CRNOGORCI ŠOKIRANI: Sud ukinuo zabranu rada nedeljom i za vreme praznika

Saopštenje iz Ustavnog suda prenosimo integralno.

Ustavni sud je na sednici održanoj 28. januara ukinuo kao neustavan član 35a Zakona o unutrašnjoj trgovini, jer se njime krši sloboda preduzetništva garantovana Ustavom, kao i ustavni princip jednakosti svih pred zakonom, jer je jednoj grupi preduzetnika/trgovaca omogućeno da obavlja delatnost nedeljom i u dane državnih i drugih praznika, dok je drugoj grupi to zabranjeno.

U odluci se navodi da Ustav garantuje pravo zaposlenih na ograničeno radno vreme i plaćeni odmor, ali ne propisuje pravo na odmor isključivo nedeljom. Crna Gora je potpisnica Konvencije o sedmičnom odmoru u trgovini i kancelarijama, kojom je predviđeno pravo na jedan slobodan dan u toku sedmice i da, kad god je to moguće, to bude dan koji se podudara sa tradicionalnim danom odmora, ali ne mora nužno biti nedelja, ako priroda posla ili pružanje usluga to onemogućava.

Takođe, Zakonom o radu zaposlenima je garantovan jedan dan sedmičnog odmora, koji se koristi nedeljom ili drugim danom u sedmici, u zavisnosti od prirode posla, uz obavezu poslodavca i države da obezbede korišćenje, odnosno poštovanje tog prava.

Time što je zakonodavac jednoj grupi preduzetnika omogućio da radi, a drugoj ne, upućuje na to da Skupština Crne Gore uvažava činjenicu da postoji potreba za kontinuiranim i svakodnevnim radom određenog broja subjekata radi snabdevanja potrošača. Međutim, uspostavljanjem izuzetaka bez obrazloženja zašto je napravljena razlika među preduzetnicima, zakonodavac nije postigao ustavnopravno prihvatljivu ravnotežu između prava preduzetnika kojima je dopušten rad nedeljom i prava onih kojima je on zabranjen, do stepena da se bez ikakve sumnje može otkloniti prigovor o pojavi nejednakosti druge grupe subjekata u odnosu na prvu.

Ustavom su precizno propisani razlozi zbog kojih se može ograničiti sloboda preduzetništva (radi zaštite zdravlja ljudi, životne sredine, prirodnih bogatstava, kulturne baštine ili bezbednosti i odbrane Crne Gore) i zakonodavac ne može samostalno da propisuje nova ograničenja van tih ustavnih osnova, niti bez jasno utvrđenog legitimnog cilja u javnom interesu.

Time što je zakonodavac jednoj grupi preduzetnika (apoteke, poslastičarnice, pekare, kiosci za štampu, suvenirnice, cvećare, prodavnice za pogrebnu opremu, za zaštitu bilja, benzinske stanice i prodavnice za trgovinu na malo u okviru benzinskih stanica, pijace itd.) dozvolio da radi, a drugoj ne, jednu grupu privrednika je doveo u neravnopravan položaj u odnosu na drugu. Ovakva zabrana nema objektivno i razumno opravdanje, s aspekta ustavne obaveze države da svim preduzetnicima obezbedi jednak položaj na tržištu.

Ustavni sud je u ustavnosudskom postupku utvrdio da u postupku donošenja ukinute odredbe nije naveden cilj za njeno donošenje, odnosno zbog čega se smatra potrebnim i opravdanim da se zabranjuje rad trgovinama na veliko i malo nedeljom i u dane državnih i drugih praznika, kao i izuzeci od te zabrane.

Ustavni sud ne utiče na pravo zakonodavca da na drugačiji način uredi obavljanje trgovine na veliko i malo nedeljom, ali uz uvažavanje odgovarajućih osnovnih ustavnih vrednosti, odnosno zaštićenih ustavnih dobara, na koje je Ustavni sud ukazao u svojoj odluci.

(Alo)