KAD TELO NAPADA SAMO SEBE: Gilen Bareov sindrom - Neurološka bolest koja nastane zbog virusa
IMUNI sistem nam pomaže u borbi protiv virusa i bakterija. Međutim, u retkim slučajevima, ovaj složeni mehanizam može da napravi grešku, i da se nakon preležane infekcije, na primer gripa, usmeri na sopstveni organizam. U situaciju kada "udari" i na nerve reč je o Gilen Barovom sindromu (GBS).
Foto: Depositphotos
Doktor Aleksandra Radivojević, neurolog Kliničko-bolničkog centra Zvezadara kaže da iako ovaj sindrom može da da ozbiljne neurološke tegobe, medicina ga danas vrlo efikasno prepoznaje i leči:
- Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke sumnje a potvrđuje pomoću pregleda cerebrospinalne tečnosti (likvora) i elektrofizioloških analiza (elektromioneurografija - EMNG).
Naša sagovornica objašnjava da GBS ima karakterističnu kliničku sliku. Simptomi se razvijaju brzo, često u roku od nekoliko dana do četiri nedelje. Obično počinju senzitivnim smetnjama koje pacijenti osećaju i opisuju kao mravinjanje (parestezije) i pojavom slabosti u stopalima i nogama. Slabost se karakteristično penje "naviše" pa zahvata i ruke, trup, a u težim slučajevima i mišiće lica.
- Na neurološkom pregledu, jedan od prvih znakova je potpuni gubitak tetivnih refleksa - priča dr Radivojević. - Ako slabost zahvati mišiće koji kontrolišu disanje ili gutanje, stanje zahteva hitnu hospitalizaciju u jedinici intenzivne nege. Takođe, važno je da se napomene da mogu da budu zahvaćeni i nervi koji kontrolišu rad srca i pritisak, pa je obavezano praćenje srčanog ritma i pritiska kod ovih pacijenata jer su moguće opasne aritmije ili nagli skokovi ili padovi pritiska.
Čak i kada dođe do ovih dramatičnih posledica, dr Radivojević napominje da je GBS u najvećem broju slučajeva reverzibilno stanje.
Okidači i druge infekcije
IAKO je GBS najčešće povezan sa virusom gripa, okidač za njegovu pojavu mogu da budu i stomačne infekcije posebno uzrokovane kampilobakterijom. Ostali virusi koji mogu da budu okidači su citomegalovirus, mononukleoza, Zika virus, hepatitis E, ali i vakcine što često ljude zabrinjava. Naučni podaci pokazuju da je rizik od razvoja GBS-a nakon vakcinacije, na primer protiv sezonskog gripa statistički zanemarljiv - jedan do dva slučaja na milion doza.
- Periferni nervi imaju sposobnost regeneracije - kaže nam. - Lečenje se zasniva na dva glavna principa - primenom intravenskih imunoglobulina (IVIG) koji se daju tokom pet dana, najbolje u prve dve nedelje od nastanka simptoma ili plazmaferezom koja predstavlja postupak "filtriranja" krvi kojim se fizički uklanjaju štetna antitela iz organizma i koju je najbolje započeti u prve četiri nedelje od pojave simptoma. Većina pacijenata se potpuno oporavi i prohoda samostalno nakon šest meseci do godinu dana, uz veliki značaj fizikalne rehabilitacije. Oporavak je spor jer nervima treba vremena da ponovo izgrade svoj omotač. Kod određenog procenta ljudi mogu da zaostanu trajne posledice u vidu različitog stepena slabosti ili utrnulosti.