ZBOG NERACIONALNE UPOTREBE: Sve je manje efikasnih antibiotika
AKO se lečite antibiotikom, a nemate bakterijsku infekciju već grip, ili ove lekove pijete kad god se pojavi povišena telesna temperatura, ili "preventivno", onda ih neracionalno trošite i velika je mogućnost da kasnije, kada vam zaista budu potrebni, ti antibiotici neće delovati.
Foto Shutterstock
Takođe, neracionalna upotreba je i kada se antibiotici koriste u neadekvatnoj dozi, kada terapija traje prekratko, odnosno obustavlja se čim pacijentu bude bolje, što najčešće rade sami pacijenti, a ne kako je propisano ili kada se neopravdano produžava.
Najnovija studija koju su uradili stručnjaci iz Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" pokazuje da se Srbija nalazi među državama koje imaju najveću dnevnu potrošnju antibiotika u Evropi. Na prvom mestu je Turska, a slede Italija, Francuska i balkanske države na čelu sa našom zemljom.
S obzirom na ovu masovnu potrošnju raste i otpornost (rezistencija) bakterija na antibiotike, zbog čega je Svetska zdravstvena organizacija procenila da bi do 2050. godine, moglo da umre 10 miliona ljudi godišnje, jer neće imati adekvatan antibiotik da se leče.
- Apsolutno efikasnih antibiotika koji bi delovali na sve ili većinu rezistentnih izazivača više nema, niti kod nas niti u svetu, zbog sve većeg razvoja rezistencije - kaže profesor dr Goran Stevanović, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti UKC Srbije. - Sa druge strane nema mnogo ni novih antibiotika, poslednjih decenija svega nekoliko novih se pojavilo u svetu i oni više nisu novi, jer se koriste već više godina. Kod nas iz te kategorije novijih lekova, koji još imaju određen stepen efikasnosti, postoji samo tri registrovana, ali se još nijedan ne propisuje na teret sredstava RFZO, tako da je njihova nabavka i primena otežana, komplikovana, ali moguća i pacijenti ih povremeno dobijaju. U svetu je pored ovih prisutno i nekoliko drugih "novih" antibiotika, ali njih na našem tržištu nema, jer ih nisu registrovale farmaceutske kompanije koje ih proizvode i ne mogu se nabaviti.
Klebsijela sve otpornija
BAKTERIJA klebsijela za lekare predstvalja terapijski problem ne samo u Srbiji, nego i u svetu.
- Procenat rezistencije na ovaj mikroorganizam u 2022. godini bio je viši u odnosu na dve godine ranije - ističe dr Snežana Jovanović, rukovodilac Službe za medicinsku mikrobiologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije. - Recimo 2022. godine 65 odsto izolata je bilo rezistentno na antibiotik ("karbapeneme"), koji koristimo kao krajnji terapijski izbor. Međutim, taj procenat je u 2021. iznosio 62 odsto, a 2020. 45 odsto.
Lekari su u međuvremenu, kako kaže prof. Stevanović, prinuđeni da najteže pacijente koji imaju po život opasne infekcije uzrokovane bakterijama rezistentnim na veliki broj antibiotika leče primenom kombinovane terapije, sa dva ili više antibiotika da bi se postigao neki efekat.
Stručnjaci su naručito zabrinuti jer je u pandemiji kovid 19 došlo do dodatne neracionalne potrošnje antibiotika širom sveta, sa posledičnim pogoršanjem profila rezistencije različitih bakterija.
- Apsolutno je neopravdano u prvoj fazi kovida ordinirati antibiotike i to predstavlja stručnu grešku, jer je uzročnik ove bolesti virus - kaže prof. dr Ivana Milošević, zamenica direktora Klinike za infektivne i tropske bolesti UKC Srbije. - Slično je i za većinu drugih infekcija gornjih respiratornih puteva koje su u najvećem procentu slučajeva izazvane virusima. Tu treba posebno naglasiti i grip koji se upravo pojavio u našoj sredini.