DA NE STREPITE OD GUBITKA PAMĆENJA: Pet načina da vežbate moždane vijuge

Koncept "mentalne rekreacije" podrazumeva niz aktivnosti koje aktiviraju različite delove mozga, podstiču stvaranje novih neuronskih veza i doprinose očuvanju tzv. kognitivne rezerve. Upravo ta rezerva igra ključnu ulogu u odlaganju pojave problema sa pamćenjem i smanjenju rizika od stanja poput Alchajmerove bolesti.

Dobra vest je da mentalna rekreacija ne zahteva posebne uslove ni mnogo vremena - dovoljno je nekoliko jednostavnih vežbi koje se lako uklapaju u svakodnevicu.

Mentalna rekreacija, dakle, nije luksuz niti prolazni trend, već potreba savremenog čoveka. Ulaganje u zdravlje mozga danas znači veću jasnoću misli, bolju koncentraciju i kvalitetniji život sutra.

Pamćenje niza

Jedna od najefikasnijih je vežba pamćenja nizova. Dovoljno je da pokušate da zapamtite listu od deset nasumičnih reči ili brojeva, a zatim ih ponovite nakon nekoliko minuta. Ova aktivnost jača kratkoročno pamćenje i koncentraciju.

Nedominantna ruka

Zanimljiv efekat ima i promena rutine. Na primer, pokušajte da operete zube nedominantnom rukom ili da promenite put kojim svakodnevno idete. Ovakve sitne promene "teraju" mozak da razmišlja drugačije i aktivira nove neuronske puteve.

Logički zadaci

Rešavanje logičkih zadataka, ukrštenih reči ili slagalica takođe je snažan trening za mozak. Ove aktivnosti poboljšavaju analitičko razmišljanje i održavaju mentalnu agilnost, naročito u kasnijim godinama.

Fokusirano opažanje

Posebno korisna je i vežba fokusiranog opažanja. Odaberite predmet u prostoriji i posmatrajte ga dva minuta, pokušavajući da zapamtite što više detalja. Nakon toga zatvorite oči i "rekonstruišite" sliku u glavi. Ova tehnika razvija pažnju i vizuelno pamćenje.

Nove veštine

Na kraju, učenje novih veština - bilo da je reč o stranom jeziku, sviranju instrumenta ili čak kuvanju nepoznatih jela - predstavlja možda najmoćniji oblik mentalne rekreacije. Svako novo znanje širi kapacitete mozga i čuva njegovu vitalnost.