STRAH BEZ RAZLOGA MORA DA SE LEČI Upozorenje stručnjaka: Ukoliko primetite neke od ovih simptoma, potražite pomoć
ANKSIOZNOST je jedno od najčešćih mentalnih stanja današnjice i može ozbiljno da naruši kvalitet života.
Foto: Depositphotos
Karakteriše je osećaj stalne napetosti, unutrašnjeg nemira i straha koji često nema jasno prepoznatljiv uzrok. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, od anksioznih poremećaja pati više od 300 miliona ljudi širom sveta, dok se procenjuje da u Srbiji simptome anksioznosti povremeno doživi čak svaki četvrti građanin.
Iako se često smatra "slabošću nervnog sistema", anksioznost je u stvari poremećaj koji ima jasne biološke, psihološke i socijalne uzroke. Dok je normalna anksioznost prirodan odgovor na stres i realne opasnosti, patološka anksioznost traje i onda kada nema objektivnog razloga za strah. Tada ona postaje ozbiljan poremećaj koji narušava san, radnu sposobnost i odnose s ljudima. Problem je što mnogi pacijenti najpre posećuju internistu, kardiologa ili pulmologa, verujući da tegobe potiču od srca ili pluća, a tek kasnije stignu kod psihijatra.
U intervjuu za "Novosti", specijalista psihijatrije dr Ljiljana Simić objašnjava kako da prepoznamo prve simptome tog mentalnog poremećaja i na koji način se pristupa terapiji:
- Anksioznost je u osnovi osećaj napetosti i nemira. U normalnim okolnostima svi je osećamo - recimo pred ispit, razgovor za posao ili neku životnu promenu. Međutim, kada se uznemirenost javlja stalno, kada traje i u situacijama gde nema realne opasnosti, govorimo o patološkoj anksioznosti. Tada ona postaje bolest i zahteva lečenje. Foto: Printskrin
o Koji su simptomi na koje ljudi treba da obrate pažnju?
- Najpre se javljaju telesni znaci: lupanje srca, stezanje u grudima, osećaj nedostatka vazduha, knedla u grlu, drhtavica, slabost, malaksalost. Zatim tu su psihički simptomi - stalna zabrinutost, nemogućnost da se misli smire, loš san, bezvoljnost i gubitak apetita. Važno je naglasiti da kada osoba duže od nekoliko nedelja oseća ovakve tegobe i kada one počnu da ometaju svakodnevni život, to je trenutak da se potraži stručna pomoć.
o Kako izgleda proces dijagnostike ?
- Prvi korak je razgovor, psihijatrijski intervju, u kojem procenjujemo simptome, kapacitete i životne okolnosti pacijenta. Na osnovu toga pravimo individualni plan lečenja. Nekada je dovoljna psihoterapijska podrška, ali kada je klinička slika intenzivna i svakodnevna, moramo uključiti i lekove.
o Koji lekovi se koriste i koliko dugo traje terapija?
- Osnovu čine antidepresivi iz grupe SSRI ili SNRI - poput sertralina, escitaloprama ili venlafaksina. Terapija mora da traje najmanje šest meseci, a često i duže, do godinu dana, kako bi se sprečio povratak simptoma. Kod težih oblika terapija može potrajati i nekoliko godina.
Krive su - okolnosti
o Koji su najčešći okidači za razvoj mentalnih poremećaja, posebno anksioznosti?
- Oni nisu uvek u ličnosti same osobe, već u okolnostima u kojima živi. To mogu da budu stres i neprilagođenost sredini - konflikti na poslu, u porodici, u partnerskim odnosima, kao i stalni pritisak ili osećaj nesigurnosti. Važno je razumeti da mentalni poremećaji nisu samo rezultat "takvog sklopa ličnosti". Faktori sredine, stresne situacije i neadekvatna podrška često pokreću ozbiljna stanja, čak i kod ljudi koji su inače stabilni i funkcionalni.
o A, psihoterapija?
- Psihoterapija je izuzetno važna, jer lekovi smanjuju uznemirenost i vraćaju ravnotežu neurohormona, ali ne rešavaju uzrok. Kroz razgovor pacijent uči da razume sopstvene misli, da prepozna obrasce koji ga vode u strah i da razvija nove načine suočavanja sa stresom. Najbolje rezultate daje kombinacija - lekovi za stabilizaciju i psihoterapija za promenu životnih obrazaca.
o Šta biste poručili ljudima koji misle da je sramota otići kod psihijatra?
- Da je traženje pomoći znak snage, a ne slabosti. Anksioznost je bolest, kao i svaka druga - kao što bismo išli kod kardiologa zbog srca, tako treba ići kod psihijatra kada duša pati. Uz pravilan tretman, većina ljudi se potpuno oporavi i vraća normalnom životu.