KAKO SE IZBORITI SA STRESOM: Dr LJiljana Simić - Umereni optimizam pomaže da se iščupamo iz vrtloga

Ivana Kovačić 03. 05. 2023. u 12:00

KADA problemi sateraju čoveka uza zid, počinju da se javljaju pitanja kako prevazići brige, strahove, poslovne probleme, narušene porodične odnose, uznemirenost, razdražljivost...

Foto: Shutterstock

U tom magnovenju stres često poražava čoveka, a potom slede rastresenost, zaboravnost, dekoncentrisanost, umor, iscrpljenost, poremećen san... Iako se oni koji su upali u ovaj vrtlog, uz sve realne probleme, suočavaju i sa osećanjem da izlaza nema, u intervjuu za "Novosti" dr Ljiljana Simić, specijalista psihijatrije, za njih ipak ima ohrabrenje:

- Sagledavanje problema sa više strana pruža veći izbor rešenja, a opšta preporuka je mobilizacija sopstvenih snaga, ispred svega pozitivan stav i odnos da su problemi rešivi. U nepovoljnim vremenima umereni optimizam je poželjan kao sposobnost prilagođavanja i motivacije za prevazilaženje. Najbitnije je podeliti strahove, nemir, slutnje sa sebi bliskima, izgovoriti ih naglas. Nekad samo slušanje sebe donese odgovor. U opštem trčanju, dinamici, bolje organizovanje, manje zadatih obaveza, revidiranje ciljeva i sagledavanje svojih mogućnosti olakšava življenje.

* Kako naći motiv za pozitivan stav?

- Najveći motiv je lična ispunjenost, pripadati nekome, voleti, davati sebe i primati povratne emocije. U teškim, stresnim vremenima, upravo to je zaboravljeno. Mehanizmi suočavanja sa problemima su različiti prema našem sklopu ličnosti i obrascima ponašanja. Za mnoge je izbor da se fizičkim aktivnostima izbaci negativna energija. Savremeni stil života zahteva da se u kulturu življenja uključi sportska aktivnost kroz rekreativno treniranje. Benefiti su povećanje opšte energije u telu, veća mogućnost transporta kiseonika, a najvažnije, bolji rad nervnog sistema.

* Mnogi kažu da se, kada se dobro naspavaju, bolje osećaju.

- U mnogim situacijama regulisanje spavanja je način da se kvalitetnim snom organizam fizički i mentalno obnovi. Dakle, to jeste način. Jer, svakodnevni radni ritam i tempo življenja uslovljavaju na prilagođavanje neprekidnom pritisku, i često za posledicu imaju narušenost osnovnih funkcija. Upravo sve učestalije ljudi zbog stresa imaju narušenost spavanja.

* Pomaže li bavljenje umetnošću?

- Umetnost je od davnina poznata kao vid terapije i zauzima značajno mesto. U slobodnim aktivnostima slikanje, muzika, vajanje, keramika ili oblikovanje drveta mogu da budu odličan vid odbrane od stresora, kao način fokusiranja uma na stvaranje, a istovremeno i distanciranje od dinamike posla i životnih dešavanja.

Privatna arhiva

dr Ljiljana Simić

*  U teškim situacijama mnogi posežu za alkoholom i tvrde da pomaže.

- Jedan od načina na koji se ljudi bore protiv stresa je zloupotreba alkohola, pa čak i narkotika. Napetost, nervozu, brigu, strah po opštem usvojenom modelu pojedine osobe "rešavaju" upotrebom alkohola kao najpoznatijeg "anksiolitika" koji inicijalno opušta kočnice, podiže raspoloženje, ulepšava stvarnost. Ali, trebalo bi da znaju da su rezultati kratkoročni, a neretko se zamenjuju dugoročnim problemom koji eskalira u bolest zavisnosti, koja zahteva iscrpno i teško lečenje.

* Šta ako se ne razviju dobri načini za borbu protiv stresa?

- Ako ipak brige, strahovanja, gubitak snage i energije prevladaju i naruše funkcionisanje, pomoć psihijatra je tu, da kroz psihoterapijske tehnike usmeri na racionalnije sagledavanje problema. Ponekad stres dobija dimenzije ugrožavajućeg po telesno zdravlje, pa se uz suportativne tehnike uvodi i farmakološka pomoć. Dakle, psihijatrija nije samo povezana sa lečenjem ozbiljnih psihičkih poremećaja, već je, prateći trendove i zahteve življenja, tu da pomogne u svakodnevnim dilemama, u spoznaji sebe, rušeći predrasude, stigme, arhaične strahove, pružajući mogućnost za kvalitetnost i uspešnost.

POJAČANO LUČENjE KORTIZOLA

*Kada je kortizol kao hormon stresa poželjan?

- Pri porastu stresa i napetosti - situacije kada se opredeljujemo za "borbu ili odstupanje", nervni sistem šalje signal nadbrubrežnim žlezdama da se dodatno aktiviraju u smislu pojačanog lučenja kortizola - hormona stresa. Dakle, normalno je poželjan u situacijama kada bi trebalo da se izborimo za nešto, odbranimo. Ovaj hormon kontroliše rad jetre i na taj način naše telo jednostavno rečeno sprema odbranu. Međutim, u stalnim stanjima napetosti, situacije pripreme za borbu, naš nervni sistem kontinuirano šalje signale nadbubrežni žlezdama, a one pojačano luče kortizol. Rezultat su telesna oboljenja. Sažeto, stres animira nervni sistem, a on kao "dirigent svih organa" podstiče na dodatni rad i odbranu tela, što vodi u iscrpljivanje, potrošnju i na kraju opštu bolest svih sistema.

* Kako prevaziđi mišljenje da je samo usled teških psihičkih poremećaja potrebna pomoć psihijatra?

- Kada se sagovornicima predstavite da ste psihijatar,iznenađeno se osmehnu govoreći "baš to nam treba", a zapravo se osete uplašeno, nesigurno, imaju potrebu da sakriju sebe. Jer, od psihijatra je očekivana skener-procena ličnosti. Njegovo iskusno oko vidi i "ono iza". Topao, neposredan, spontan, često humorom obojen razgovor, opusti i onda lagano krenu pitanja.

* Zašto ne bi trebalo da se ćuti o brigama i problemima?

- Dugotrajno izlaganje stresoru dovodi do posledica,narušenosti rada više organskih sistema, nastanka psihosomatskih oboljenja - telesnih bolesti uzrokovanih psihičkim uzrocima. U njih se svrstavaju hipertenzija, dijabetes, infarkt miokarda, maligna oboljenja, kožna oboljenja...

Pogledajte više