RUKE NAJČEŠĆE DRHTE ZBOG GENETIKE: Tremor nije opasno stanje, ali značajno utiče na svakodnevni život

Međutim, najčešći razlog za one koji zbog drhtanja ruku moraju da se pomuče dok ne prinesu čašu ustima je - genetika.

Doktorka Anđela Gavrilović, neurolog Kliničko-bolničkog centra "Zvezdara", kaže da nije uvek poznato šta je uzrok tremora ruku ili nekog drugog dela tela, ali se zna da je kod oko 50 odsto pacijenata on skopčan sa genima:

- Mi ga stručno nazivamo esencijalni tremor, a ranije je bio poznat kao benigni ili porodični. Uglavnom ga karakteriše blago podrhtvanje ruku i ono ostaje nepromenjeno godinama. Obično se javlja na obe strane tela, ali je primetniji na ruci kojom se osoba više služi. Ređe može da zahvati i glavu, u vidu prisilnih pokreta klimanja glavom kao za potvrdu reči "da" ili "ne", ili govorni aparat kada se javlja drhtavi glas. Ukoliko je izraženiji dovodi do problema sa pisanjem, crtanjem, pijenjem ili upotrebom alata i pribora. Najčešće se prvi put pojavljuje između 40 i 50 godine života.

Kod određenog broja pacijenata koji pate od nevoljnih kontrakcija mišića koje dovode do podrhtavanja jednog ili više delova tela, uzrok je u nekom defektu mozga.

- Distonični tremor javlja se kod ljudi koji su pogođeni poremećajem u kojem pogrešna moždana aktivnost uzrokuje prekomernu aktivnost mišića, što dovodi do uvrtanja ili uvijanja glave, ruku ili nogu ili stalnim, neželjenim pokretima usled snažnih grčeva - kaže dr Gavrilović.

- Postoji i malomoždani tremor koji je grub, spor, lako vidljiv i javlja se na rukama i/ili nogama na kraju ciljanog pokreta. Nastaje zbog oštećenja malog mozga i njegovih puteva u sklopu naslednih degenerativnih poremećaja poput ataksije, moždanog udara, tumora, multiple skleroze, ali i posledica alkoholizma.

Savremena neurologija prepoznaje više od 20 vrsta tremora, a najčešće podrhtavaju šake, mada mogu da budu pogođeni i trup, noge, glava, glasne žice.

- Tremor nije opasno stanje, ali može da ima značajan uticaj na svakodnevne aktivnosti od osećaja nelagodnosti i neprijatnosti do onesposobljenosti - kaže naša sagovornica.

- Može da se javi u bilo kom životnom dobu, ali je najčešći u srednjim i starijem godinama i jednako pogađa oba pola.

Dijagnoza tremora se postavlja na osnovu fizikalnog i neurološkog pregleda.

- Od pojedinaca obično tražimo da izvedu niz zadataka ili vežbi, poput stavljanja prsta na vrh nosa ili iscrtavanja spirale - kaže dr Gavrilović.

- Procenjujemo i vreme i okolnosti javljanja, lokaciju, osobine, prateće neurološke poremećaje i testovima uz krvi ili urina proveravamo metabolički i hormonski status.

Skener ili magnetna rezonanca mogu da pomognu u utvrđivanju da li je tremor rezultat oštećenja mozga.

Za većinu tremora ne postoji lek ali razne terapijske opcije pomažu da se simptomi ublaže.

- Pristup u lečenju umnogome zavisi od uzroka - kaže naša sagovornica. - Na primer, tremor zbog hiperaktivnosti štitne žlezde će se umanjiti ili čak potpuno zaustaviti lečenjem poremećaja rada štitnjače. Takođe, ako je uzrokovan lekovima, prekid uzimanja istih može smanjiti ili ukloniti ovaj poremećaj. Ako ne postoji osnovni uzrok tremora koji se može modifikovati, dostupne terapije uključuju lekove iz grupe beta-blokatora, antiepileptike, sedative i injekcije botulinskog toksina.

Parkinsonova bolest

TREMOR je čest simptom Parkinsonove bolesti, iako ga nemaju svi oboleli.

- Najčešće u početku zahvata jednu ruku u mirovanju, ređe se javlja na nogama, bradi, usnama, licu - kaže dr Anđela Gavrilović. - Kako bolest napreduje, može da se proširi na obe strane tela.

Pad šećera u krvi

TREMOR ruku ili nekog drugog dela tela nije uvek uzrokovan neurološkim poremećajem. Do podrhtavanja mogu da dovedu i neki lekovi, odvikavanje od alkohola, ali i bolesti bubrega, jetre, štitne žlezde i pad nivoa šećera u krvi.