PORAŽAVAJUĆI REZULTATI: Lekove ne uzima svaki deseti s visokim pritiskom
NAJNOVIJA istraživanja upućuju da na globalnom nivou od visokog krvnog pritiska boluje 49 odsto muškaraca i 59 odsto žena. Od tog broja svega 38 procenata muškaraca i 47 odsto žena se leči od ovog poremećaja zdravlja, s tim što je zadovoljavajući rezultat postignut kod svega 18 odsto muškaraca i 23 odsto žena.
Foto Shutterstock
Profesor dr Branislava Ivanović, kardiolog Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, kaže da je ovakav terapijski neuspeh posledica ignorisanja ili neredovnog uzimanja terapije:
- Prema istom istraživanju više od 10 odsto pacijenata s dijagnozom arterijske hipertenzije ne uzima terapiju uopšte, dok oko 25 procenata njih lekove ne uzima redovno. Do sličnih rezultata smo došli manjim istraživanjima sprovedenim u našoj sredini.
S obzirom na to da hipertenzija veoma retko daje simptome, pacijenti nisu svesni težine ove bolesti i to je osnovni razlog što ne uzimaju terapiju.
- Nepoštovanje mera korekcije loših životnih navika, neuzimanje ili neredovno uzimanje terapije neretko rezultuju skokovima vrednosti arterijskog pritiska koji dovode do dodatnog oštećenja krvnih sudova - kaže profesorka Ivanović. - Ponekad takvi skokovi mogu da budu uzrok akutnog moždanog ili srčanog udara, a ponavljane epizode su razlog razvoja ne samo hronične koronarne i cerebrovaskularne, već i bubrežne bolesti. Čak i minimalno povećanje pritiska od, na primer, 145/97 mmHg smatramo rizikom za nastanak promena na krvnim sudovima svih organa i sistema, a posebno srca, mozga, bubrega.
Naša sagovornica kaže da je veoma važna uloga lekara koji, kad otkrije arterijsku hipertenziju, treba da objasni pacijentu koje su njene moguće posledice i kolika je dobit od redovnog lečenja:
- Samo brzom regulacijom pritiska, tokom tri meseca od postavljene dijagnoze i dugoročnim održavanjem normalnih vrednosti mogu se sprečiti nepovoljni efekti arterijske hipertenzije po vaskularni sistem. Pod regulacijom vrednosti se ne smatra samo redukcija vrednosti, nego dostizanje ciljnih vrednosti arterijskog pritiska. Znači, pacijentu je veoma važno navesti koje su ciljne vrednosti koje treba ostvariti kod lečenja visokog ili povišenog krvnog pritiska.
Nije mali ni broj pacijenata koji doziraju terapiju.
- Nije dobro samoinicijativno korigovati redovnu terapiju i prilagođavati je izmerenim vrednostima pritiska - kaže naša sagovornica. - Ovaj pristup "samokontrole" je osnovni razlog terapijskog neuspeha s kojim se, nažalost, srećemo u svakodnevnoj praksi.
POSTEPENO SPUŠTANjE VREDNOSTI
KADA dođe do hipretenzivne krize, odnosno ekstremnog skoka pritiska, vrlo je važno da u tim okolnostima nikada ne težimo normalizaciji vrednosti pritiska, već smanjenju srednjeg pritiska za 15 do 25 procenata, jer svaka radikalnija redukcija može biti opasna i rezultovati komplikacijama - kaže profesorka Ivanović.
Ona napominje da srednja vrednost pritiska podrazumeva prosečnu vrednost svih pritisaka (gornjeg i donjeg) izmerenih u kratkim vremenskim intervalima tokom određenog vremenskog perioda.