OBRATITE PAŽNJU NA PROMENE NA KOŽI: Bolne i upaljene kvržice moraju da se ispitaju
TOKOM leta koža je manje zaštićena odećom tako da su česte situacije kada se na njoj uočavaju brojne promene.
Foto Shutterstock
Najčešće je reč o manjim ili većim izraslinama koje su uglavnom benigne i ne zahtevaju lečenje osim iz estetskih razloga. Međutim, izrasline u vidu kvržica koje su bolne, upaljene i menjaju se, zahtevaju odlazak izabranom lekaru i detaljnu dijagnostiku.
Doktor Ana Jeremić, specijalista opšte medicine iz Beograda, kaže da benigne, odnosno dobroćudne kvržice na koži mogu da budu rezultat raznih stanja:
- Obično je reč o cistama, lipomima (masnim kvržicama), fibromima (benigni tumori vezivnog tkiva) ili keratozama (grubi delovi kože). Ove benigne kvržice obično imaju mekanu teksturu i mogu da budu pokretne. U većini slučajeva, ne uzrokuju bol ili nelagodnost pacijentu. Takođe, može da bude reč i o bradavicama, najčešće virusnog porekla ili kvržice koje nastaju posle nekih povreda ili rana u vidu zadebljalih ožiljaka koji se nazivaju keloidi.
Kada su kvržice na koži bolne i upaljene situacija je složenija, jer zahteva detljanu dijagnostiku i intervenciju.
- Ove upale mogu da budu znak infekcije, kao što je furunkul (gnojna infekcija folikula dlake), apsces ili celulitis - kaže dr Jeremić. - Ovakva stanja kože obično zahtevaju medicinsku intervenciju i mogu se manifestovati kao crvenilo, oticanje, toplota ili bol oko kvržice. U nekim slučajevima, bolne ili upaljene kvržice mogu biti znak ozbiljnijeg stanja, kao što su inflamatorne bolesti kože, autoimune bolesti ili maligniteti.
TERAPIJA
KADA je reč o lečenju, benignim kvržicama na koži obično nije potrebno posebno lečenje, osim ukoliko pacijent oseća nelagodnost ili estetski problem.
- U takvim slučajevima, moguće opcije lečenja uključuju hirurško uklanjanje, elektrokoagulaciju, lasersku terapiju ili krioterapiju, u zavisnosti od prirode kvržice - kaže dr Ana Jeremić, specijalista opšte medicine.
Kod izraštaja koji izazivaju zabrinutost zbog brzog rasta, promena u boji, ulceracija ili bilo kojih drugih znakova upale koji mogu ukazivati na maligni potencijal, neophodne su dalje dijagnostičke procedure kao što su histološka analiza, imunohistohemijska analiza ili molekularna analiza.
Naša sagovornica kaže da je lekar u obavezi da bolnu i upaljenu kvržicu pažljivo pregleda, uzme anamnezu od pacijenta kojom se utvrđuje kada je promena nastala, da li je menjala boju strukturu ili veličinu.
- U nekim slučajevima potrebno je odraditi dodatne laboratorijske analize, skreping ili biopsiju kože - priča dr Jeremić. - Ove metode pomažu u utvrđivanju prirode kvržice, da li je benigna ili zahteva dalju obradu. Pod mikroskopom se može utvrditi da li postoji, na primer, šugarac ili micelarna vlakna gljivica, a kultuvisanjem takođe može se utvrditi da li postoje bakterije ili drugi mikroorganizmi.