KOTOR IMA PREDNOST: Zaštita svetske baštine iznad interesa investitora

U vreme podnošenja zahteva podnosilac  je ispunjavao zakonske uslove za izdavanje dozvola, ali  su njegovi zahtevi odbijeni primenom propisa donetih nakon toga. Time su, smatra podnosilac povređena prava na pravično suđenje i mirno uživanje imovine.

Te navode Ustavni sud nije prihvatio potvrđujući stav redovnih sudova da se samim podnošenjem zahteva za građevinsku dozvolu ne stiče pravo na njeno izdavanje, niti nastaje obaveza države da dozvolu izda.

Sud je ocenio da su zabrane gradnje uvedene radi zaštite Kotora, koji je od 1979. godine upisan na Listu svetske baštine UNESKO-a, i da očuvanje tog područja predstavlja legitiman javni interes. Zbog toga primena propisa koji su važili u trenutku odlučivanja o zahtevima nije bila suprotna Ustavu ni Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima. Podnosilac žalbi ukazivao je i na navodnu retroaktivnu primenu propisa. Međutim, Ustavni sud je  ocenio da se  ne radi o retroaktivnosti, već o izvršavanju međunarodnih obaveza koje je Crna Gora preuzela ratifikacijom Konvencije o zaštiti svetske kulturne i prirodne baštine. Konvencija u  primeni ima primat. Sud je prihvatio ocenu redovnih sudova prema kojoj bi  drugačije tumačenje značilo davanje prednosti interesima pojedinačnih investitora u odnosu na javni interes zaštite područja koje ima međunarodnu zaštitu UNESKO-a. U odlukama se podseća da je Crna Gora prethodnih godina dobijala upozorenja da bi Kotor, zbog nekontrolisane urbanizacije i devastacije kulturnog pejzaža, mogao da izgubi status svetske baštine.

Iz Ustavnog suda navode da je prema instrukcijama UNESKO-a bilo  nužno doneti odluke kojima će se onemogućiti dalja devastacija prirodnog i kulturnog dobra, a očuvanje Kotora  mora biti javni interes.