a stvarno u njega zakoračio mnogo godina kasnije, kao "partijski prognanik", da ne bih ostao na ulici, bez kore hleba. Bio je to gest milosrđa.

VAKCINA PROTIV BEZNAĐA I PREDAJE

NISMO prihvatali da nas, recimo, razvoj televizije jednostavno izbriše sa tržišta. Verovali smo u sebe i mogućnost da se prilagodimo vremenu i hrabrili smo se upravo time da mnogo toga zavisi od veštine prilagođavanja zakonitostima novog vremena.

Tragali smo za vakcinom protiv beznađa i predaje. "Novosti" su pokazale da je to moguće. A velikani novinarstva, kao što su bili Bogdan Pešić, Slobodan Glumac ili Vasilije Kraljević, za razliku od mnogih kasnije, pošteno su priznavali da im ne leži takva borba i vraćali su "svoje mandate".

O tome sam učio i plaćao u "Večernjim novostima", listu moje novinarske zrelosti: zabluda je verovati da postoje potpuno slobodne, nezavisne i od društva otuđene novine.

Ni naša hrabrost nije bila bez granica. Moja generacija je rasla i stvarala uvek u senci Josipa Broza. Tiraž je bio i ponos i realnost. Ali, i izazov, koji nas je često dovodio na sečivo noža. I upravo zbog toga bili smo stalno na udaru onih koji su odlučivali u ime Partije. Možda će se to najbolje shvatiti kroz jedno uzgredno pitanje koje mi je uputio Marko Nikezić, tada predsednik CK SK Srbije, kada sam rekao da će "Borba" pokrenuti Studio B: "A šta će vam ta savezna kutlača u srpskoj čorbi?"

ZBUNILA me je enigma - a šta li tek o širenju "Novosti" unjihovoj sredini misle republički šefovi van Srbije, kada to govori diplomata Marko Nikezić, uvek učtiv, ozbiljan i oprezan. Dakle, Zapisi se najvećim delom odnose na nastanak Večernjih novosti. Na "studentski bunt" u Beogradu. Na maspoku Hrvatskoj. Na Brozov obračun sa partijskim rukovodstvima u Hrvatskoj i Srbiji. Na mnoge sitnice koje rečito govore kako se krala i osvajala sloboda štampe. I kako se plaćalo ono što nije bilo po volji onima koji su slobodu povremeno puštali i iznova zatvarali u svoje kaveze.

I za "Novosti" i za mene ime Josipa Broza prosto je sudbinski vezano. Pretili su nam njime kad god smo nekom smetali. Ali, koliko je meni poznato, "Novosti" su bile i ostale jedini medij od koga je Broz lično zatražio izjašnjenje. Reč je o intervjuu sa čuvenim maršalom Žukovom - valjalo je kazati zašto ga nismo objavili. Jedino tada nisam osećao strah za svoju sudbinu, već - hoće li "Novosti" i dalje izlaziti - s namerom da svedočim iz novinarskog ugla o ulozi i mogućnostima medija da prate politiku, utiču na nju ili sami stradaju kada uđu u njen "zabran"! Poenta je u događajima i u tome kako sam doživljavao ili razumevao političke odnose u vreme Josipa Broza.

SUTRA: ISTINA KAO IZAZOV U OPASNOM VREMENU

Pogledajte više