ČESTE INFEKCIJE, DEPRESIJA I HRONIČNI UMOR: Šta dovodi do nedostatka vitamina D u organizmu (FOTO)
Nedostatak vitamina D postao je globalni problem koji pogađa milione ljudi širom sveta, a procenjuje se da milijarde ljudi imaju njegove suboptimalne ili deficitarne nivoe.
Depositphotos
Ipak, mnogi ne shvataju važnost ovog vitamina. Njegov nedostatak u organizmu može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih problema, od slabih kostiju do povećanog rizika za dobijanje hroničnih bolesti.
S obzirom na to da se poprilično zna o tome na koji način ga možemo nadoknaditi suplementacijom i promenom načina života, ovog puta smo se pozabavili razlozima koji dovode do nedostatka vitamina D u organizmu.
Zbog njegove ključne uloge u zdravlju kostiju, imunog sistema i celokupnog metabolizma, važno je da razumemo ove uzroke i preduzmemo korake ka prevenciji i tretmanu, kako kroz promene životnih navika, tako i kroz odgovarajuću medicinsku procenu i suplementaciju kada je to potrebno.
Nedovoljna izloženost suncu – najčešći uzrok
Vitamin D najviše se proizvodi u koži, čak 90 odsto, pod uticajem sunčevog UVB zračenja. Moderni stil života, koji podrazumeva provođenje većeg dela dana u zatvorenom prostoru, znatno smanjuje količinu sunčeve svetlosti kojoj smo izloženi, posebno u zimskim mesecima ili u područjima s malo sunčanih dana. Mnogi koriste i sredstva za zaštitu od sunca ili odeću koja prekriva veći deo tela, što dodatno smanjuje mogućnost sinteze vitamina D. Takođe, stanovnici severnih geografskih širina, kao i osobe koje žive u urbanim sredinama s velikim zagađenjem vazduha, značajno su manje izloženi UVB zracima tokom godine. Depositphotos
Ishrana koja ga ne obezbeđuje dovoljno
Prirodni izvori ovog vitamina u ishrani relativno su retki – najviše ga ima u masnim ribama (lososu, tuni, skuši, pastrmki, sardini), jajima i nekim vrstama pečuraka. Većina ljudi ne unosi dovoljno vitamina D hranom, naročito ako ne konzumira obogaćene proizvode kao što su mleko, žitarice ili sokovi obogaćeni njime. Zbog toga, i pored dovoljno vremena provedenog na suncu, mnogima i dalje nedostaje adekvatna količina vitamina D, ukoliko ga ne unose dovoljno kroz ishranu.
Problemi sa apsorpcijom i metabolički poremećaji
Ovaj vitamin je rastvorljiv u mastima, što znači da mora da se apsorbuje kroz zdrav digestivni sistem. Kod osoba sa bolestima creva, poput celijačne ili Kronove bolesti, te cistične fibroze, apsorpcija vitamina D može biti ozbiljno narušena. Takođe, bolesti jetre i bubrega mogu sprečiti vitamin D da se pretvori u svoju aktivnu formu u organizmu. Jetra i bubrezi su ključni za metabolizam ovog vitamina i njihovo oštećenje dovodi do neadekvatnih nivoa u krvi čak i kada je unos normalan.
Individualne karakteristike
Određene grupe ljudi posebno su podložne riziku od nedostatka vitamina D. Tu najpre spadaju starije osobe, jer njihova koža manje efikasno proizvodi vitamin D kada je izložena suncu, kao i gojazni ljudi, kod kojih se vitamin „zarobljava“ u masnom tkivu i time postaje manje dostupan organizmu. Uz to, osobe sa tamnijom kožom zahtevaju dužu izloženost suncu da bi proizvele istu količinu vitamina D kao osobe svetlije puti, jer pigment melanin delimično blokira UVB zračenje.
Optimalne vrednosti
Laboratorijskim testom utvrđuje se nivo vitamina D u krvi, a evo kako se tumače rezultati prema opštim medicinskim standardima:
Deficijencija (ozbiljan manjak): Ispod 30 nmol/L (ili ispod 12 ng/mL). Ovo stanje zahteva hitnu nadoknadu uz nadzor lekara.
Insuficijencija (blagi nedostatak): Između 30 i 50 nmol/L (ili 12–20 ng/mL). Nivo je prenizak za održavanje optimalnog zdravlja kostiju i imuniteta.
Adekvatan nivo (ciljna vrednost): Između 50 i 125 nmol/L (ili 20–50 ng/mL). Većina stručnjaka smatra da je 75 nmol/L idealna donja granica za prevenciju bolesti.
Visok nivo: Iznad 125 nmol/L. Iako su toksične vrednosti retke, nivoi preko 150 nmol/L mogu biti potencijalno štetni.
Uticaj lekova i hirurških intervencija
Određeni steroidi, antiepileptici i određeni lekovi za snižavanje holesterola, mogu da ometaju metabolizam vitamina D i doprinesu njegovom nedostatku. S druge strane, operacije na digestivnom traktu, poput gastrične bajpas operacije kod mršavljenja, mogu smanjiti apsorpciju nutrijenata, uključujući i vitamin D, jer uklanjaju ili zaobilaze delove tankog creva gde se obavlja apsorpcija.
Simptomi manjka vitamina D često su suptilni i lako mogu da se pomešaju sa drugim stanjima. Ipak, najčešći znaci su:
Hronični umor i iscrpljenost: Čak i nakon dovoljno sna, osobe sa deficitom često osećaju konstatan manjak energije jer ovaj vitamin direktno utiče na funkciju mitohondrija u ćelijama.
Bolovi u kostima i leđima: S obzirom na to da je neophodan za apsorpciju kalcijuma, manjak može dovesti do demineralizacije kostiju, što uzrokuje tupi bol, najčešće u donjem delu leđa, karlici ili nogama.
Slabost i bolovi u mišićima: Receptori za vitamin D nalaze se u nervnim ćelijama zaduženim za mišiće. Deficit može da izazove grčeve, drhtanje ili osećaj slabosti prilikom penjanja uz stepenice.
Česte infekcije: Ovaj vitamin je ključan za imuni sistem. Ako se često razboljevate od prehlada ili gripa, to može biti znak njegovog niskog nivoa u krvi. Depositphotos
Promene raspoloženja i depresija: Nivoi vitamina D povezani su sa lučenjem serotonina, pa se manjak često manifestuje kroz sezonsku depresiju ili anksioznost.
Sporo zarastanje rana: Ako posekotinama ili operativnim ranama treba predugo da zacele, to može ukazivati na smanjenu sposobnost regeneracije tkiva.
Gubitak kose: Iako se često pripisuje stresu, značajan gubitak kose može biti povezan sa nedostatkom nutrijenata, uključujući vitamin D.
Kod dece, simptomi su specifičniji i obuhvataju usporen rast, zakasnelo nicanje zuba, razdražljivost i, u težim slučajevima, rahitis.