AMFILOHIJE NAS JE POZVAO, A MI SMO SE RASPLAKALE: Ispovest Milanke sa Kosova o mitropolitu će vam naterati suze na oči (FOTO)

D. Zečević

01. 11. 2020. u 09:53

KADA smo sa Kosmeta iz okoline Istoka i Peći, juna 1999 godine izbegli u Crnu Goru, odmah smo se javili njegovom visokopreosveštenstvu, mitropolitu Amfilohiju koji je dolazio u naše svetinje na Kosmetu i kojeg smo tako upoznali. Nedelju dana smo bili na kiši i vetru, bez krova nad glavom, a on nam je donosio hranu i ložio vatru u dvorištu odmarališta iz kojeg su nas isterali.

Foto: Novosti Arhiva

Ovim rečima Milanka Terzić, raseljeno lice sa Kosmeta koja je dvanaest godina provela u Crnoj Gori  priseća se  upokojenog mitropolita. Kaže da se uporno i bezgranično borio za raseljene koje su isterivali iz jednog po jednog odmarališta. Seća se scene  kada je sa rođakom, kojoj je sin ubijen u Peći, otišla do manastira Podmajine kod Budve gde je  toga dana bio i mitropolit.

Milanka Terzić/Foto: D. Zečević

PRONALAZIO UBIJENE SRBE

Mitropolit Amfilohije je bio svestan veličine i vrednosti naših svetinja na Kosmetu, pogotovu Dečana i Pećke patrijaršije u kojoj je ustoličino 46 srpskih patrijaraha. On je   pronašao masakriranu trideset šestogodišnju Maricu Mirić koju su Albanci silovali a pored koje je sedela njena majka sa izvađenim okom. Maricu je sahranio u Pećkoj Patrijaršiji kao što je to činio sa brojnim ubijenim Srbima pronalazeći ih širom Kosmeta-pričaju raseljeni Srbi iz metohijskih sredina podsećajući da je mitropolit na konju išao po Kosmetu sa flašom vina u ruci i tamjanom.

- Video je da nas dve nismo upalile sveće. Pozvao me je da to učinimo i da se pomolimo Bogu. Ja sam tada zaplakala rekavši da nemamo novca ni za sveće. Pogledao me je onako smireno i pametno mi rekao: idite zapalite sveće. Crkva nije prodavnica, platio je danas neko za vas, a vi ćete sledeći put za nekog - priča Milanka koja je sa porodicom raseljena iz okoline Istoka na Kosmetu provela dvanaest godina kao raseljeno lice u Crnoj Gori. Kroz suze govori da je mitropolit puno pomagao raseljenim licima sa Kosmeta znajući njihove nedaće i činjenicu da su izbegli iz svojih domova bez igde ičega. I sam je kaže bio vezan za Kosmet koji je poznavao bolje nego oni koji su živeli i koji žive na  njemu.

- On je sam po sebi bio Kosmet. Svaka njegova priča, njegova pesma bila je smislena i puna emocija.Na svakom veselju ili okupljanjima voleo je da otpeva “ječam žela”  i “Onamo , namo za brda ona” - priseća se naša sagovornica velikog čoveka i duhovnika koji joj je kaže ulio nadu i dao snagu da izdrži najteže raseljeničke dane.

Pogledajte više