KRIK DESPOTA KOJI JE 30 GODINA VLADAO DISKRIMINACIJOM: Andrija Mandić reagovao povodom današnjeg intervjua Mila Đukanović

Veliša KADIĆ 12. 07. 2020. u 17:58

DANAŠNjI petrovdanski intervju Mila Đukanović za “Pobjedu”, predstavlja literarno skromno ali sociološki vrlo upečatljivo svedočanstvo čoveka koji se suočava sa sopstvenom političkom prošlošću.

Foto: Novosti arhiva

- Njegov poduži govor je nemušto priznanje političkog poraza, i suštinski jedan od onih ponovljenih proglasa, ne samo protiv SPC, DF-a i ostatka opozicije već i čitave Crne Gore. To je krik despota koji je trideset godina vladao na diskriminaciji i podelama a protiv pomirenja u ovoj zemlji, protiv sloge i ljudskog razumevanja. Njegova današnja poruka dolazi iz mraka bratoubilačke prošlosti, slepa da prepozna novo vreme u sadašnjosti i čuje glas budućnosti. Mrzovoljan, ljut, naprasit, uvređen - niko mu ne valja, do on sam. Čak ni njegova partija mu više nije po volji kao nekada, svestan tendencija masovnog napuštanja od strane najboljih članova. On se nalazi u paničnom strahu da će taj trend dobiti na ubrzanju u narednom periodu i zato pokazuje patološku mržnju prema Demokratskom frontu, što je razumljivo, posebno iz dva razloga. Prvo, DF je nepokolebljivi politički subjekat koji se neprestano bori protiv njegove agresivne autokratije, kriminala i pljačke Crne Gore. Upravo smo mi veoma glasni podsetnik na politička nepočinstva njegove vladavine i veleizdaju koju je počinio u odnosu na crnogorsku istoriju i naš tradicionalni način života.

- Tu našu doslednost poštuju čak i oni koji nas ne vole. Politički konvertiti, koji su izdali sve ono što su nekada branili i zastupali, posebno nas mrze jer smo mi svedoci njihove sramote. Drugo, pored svih mehanizama primene sile koji su mu  dostupni: hapšenja, sudski procesi, brutalna medijska stigmatizacija, finansijske blokade i fizička sila, DF je uspio da nakon tih udara bude još jači, organizovaniji i na narednim izborima će presudno doprineti obaranju tiranina.

- Predsednik bez naroda nije predsednik, a ovaj koji se tako predstavlja gazi po svome narodu  optužujući ga za sve i svašta. Apsolutno većinsku religijsku zajednicu, kanonsku pravoslavnu crkvu, misli da će ugroziti zloupotrebom Skupštine, a njen veliki ugled urušiti nečovečnim postupcima i nasiljem usmerenim protiv naših vladika, monaštva, sveštenstva i verujućeg naroda i tako zatreti veru kod ljudi i oteti crkvenu imovinu.
Ovo je jedini predsednik u jednoj hrišćanskoj zemlji koji uličnim, neukim i nekontrolisanim jezikom vređa poglavara SPC, patrijarha srpskog gospodina Irineja i mitropolita svoje Crnogorsko primorske mitropolije gospodina Amfilohija.
Ovo je, takođe, jedini predsednik neke postkumunističke zemlje, koji se lažno predstavlja kao deo zapadnoevropskog civilizacijskog kruga, a koji ne slavi "rušenje Berlinskog zida" i pobedu nad partijskim diktaturama jedne izabrane klase, već podiže nove spomenike komunističkom vođi Titu. Zamislite kako bi slobodni svet reagovao kada bi u Rusiji počeli da dižu nove spomenike Staljinu, u Bugarskoj Todoru Živkovu, u Rumuniji Nikolaju Čaušeskom, a u Albaniji Enver Hodži. Zato ovaj istorijski i ideološki pogubljeni a u suštini poraženi predsednik i dalje po šumuma i gorama traži braću od iste krvi , u uniformama koje je nekada nosila većina njegovog bratstva da bi ih "moralno streljao" uhapsio ili javno obeležio.

- Ovaj njegov intervju je govor mržnje protiv sopstvenog naroda i zato će ostati zampaćen kao najuvjerljiviji dokaz o prirodi i karakteru čoveka koji nije hteo da bude predsednik većinskog naroda, koji nije želeo pomirenje i bolju budućnost za sve nego mu je važnije da svoju zemlju i narod zavađa i deli umesto da ih miri i jača. Đukanović je kao i svaki dobar sluga a loš gospodar, bespogovorno iznosio na pijacu izdaje sve vrednosti crnogorske tradicije i njene etičke i duhovne vertikale. Izdao je državu koju je od predaka nasledio, izdao je vojsku koju je predvodio, izdao je Crkvu koju je u političkim borbama i partijskim intrigama u prošlosti zloupotrebio, izdao je jezik kojim je govorio, izdao je sveto Kosovo i Metohiju, i svakome ko je bio jači od njega je služio.

- Istina, mnoge od tih adresa kojima je služio odavno su politički bivše, jer su se geopolitičke okolnosti promenile, pa Đukanović sada tumara po svetu nudeći drugim subjektima svoje usluge, verujući da će poslušni sluga uvek pronaći novog gazdu. Crnoj Gori je neophodan put pomirenja i napretka, a ne politika zavađanja naroda i krađe državnih dobara. Zato je današnji intervju Đukanovića njegovo oproštajno pismo od ove zemlje i ovog naroda - napisano je u reakciji Andrije Mandića.

Pogledajte više