BRANKO RADULOVIĆ OBJASNIO DRITANU: Kafa sa Katnićem ne rešava problem

On je rekao da bez pune demontaže sistema, tranzicije od autokratije ka konsolidovanoj demokratiji i revizije komunističkog i DPS totalitarizma nema izgradnje moralne, evropske i ekonomski prosperitetne Crne Gore.

- Nema pravne države i istinske borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, niti istinskog pomirenja. Pitanje profesionalnog tužilaštva ne rešava se ispijanjam kafe sa Katnićem, kao što to radi (Dritan) Abazović, već smenom njega i njegove družine i traženjem odgovornosti - rekao je Radulović.

Šta je cilj platforme „Optimalna izgradnja slobodne, prosperitetne i evropske Crne Gore“ koju ste dostavili Skupštini?

Nas petnaestak, uglednih univerzitetskih profesora i stručnjaka iz Pokreta za promene, smatrali smo da kada je u pitanju budućnost Crne Gore, ne treba ćutati i po crnogorskom običaju „post festum“ biti pametan, već ići u susret izazovima i pokazati kompetentnost i moralnu odgovornost. Na krajnje studiozan način ponudili smo više od 300 rešenja, koja se međusobno prožimaju i sublimiraju, vodeći ka opštem boljitku. Realizacija zahteva znanje, naporan i timski rad intelektualne elite, ali i celog društva, uz punu podršku međunarodne zajednice. U suprotnom Crna Gora će ostati zarobljena u svojim moralnim, materijalnim i integracionim limitima, podeljena po svim šavovima, „živeći život nekih prošlih vekova“.

Da li je platforma reakcija na ekspoze premijera Zdravka Krivokapića i sastav Vlade?

Platforma ima drugačiju misiju. Primarno, da ponudi sveobuhvatnu viziju budućnosti Crne Gore, bez selektivne pravde i izuzeća pojedinih rešenja, da bude osnova opšte debate, da ponudi mapu puta i prioritetne aktivnosti, odbaci lažnu sintagmu „biti bolji i pošteniji od režima“, već promoviše viziju kako biti najbolji i Skupštinu kao čvorište političkog i javnog života.

Ova platforma je reper u odnosu na koji ćemo meriti učinak nove Vlade. Zato očekujem ozbiljan pristup članova Vlade ovom dokumentu. Nema mesta sujetama, svima nama treba da je Crna Gora na prvom mestu, bez obzira na apsurdnost modela nastanka nove Vlade. Imamo intenzivne razgovare sa ministrima i njihovim timovima oko programa rada Vlade. Ako ovo ne da efekte, dovešće se u pitanje podrška Vladi i zahtevaćemo rekonstrukciju.

Plaforma ima 12 rezolucija, od čega se prve tri odnose na demontažu totalitarnog sistema, reviziju prošlosti i tranzicionu pravdu... Da li to treba da budu prioriteti nove Vlade?

Prioriteti su potpuna transformacija bezbednosnih službi, raskrinkavanje mreže za kompromitaciju političkih protivnika, preispitivanje porekla imovine, uspostavljanje parlamentarne kontrole, obelodanjivanje tajnih dosijea i stavljanje na „stub srama“ doušnika. Neohodno je reformisati Upravu policije, vratiti je Ministarstvu unutrašnjih poslova, rasformirati Protivterorističku i Posebnu jedinicu policije, suspendovati i procesuirati starešine i policajce koji su se bavili kriminalom i kršili ljudska prava i utvrditi poreklo njihove imovine. Treba rasformirati i Specijalno policijsko odeljenje i osnovati Biro za suzbijanja korupcije i organizovanog kriminala shodno najboljim praksama.

Treba nam temeljna reforma pravosuđa, novi modeli izbora i puna kontrola. Slobodni izbori, „otvorene liste“, direktna demokratija, kontrolna uloga Skupštine, transparentnost i javnost rada, profesionalni mediji, jak civilni sektor, nezavisne institucije, ustavno rodoljublje, temelj su konsolidovane demokratije.

Mora se sprovesti krivična pravda za ratne zločine, deportaciju i kršenja ljudskih prava, zatim politička pravda, kroz institut lustracije, takođe, kompenzaciona pravda u cilju prevazilaženja počinjene nepravde, kroz satisfakciju prema žrtvama i njihovim porodicama, te restorativna pravda, kojom bi se ispravila istorijska nepravda prema žrtvama totalitarizma. Neophodno je raskinuti ugovore i zakupe koji su sačinjeni na protivzakonit i kriminogen način na štetu države i preispitati osnovanost zabrane daljeg rada DPS-a.

Očekujete li da će Skupština u tim procesima odigrati glavnu ulogu?

Za neka rešenja dovoljne su uredbe Vlade, druga traže usvajanje zakona, za neka nam je dovoljna prosta ili apsolutna većina, a neka zahtivevaju kvalifikovanu 2/3 ili 3/5 većinu, pa čak i izmenu Ustava. Skupština je već ušla u realizaciju rešenja koja su u njenoj nadležnosti.

Imate li rešenja za ekonomske, socijalne i sektorske politike?

Rezolucije Nova ekonomska i socijalna politika, Reindustrijalizacija i digitalizacija, Zelena energija, Moderan saobraćajni sistem, Održivi turizam i Samodovoljnost u hrani nude prioritetne aktivnosti, rešenja, akcione planove za njihovo sprovođenje, formiranje novih institucija i usvajanje strateških dokumenata.

Međutim, krajnje smo zabrinuti posle nekih odluka, izjava i odsustva hitne reakcije u pojedinim politikama.

Izostala je urgentna aktivnost za spašavanje zimske turističke sezone i priprema turističke 2021. godine. Sve države uveliko rade na tome. Posebno zabrinjavaju stavovi oko nastavka razgovara za davanje aerodroma pod koncesije. To pokazuje zatočenost u pogrešnoj idelogiji, nepoznavanje kretanja i trendova i nemogućnost sagledavanja posledica. Najbolje da ministri eksperti pođu do aerodroma Dubrovnik, Zagreb i dalje do Francuske, da bi nešto naučili. Pogrešna odluka ih može koštati fotelje.

Način emisije državnih obveznica od 750 miliona evra i nemušte i kontradiktorne izjave, sigurno će biti predmet preispitivanja odgovornosti, a vode ka lošijem pozicioniranju u pregovorima oko mogućeg otpisa, smanjenja kamata ili moratorijum na ukupni dug.

U rezoluciji o obrazovanju, nauci i razvoju među mjerama koje predlažete da bi znanje dobilo na značaju, insistirate na osnivanju Instituta za razvoj Crne Gore. Šta je cilj Instituta?

Već sam razgovarao sa mandatarom, ministrima i njihovim saradnicima i ta ideja je naišla na oduševljenje. Prostor imamo, imamo i naše stručnjake i van i u Crnoj Gori, moramo se sabrati i zajedno donositi strateške odluke koje će najmanje koštati, a dati najbolje razvojne efekte. Krajnje je vreme da odu u prošlost RZUP i njihovi korumpirani profesori i stručnjaci.

Šta nudi Rezolucija o održivom zdravstvenom sistemu?

Interventne mere i predlog reforme zdravstvenog sistema. Porazno je da je Crna Gora u 2020. za zdravstveni sistem izdvajala iz budžeta svega 447 evra po stanovniku, a u regionu je to znatno više, a prosek EU je 2.900 evra, a u Luksemburgu čak iznad 5.000. Kako onda očekivati adekvatnu zdravstvenu zaštitu i zadovoljne zdravstvene radnike.

Nije dobro neprihvatanje „Malog Šengena“

Šta podrazumeva Rezolucija o dinamičnim evropskim integracijama?

Neminovno je prihvatiti novu metodologiju proširenja, sačiniti novi institucionalni okvir, akcioni plan prilagoditi izveštaju Evropske komisije. Kada je u pitanju region treba implementirati Deklaraciju o zajedničkom tržištu Zapadnog Balkana i Akcioni plan, Zeleni plan, boriti se za više sredstava u investicionom okviru, prihvatiti ideju „Malog Šengena“, to traži i EU, a to bi mogla biti naša šansa. Izjava Abazovića o neprihvatanju „Malog Šengena“ pokazuje odsustvo poznavanja procesa, stavova i efekata.

(Vijesti)