KAD MUČI VISOK HOLESTEROL Savet lekara: Masnoće ne skaču zbog slanine, već stresa i genetike (FOTO)

Uz to, većini pacijenata lekari propisuju sintetisane statine kao jedinu opciju lečenja. Međutim, ima doktora koji se protive takvom pristupu.

Kako u intervjuu za "Novosti" kaže dr Snežana Bašić, kardiolog-internista, sintetisani statini nisu dobra opcija u lečenju poremećaja masnoća u krvi, kao ni isključiva upotreba biljnih ulja, jer su životinjske masti, poput svinjske, bolje za varenje i zdravlje srca:

- Ujutru je dobro da se jede slanina i čvarci, jer "greška" u metabolizmu holesterola nije izazvana ishranom, već genetikom, stresom, fizičkom neaktivnošću, pušenjem, gojaznošću, aerozagađenjem. Zato pacijente sa povišenim holesterolom ne bi trebalo stavljati na teške dijete, posebno one koje podrazumevaju samo biljne masnoće.

o Šta vi preporučujete pacijentima kada dobiju nalaz da im je povišen ukupan holesterol, "loš" holesterol ili trigliceridi?

- Osnovno je da se ne plašimo povišenih masnoća u krvi, jer smo mi narod, kao i Rusi, koji imamo genetsku metaboličku grešku kada je u pitanju metabolisanje holesterola. Neko je postavio granicu da svi koji imaju holesterol iznad 5,1 spadaju u rizičnu grupu, a to nije tačno, jer je holesterol samo jedan od rizika. Kad se pokrene metabolička greška, a ona se ne pokreće ishranom, već najčešće stresom - holesterol raste. Dakle, stres je okidač.

o Da li je, uz izbegavanje stresa, ako je to moguće, ipak, potrebna terapija?

- Naravno da je potrebno lečenje. Osnovno je da se povišene masnoće dobro ispitaju. Kod nas u zdravstvu se radi samo ukupni, "dobar" i "loš" holesterol i na osnovu toga lekar donosi zaključak i propisuje terapiju. Taj pristup nije dobar. Osnovni parametar za ispitivanje stanja masnoća u krvi je apolipoprotein B (ApoB). To je glavni strukturni protein lipoproteina koji prenose holesterol i trigliceride kroz krv. Praktično, to znači da je ključan za transport masti u organizmu i time direktno povezan sa rizikom za razvoj ateroskleroze i kardiovaskularnih bolesti. Dakle, ApoB služi kao "okvir" za čitavu česticu lipoproteina i omogućava da se masti (koje su nerastvorljive u vodi) prenesu kroz krv.

o Kako se ispituje ApoB?

- Iz uzorka krvi. Postoji ApoB-100, on se nalazi u "lošem" holesterolu (LDL), VLDL, IDL i lipoproteinu(a). Proizvodi se u jetri. ApoB-48 se nalazi u hilomikronima i proizvodi se u crevima. ApoB test pokazuje ukupan broj aterogenih čestica (onih koje mogu izazvati taloženje masti u arterijama). Za razliku od samog LDL holesterola, ApoB daje precizniji pokazatelj rizika od srčanog i moždanog udara, jer svaka štetna lipoproteinska čestica (LDL, VLDL, Lp(a)) sadrži tačno jedan ApoB.

o Koje su referentne vrednosti za tu analizu?

- Normalnim se smatra ako je ispod 90 mg/dL, što znači manji rizik. Povišeno je ako je iznad 120 mg/dL - tada je povećan rizik od ateroskleroze. Dakle, ukratko, ako je ApoB visok, znači da u krvi ima mnogo "loših" čestica koje nose holesterol, čak i ako sam LDL holesterol nije izrazito visok, i zato je ovo važan, noviji marker za procenu kardiovaskularnog rizika.

o Kako se leči pacijent ako mu je povišen ApoB?

- Naučno je dokazano da glukani iz ovsa vezuju masti već u crevima i ne dozvoljavaju da dospeju u jetru. Ti glukani nemaju štetne efekte kao sintetisani statini, uzimaju se pre svakog obroka, a rezultati su više nego dobri.

o U Srbiji svake godine od moždanog udara i infarkta umre skoro 60.000 građana. Da li je to moguće sprečiti?

- To jeste podatak koji može da uplaši, ali nema razloga. Mi već skoro četvrt veka, koliko to pratim, imamo istu stopu smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti - dakle, ona se ne povećava. Činjenica je da smo u Evropi na vodećim pozicijama po tom parametru, ali to je stvar genetike ovog naroda, jer je sklon bolestima krvnih sudova i dislipidemiji, a u stresu, koji je po mom mišljenju glavni okidač, živi već nekoliko decenija. Osnovno je da ako se dobije nalaz povišenih masnoća u krvi, one se dobro ispitaju, proceni rizik od ateroskleroze, srčanog i moždanog udara, pa da se potom propiše odgovarajuća terapija.

o Da li je dobro osmišljen plan ishrane značajan u terapji?

- Samo 30 odsto masti dolazi iz hrane, a ostalih 70 odsto masti koje se nalaze u krvi sintetiše jetra. Zato je neophodno smanjiti sintezu masti u jetri, ali ne sintetisanim statinima, već prirodnim, kada već postoje, jer oni nemaju nikakvu štetnost za jetru, kada se pravilno doziraju. Smatram da je potpuno pogrešno stavljati pacijente na dijetu sa nezasićenim mastima, jer njihova jetra, zahvaljujući aktiviranoj metaboličkoj grešci zasiti najlakše upravo nezasićene masti (biljna ulja). Osim toga, holesterol je u našem organizmu veoma koristan - od njega se prave hormoni, a naročito mozak dobro funkcioniše zahvaljujući njemu. Holesterol pravi transmitere, prenosioce informacija u mozgu i od mozga ka čitavom organizmu.