SKANDALOZAN RAZGOVOR "VLADIKA" CPC MIRAŠA I BOJANA: "A nisu to obični parastosi, Bole jadan, to su parastosi vrh države" (VIDEO)

Radi se o audio-snimku od 48 minuta, koji se delio na društvenim mrežama, a koji portal PRESS objavljuje na svom Jutjub kanalu.

U jednom delu razgovora „episkop“ Boris kaže raspopu da prenese Dušanu Dušku Glendži da mu ne prilazi.

„I reci mu, pošto je tu pored tebe, reci mu slobodno da mi se ne primakne đe slučajno e ću ga izgorjet. Eto, toliko mu reci. I aj prijatno”, kazao je „episkop“ Boris.

U drugom delu razgovora „episkop“ navodi: „Pa šta ćemo sad. Kad te neko uvrijedi do kraja, onda nema, razumiješ. I vi ste eto živ čovjek, kao i ja. I vi ćete me razumjet. Ja ću ga malo išklepati i to je to. Samo da zapamti”.

Tokom telefonskog razgovora „episkop“ uverava raspopa da ga neće izdati.

„Dok imate mene ne bojte se vi ničega, jer vas ja poštujem i volim. Ja sam vaš saradnik bio 25 godina i nikad ja ne bih propjevao, a vi kako god oćete protiv mene. I još 25 ako treba. Pozdravite sve koji oće krvomutnju da naprave…”.

Potom pominje ruske pare:

„Hoćeš stvarno da pokrenem da budeš saučesnik u tome, gdje si ti bio saučesnik, tvoj potpis i tvoj pečat? Hoćeš to da pokrenem?… Slušaj, onaj Savez pravoslavnih naroda i one ruske pare, koje su stigle, 100.000, to već ne znam i đe je taj žiro račun, to već ne znam… To je već za neke druge instance i ova saradnja sa Rusima o kojoj nije obaviješten ni Simeon ni ja, nego saznajemo iz drugih i da nam ruski popovi služe tuda iz nekakve katakombske crkve po Cetinju, to je već druga rabota, to ćemo na Sinod pričat…”

Pominju i predsednika države Mila Đukanovića i sastanke sa njim uoči izbora i puta u Ameriku, za koji je uziman novac od donacija za CPC.

Kompletan snimak možete preslušati ovde, a ispod je i transkript razgovora (veći deo):

TRANSKRIPT RAZGOVORA

Mitropolit Mihailo (Miraš Dedeić): Halo Bojane…

Episkop Boris: Molim

Mitropolit Mihailo: Slušaj, ovđe mi neke vijesti dolaze da se organizuje neki parastos i da ti vodiš… Bojane, jadan ne bio, smiri se da rješavamo to kako treba. Samo saslušaj, ja sam tebi poslao dva ili tri pisma, ne znam kolika. Pročitaj to, odgovori mi šta treba da radimo.

Episkop Boris: Evo odgovoriću vam, nema nikakvih problema…

Mitropolit Mihailo: To su komite koje mi znamo… Sve to se zna, sve to istorija poznaje. Znamo i Šćepana Mijuškovića, sve se to zna, ali nešto se govori ovđe da imaju neke prijetnje među vama. Ne znam o čemu se radi, šta se radi to…

Episkop Boris: Ja ne znam o čemu se radi. Meni je došla porodica Mijušković da izađem gore na pećinu gđe je poginuo Šćepan Mijušković i da napravimo parastos.

Mitropolit Mihailo: Dobro, Bojane, pa ti znaš kakve su situacije tu. Prvo meni treba da saopšti neko drugi a ne ti.

Episkop Boris: Ne znam zašto. Treba li da vam saopštavam parastose kad obavljam?

Mitropolit Mihailo: Nisu to parastosi obični, Bole. To su parastosi vrh države.

Episkop Boris: Dobro.

Mitropolit Mihailo: Shvaćaš li ti?

Episkop Boris: Ja shvaćam odlično. Ne znam da li vi shvaćate o čemu se radi? Jesmo li mi imali Sinod na koji smo pričali. Ne možemo mi mimo Sinoda ništa rešavat. Ni ti ni ja.

Mitropolit Mihailo: Mimo čega?

Episkop Boris: Mimo Sinoda.

Mitropolit Mihailo: Dobro, dobro. Čekaj. Jesmo li se ja i ti dogovorili ođe i ti si prihvatio to da se stavi na sve tačka. Jesmo li?

Episkop Boris: Kakva tačka, oćete li mi reć?

Mitropolit Mihailo: Na sve ovo što se priča i od tebe i od ovih i od onih. Više sam se umorio od… Samo da ti ponovim. Jesam ti rekao tebi lično, daj Bojane jedno godinu dana budio neđe da se to stane da vidimo, da se na to zaboravi da Crkva krene. Neće se tu ništa dogoditi, samo će biti šteta za ponekoga.

Episkop Boris: Da vam kažem nešto. Moramo imati na osnovu čega vi to tražite.

Mitropolit Mihailo: Čekaj da ti ispričam. Pa, brate, dođi ovđe… Mi smo pričali o tome. Poznato je bilo na osnovu čega i ti si otišao i dogovorili se da nećeš i ovo, ono i u stvari radiš ono što je tebi volja.

Episkop Boris: Radim samo ono za šta sam postavljen i na šta sam pozvan i radim svoj posao, čini mi se.

Mitropolit Mihailo: Za to postavljen nijesi. Treba da se skupi nas četiri episkopa.

Episkop Boris: Čekaj. Jeste li vi našli odluke Svetoga Sinoda?

Mitropolit Mihailo: Jesam.

Episkop Boris: Pa jeste ih pročitali?

Mitropolit Mihailo: Jesam.

Episkop Boris: Šta piše tamo?

Mitropolit Mihailo: Piše tamo, piše tamo… Vikarni episkop…

Episkop Boris: Ne. Nego piše, episkop ostroško-nikšićki i vikar mitropolita.

Mitropolit Mihailo: Dabome, vikarni mitropolita.

Episkop Boris: Tako je i vikarni mitropolita, to je još jedna funkcija.

Mitropolit Mihailo: Nije to jedna funkcija, na to se nemoj vadit. Nema od toga ništa, nego… Po pravilu to je zvanično kako sam ti ja rekao…

Episkop Boris: Ono što ste vi potpisali, ja ću to da poštujem.

Mitropolit Mihailo: E, pa dobro. A što nisi poštovao za izgradnju spomen-obilježja pokojnom… Zašto…

Episkop Boris: Šta nijesam poštovao?

Mitropolit Mihailo: Jesi potpisao dekret?

Episkop Boris: Jesam, jesam.

Mitropolit Mihailo: Jesi potpisao… Šta si potpisao peticiju?

Episkop Boris: Potpisao sam…

Mitropolit Mihailo: A zašto, jadan ne bio, sam sebi udaraš u stomak?

Episkop Boris: Piše li u onoj odluci koju ste vi stavili – Van zidina. I mi smo došli do rješenja da je to van zidina i vi to potpisali. Evo imam i taj dekret kod sebe, da to bude na mjestu… To je na mjestu đe je bio onaj bor.

Mitropolit Mihailo: A van zidina, čovječe božji.

Episkop Boris: Van zidina. Na mjestu đe je bio bor je van zidina. Ne znam…

Mitropolit Mihailo: Tu nema objašnjenja. Ljudi ne znaju ništa. Ti si malo to zbrčkao. Ali ja ti ne zamjeram. Mlad si, popravićeš se. Nego da mi radimo ovako.

Episkop Boris: Recite.

Mitropolit Mihailo: Ako ćeš da me poslušaš, ljudi su došli ovđe, tražili informacije. Ja to još čuvam na moj način, bolje bi bilo da me poslušaš. Ne želim ti loše.

Episkop Boris: Ni ja vama, nikad u životu.

Mitropolit Mihailo: Saslušaj, saslušaj. Da sam ti to mislio ne bi bio hirotonisan, to da znaš.

Episkop Boris: Jasno.

Mitropolit Mihailo: Ako misliš tako da radiš, biće loše.

Episkop Boris: Hoćete li mi reći đe je problem? Šta je problem sa parastosom?

Mitropolit Mihailo: Šta kažeš?

Episkop Boris: Šta je problem sa paratsosom?

Mitropolit Mihailo: A ma problem imaš… sve su to problemi. Čuvajte se da ne dođe do nekog obračuna među ljudima. Vidite…

Episkop Boris: Zašto bi došlo?

Mitropolit Mihailo: Imamo istorijske građe. Istoriju čudnu. Imamo mi. Ti ne znaš i ovđe šta se dešavalo iza Đinovog brda, čovječe. To istorija često drži to, ne smiju ljudi… jer imaš svugđe svašta. No da vidimo to kako treba. Parastos što smo mi držali… Ja sam držao parastos njima dolje.

Episkop Boris: Jeste dolje, ali ovo je na vrh Trebjese. Tamo đe je ubačen u jamu…

Mitropilit Mihailo: Znam je. Ja sam bio tamo. Ja znam đe je, čovječe.

Episkop Boris: Tu je stavljena ploča i dolazili su tri Mijuškovića. Znači tri Mijuškovića su dolazila kod mene. Jedan od…

Mitropolit Mihailo: A pričaš mi priču koju ja znam…

Episkop Boris: Dobro.

Mitropolit Mihailo: To je meni dobro poznato. Nego ne znam, ovđe reaguju ljudi. Ne zbog toga, nego se trebalo to preko Crkve dogovorit, doć pa da vidimo šta treba da se uradi.

Episkop Boris: Ali tamo piše, tamo Crkva nije organizator, vladiko. Piše porodica Mijušković i poštovaoci đela Šćepana Mijuškovića. Oni su organizatori.

Mitropolit Mihailo: Đe god ima Crnogorca to su poštovaoci te kuće, čoče. To je normalno.

Episkop Boris: Tako je i oni su pozvali..

Mitropolit Mihailo: Ali ti pazi. Vodi računa. To ti vodiš, čovječe.

Episkop Boris: Ali kako ja vodim vladika…

Mitropolit Mihailo: Pazi, to bi bolje bilo, ako treba, ako treba, bolje bi bilo da jedan sveštenik ode tamo mego episkop, ti si još episkop, nema odluka nikakvih.

Episkop Boris: Dobro, ali šta je problem da ja odem.

Mitropolit Mihailo: A da problem je što dolazi posle svako i svačega.

Episkop Boris: Pa dobro, neka dolazi. Vazda je bilo…

Mitropolit Mihailo: A tebi nije stalo do Crkve, nego do tebe.

Episkop Boris: Ne, ne, ne… Meni je stalo do Crkve, ali je bitno ko su ti ljudi koji dolaze. Dobro, neka dolaze, neka dođu i kod mene. Nemam ja nikakav problem.

Mitropolit Mihailo: Ma Bojane, ma neka, čovječe, ti si kao…

Episkop Boris: Ma nisam, vladiko, ja samo radim… Čekaj, treba li da odbijem i kažem da ne treba ja da odem tamo.

Mitropolit Mihailo: Ne. Nego trebaš… poslaćemo svještenika. Imamo Vujovića sveštenika, koji to može da obavi.

Episkop Boris: Svještenik Vujović ima problem sa nogom i ne može da izađe.

Mitropolit Mihailo: Čekaj, čekaj. Eto, još si reko jednu veliku grešku. Kako da ide sam episkop da daje sam parastos, to se nikad do sad nije desilo.

Episkop Boris: Ne idem ja sam. Doć će, doć će… Dragan će bit tamo.

Mitropolit Mihailo: Dragan.

Episkop Boris: Jes

Mitropolit Mihailo: Tu treba, ako mene slušaš, tu treba jednog, dvojicu, petoricu. Koliko god sveštenika da ide. Ti si štetan tu. Zašto? Ne štetan kao čovjek, nego vladika jednu funkciju ima, sveštenik drugu, čovječe. Razumiješ, to je sasvim drugo… Da ne diži tenzije tamo. Sveštenik da ode pa da se održi… pa da kažeš, pošalješ sveštenika, jedan-dva, da to urade a ne ti da ideš. I to pazi imaš… ovaj mali Dragana, ja nemam ništa protiv njega. Ništa. Tvoj savjetnik kažeš, dobro te savjetuje. Ne znam. Eto vidi je li ti dobro, ja neću ništa o njemu da govorim…

Episkop Boris: Jasno, jasno, nego mene samo interesuje u čemu je problem?

Mitropolit Mihailo: A u tome je problem… Što tio da se… Dobro, Bojane. Ja nijesam za to, bolje bi bilo da odu dva, tri ili jedan.

Episkop Boris: Evo, ja mogu da porazgovaram sa ljudima. To je Draško, Draško Mijušković, koji je došao da priča sa mnom. I još jedan Momo… To su Mijuškovići, njih trojica i da im kažem evo se protivi mitropolit da ja idem gore. Ja mogu samo to da im kažem.

Mitropolit Mihailo: Slušaj, protivi se mitropolit da ideš gore da se ne izazovu tenzije, dva-tri sveštenika da ode…

Episkop Boris: Ali ne znam kakve tenzije. Ne znam o čemu pričate. Ništa ne znam.

Mitropolit Mihailo: Slušaj, Bojane. Ja nemam snage to da pričam, da me ti popravljaš ili ja tebe. Ti radi svoj posao. Ja mislim da ovđe što rade ljudi, da više znaju nego što ti znaš sam.

Episkop Boris: Dobro, dobro…

Mitropolit Mihailo: Radite, radite…

Episkop Boris: Oćeš li Duška da pošaljem gore da on obavi parastos?

Mitropolit Mihailo: Ja da imam mantiju, ja bih ga poslao.

Episkop Boris: E pa mislim da ćeš to možda i uradit.

Mitroplot Mihailo: Eto neka, pa ako zna da radi…

Episkop Boris: Samo neka ponese onaj izvod o onim presudama pravosnažnim.

Mitropolit Mihailo: Dobro…

Episkop Boris: I reci mu, pošto je tu pored tebe, reci mu slobodno da mi se ne primakne đe slučajno e ću ga izgoret. Eto, toliko mu reci. I aj prijatno.

Mitropolit Mihailo: Slušaj.

Episkop Boris: Ja stvarno ne mogu da ti mene zoveš tu pred Duškom svako malo i da ja imam probleme s tobom zbog Duška.

Mitropolit Mihailo: Ne zovem ja tebe pred Duškom…

Episkop Boris: Je li Duško tu pored tebe?

Mitropolit Mihailo: Nije, brate.

Episkop Boris: Nije, e pa dobro možda je izašao u VC.

Mitropolit Mihailo: Možda je i u VC, ne znam. Prvo na kraju ne možeš ti meni govorit kad će on dolazit a ni ja tebe ne kontrolišem tu, tu, ali mogu da ti kažem i ovo da gospođa Zora, još kad je ona bila i još kad je bio, kako se zove onaj kaluđer?

Episkop Boris: E?

Mitropolit Mihailo: Šta pričate to… Ja ti nikad nisam pravio pitanje, jesam li pravio je li ko dolazio…

Episkop Boris: Šta, šta? Nisam te čuo ovo zadnje…

Mitropolit Mihailo: A da za ovu, kako se zove Zora.

Episkop Boris: Dobro.

Mitropolit Mihailo: Zora, vi kažete sad nedavno prije godinu dana je prvi put… Nije tačno.

Episkop Boris: Nije tačno to što ti kažeš, odmah da ti kažem u brk.

Mitropolit Mihailo: Dobro, dobro.

Episkop Boris: Odma da ti kažem viđi. Jer kad je bio kaluđer bila je korona. Ja sam samo dolazio tamo neđeljno da služim.

Mitroplit Mihailo: Dobro, slušaj Bojane. Hvala ti za to. Sve je to u redu, ako ćeš da me poslušaš…

Episkop Boris: Ja bih volio da mi zajedno ovo sjednemo. Da popričamo i da ako treba pozovemo još po nekoga od ljudi ako mislite da treba neko.

Mitroplit Mihailo: A čekaj, čovječe, je li tebi malo što sam pred tvojima ljudima govorio dolje?

Episkop Boris: Šta, vladika? Šta ste govorili? Da ne dođe do sukoba da ja ne dolazim na Cetinje. To je prvi za 25 godina.

Mitropolit Mihailo: Ne, ne…

Episkop Bojan: Zar nisi došao da mi kažeš nemoj dolaziti na proslavu Crnogorske crkve na Lučindan, da ne bi izazazvao neke ljude. E, a to te poslao, poslao te Duško Glendža.

Mitropolit Mihailo: Mene poslao Dušan Glendža?

Episkop Mihailo: U dogovoru sa njim, ajde. U dogovoru sa njim.

Mitropolit Mihailo: Saslušaj, saslušaj, Bojane. Ja znam i koji su ljudi to… To su ugledni ljudi koji su bili tamo.

Episkop Boris: Dobro.

Mitropolit Mihailo: Jesmo li govorili o Zorici. Jesmo.

Episkop Boris: I?

Mitropolit Mihailo: Jesmo li govorili?

Episkop Boris: A šta? Ja sam vas pitao. Vi niste htjeli jednu riječ da progovorite na Sinodu pred Simeonom, kad smo nas trojica trebali da pričamo o tome. Mi nemamo šta da pričamo… I vi to dobro znate. Za bilo kakve nesuglasice…

Mitropolit Mihailo: Ti si mlad čovjek, tako brzo sve da zaboraviš. A znaš li ti kakva ja pisma imam prije 15-20 godina?

Episkop Boris: A možeš da imaš ti pisma kakva god oćeš. Kakva imam ja pisma za tebe. Što pišu. Je li ti rekao ovaj u brk, kako se zove, na sre televizije Dajković, da si ne znam držao nešto. Pa je li to istina?

Mitropolit Mihailo: Šta je rekao?

Episkop Boris: Je li ti Dajković, ovaj političar, rekao u televizijskoj emisiji da si držao javnu kuću u Rim?

Mitropolit Mihailo: Jeste, ja sam to čuo.

Episkop Boris: A?

Mitropolit Mihailo: Ja sam to čuo.

Episkop Boris: Čuo si, pa je li to istina? Znamo ja i ti da to nije istina.

Mitropolit Mihailo: Slušaj, slušaj…

Episkop Boris: I sad mi ti pričaš… Jesu li to anonimna pisma? Čekaj. Jesu to anonimna pisma ili su to potpisana pisma?

Mitropolit Mihailo: Slušaj, Bojane. Ja sam to čuo taj mali što je rekao…

Episkop Boris: Budala jedna.

Mitropolit Mihailo: … da sam ukrao pare Ostrogu.

Episkop Boris: Jeste, da si ukrao pare. Eto. Pa je li to istina? O čemu pričamo, čovječe.

Mitropolit Mihailo: Sve će to doći na svoje.

Episkop Boris: Jasno.

Mitropolit Mihailo: Sve će to doći na svoje… Bojane, Bojane, ja mislim da ne bi trebali evocirati to što je prošlo, jer ako se bude to sve evociralo što ja ne bježim ni od jednoga… Mi imamo sveštenika ovđe Milutina Cvijića...

Episkop Boris: Dobro.

Mitropolit Mihailo: … koji je na izvoru, ali imamo i Danila Dajkovića.

Episkop Boris: A jasno, vladiko, ja vam samo kažem ljudi iznose laži i o vama i o meni i da ne možemo na osnovu rekla-kazala da donosimo zaključke i odluke, ni vi ni ja.

Mitropolit Mihailo: Slušaj. Saslušaj. Pazi. Ti sve što meni reknu nek dadnu na sud otvoreno pošteno bi bilo, ali ovo što ja znam o tebi i ovo što pričam i ovi što govore mislim da ne bi bilo dobro za javnost.

Episkop Boris: Zašto ne bi bilo dobro. Ja bih volio da se to da u javnost.

Mitropolit Mihailo: E, onda ćemo dati. E, onda ćemo završiti sve.

Episkop Boris: Odlično. Odlično.

Mitropolit Mihailo: Ali ćeš prvo doći ovđe pred tvojim ljudima. Jer ja sam govorio tamo.

Episkop Boris: Jasno.

Mitropolit Mihailo: Ja sam govorio tamo. I svakoga znam.

Episkop Boris: Ni vi ni ja nemamo svoje ljude jer su to sve naši ljudi.

Mitropolit Mihailo: Naravno, meni su svi ljudi Crnogorci.

Episkop Boris: Svi su Crnogorci naši. Niti smo mi napravili kakve pođele niti… no su to naši ljudi.

Mitropolit Mihailo: Bojane. Ti si izazvao stvari. Jesi li mi priznao ođe.

Episkop Boris: Šta sam priznao?

Mitropolit Mihailo: Evo ovo. Da je ova gospođa nezakonita NVO organizovala, da je primila novac i da si ti bio odobrio to… ovđe preda mnom.

Episkop Boris: A kako sam ja mogao. Samo da vas pitam. Kako sam ja mogao da odobrim…

Mitropolit Mihailo: Čekaj da rečem, čovječe. I ti si sam rekao da taj novac, da se vrati. Ja sam rekao, ne znam… ona Zorica, vrati taj novac ljudima od kojih si uzeo ili Crnogorskoj crkvi.

Episkop Boris: Jasno. Jeste li vi pokrenuli sudski proces?

Mitropolit Mihailo: Jesam.

Episkop Boris: I šta ćemo nas dvojica…

Mitropolit Mihailo: Mićo ima, ovo je sve za tebe vezano.

Episkop Boris: A zašto?

Mitropolit Mihailo: Evo zašto. Evo zašto…

Epsikop Boris: Jesam li ja prvi član te fondacije?

Mitropolit Mihailo: Ti si odobrio jadan.

Episkop Boris: Kako sam ja mogao da odobrim?

Mitropolit Mihailo: Jesi li preda mnom rekao kumim te Bogom, kad sam rekao ja, nemojte to otvarati, ti si rekao - vladiko, to je, Lučin dan je, ovaj štampa a ovo je institucija tamo neka…

Episkop Boris: Jeste, to sam rekao. To sam rekao. Oko imena smo pričali, ja sam rekao ako nema registrovanog Lučin dana, svako je slobodan u ovoj državi da osnuje i da uzme ime koje hoće.

Mitropolit Mihailo: Pa kako može registrovat, a ima Lučin dan.

Episkop Boris: Pa je li registrovan vaš Lučin dan?

Mitropolit Mihailo: Bojane, ma šta to kažeš od samog početka… meni se čini da ti misliš da ja zaboravljam.

Episkop Boris: Ma ne, ja ne mislim uopšte.

Mitropolit Mihailo: Ono što treba ne zaboravljam. Dalje, dalje… jesi li za taj isti novac koji je dat Crkvi da ste kupovali karte za Ameriku. I to si znao, Mićo.

Episkop Boris: Đe piše da je dat Crkvi?

Mitropolit Mihailo: A…

Epsikop Boris: Đe piše da je dat Crkvi? Oćete mi reći jednu stvar. Jesam li ja te ljude stavio? Bili smo prisutni i vi i ja i Duško Glendža… jesam li ja stavljao te ljude da idu za Ameriku ili vi?

Mitropolit Mihailo: Ja. To su tražili ljudi, ja sam zvao…

Episkop Boris: I vi ste stavili i onu Zorku i Aleka i sastavili spisak ljudi koji treba da idu za Ameriku.

Mitropolit Mihailo: Slušajte, da vidimo je li tako. Evo samo da ponovim, dosta je toga, ali to treba razgovarati kad su prisutni ljudi, a ne nas dvojica.

Episkop Boris: Tako je. Ja očekujem da bude prisutan i Simeon. Ja mislim da će on doći i za Vaskrs.

Mitropiolit Mihailo: Tačno je da sam ja dao spisak i dva-tri čovjeka da tamo rade ispisao i sve i tebi rekao organizujte to lijepo. Da se održi kongres, da se susret sa ovom dijasporom našom… da se odredi đe dolazite, s kim imate kontakt, đe ste smješteni I tako dalje. Je li ovo tačno?

Episkop Boris: Jeste.

Mitropolit Mihailo: I da ti budeš, da vodiš to društvo. I rekao si, uzeo si dva popa, ne može dva nego jednog i dalje, šta se dešava… Dešava se ovo sa Zorom da se novac kupi, ona ga kupi na konto Crnogorske crkve da plaća puteve tamo. I tamo što su ljudi i ti i ovo društvo…

Episkop Boris: Vi dobro znate ko je meni platio put za Ameriku. Moj brat.

Mitropolit Mihailo: Ne govorim za tebe nego. To nisam rekao, to je tačno. Ali si znao za ove karte koje su plaćene.

Episkop Boris: Dobro.

Mitropolit Mihailo: I tu su uzeli i ovoga glumca…

Episkop Boris: Marunovića… Ovoga što je dobar prijatelj sa Duškom…

Mitropolit Mihailo: Koji?

Episkop Boris: Slobo Marunović.

Mitropolit Mihailo: Ne, čekaj, Bojane. Tebi čini mi se smeta samo Duško.

Episkop Boris: Ma ne smeta meni, nego smeta svakome u Crnogorskoj crkvi Duško…

Mitropolit Mihailo: Evo objesićemo ga na trg…

Epsikop Boris: Ma ne, ne daj bože. Neka je on živ i zdrav, samo neka on to kući malo svojoj… jer moju muku koju sam ja 25 godina odrađivao u Crnogorskoj crkvi neće odrađivati Duško Glendža…

Mitropolit Mihailo: Ne, čekaj. Nešto pričamo drugo. Ne možemo sve odjednom… Čekaj, čoče, govorim ti o Marunoviću. Ja sam ga predložio. On je poznat glumac, neka govori Gorski vijenac… tu ste njega… nasadili ste ga na to…

Episkop Boris: Ne, nijesmo, nego neke službe. Oćete mi reći jednu stvar…

Mitropolit Mihailo: Čekaj da završim. I onda šta se dešava, ti sve znaš I ti si mi rekao da je kupila kartu na konto Crnogorske crkve. Stani malo, samo da završim. Da se kupi njemu i ovim koji idu, odnosno ona sebi… malome Stefanu, čekaj, brate, čekaj stani. Stani, brate, ja znam šta se priča. Marunoviću, kome još, ovome malome što je rekao da ja lažem, a to je tačno, Zora mu je kupila i njemu kartu, tebi nije, ovome Stefanu jes, ali on je rekao kupite mi kartu ja ću novac da vratim.

Episkop Boris: Tako je, i on je vratio.

Mitropolit Mihailo: Napravili ste ovo što ste napravili…

Episkop Boris: Šta smo napravili?

Mitropolit Mihailo: Kad se saznalo to šta se radi imate tu i ovoga Markovića, je li Marković, kako mu je ime?

Episkop Boris: E, Peđa Marković.

Mitropolit Mihailo: Meni je dao utisak dobrog čovjeka, da mu đeca dobro rade, a ti si mi rekao da je i to mafijaš, nemoj tako…

Episkop Boris: Ne, ne, vladiko. Ja samo kažem da je taj pored tebe mafijaš u pokušaju, a za druge ne.

Mitropolit Mihailo: Koji?

Episkop Boris: Taj Duško, a drugo, samo da vam kažem…

Mitropolit Mihailo: Čekaj da ja prvo završim, to je bila ovakva priča. On se prema meni pokazao kao dobar čovjek, Crnogorac. Ne znam šta on radi, nikad u to ulazio nisam. I on je mafiozo, to si meni rekao ovđe preda mnom.

Episkop Boris: Možda niste vi čuli, ja sam mislio na Duška 100 posto.

Mitropolit Mihailo: E šta si mislio, da si mislio na Duška, na mene ili tebe nije važno. Dakle, saslušaj, saslušaj. Ovo ljudima treba da se kaže. Ja ovđe nisam ništa izmislio i ja sam da sve kažu što ima.

Episkop Boris: Ja, što se mene tiče o mome životu može sve javno da se objavi.

24. minut:

Mitropolit Mihailo: … Rekao sam ti dobro bi bilo da se ne pojavljuješ tamo zbog ovih priča i ove Zorice, da malo stavimo tačku na to….

Episkop Boris: Zbog tih namještaljki raznih službi preko Duška.

Mitropolit Mihailo: Ma čekaj, brate. Saslušaj, saslušaj. Rekao sam nemoj se pojavljivati, bolje da se to malo smiri, je li ovo tačno?

Episkop Boris: Jeste.

Mitropolit Mihailo: E sad. Ti si otišao, ova nije išla. Ti si još govorio da ideš iz Amerike za Argentinu…

Episkop Boris: Sve imaš u spisima Sinoda, tu sam ja sve rekao.

Mitropolit Mihailo: Čekaj, dobro, dobro.

Episkop Boris: Ja nigđe nisam otišao da nisam rekao Sinodu đe idem.

Mitropolit Mihailo: Ma nisam, Bojane, saslušaj… Šta se dešava, ti me ništa nisi poslušao što smo se dogovorili. Ti si se pojavio tamo sa Eskobarom, da pričaš.

(In4s)