ŽIVOT JE NA KOŠARAMA DAO ZA SRBIJU: Sećanje na Pljevljaka Predraga Leovca - neoporavljen se vratio na ratište i poginuo (FOTO/VIDEO)
NA današnji dan pre 24 godine, život u odbrani otadžbine položio je Pljevljak potporučnik Predrag Peđa Leovac, jedan od najvećih heroja i najboljih primera patriotizma u istoriji srpskog naroda.
Predrag Leovac, Foto Privatna arhiva
Kod graničnog kamena C-4, dao je život za otadžbinu, kojoj je posvetio sve.
Na groblju u Tikavi kod Pljevalja održan je pomen povodom godišnjice smrti herija sa Košara Predraga Peđe Leovca. Pored najuže rodbina, prijatelja, kumova i rođaka, pomenu je prusustvovao čelnik Nove srpske demokratije i lider DF-a Andrija Mandić, gradonačelnik Nikšića Marko Kovačević, članovi Kulturnog centra „Predrag Peđa Leovac“ kao i Peđini saborci.
Leovac, jedan od legendarnih srpskih vitezova, rođen je u Pljevljima 1975. godine, gde je završio osnovnu škole i gimnaziju. Sa činom potporučnika 1998. izašao je sa Vojne akademije ali i kao nosilac crnog pojasa realnog aikida i učesnik Beogradskog maratona. Prvo zaposlenje dobio u Đakovici, na Kosmetu. Bilo je to vreme pooštrene bezbednosne situacije u južnoj srpskoj pokrajini. Njegovo prvo postavljenje bila je karaula Ćafa Prušit. Leovac je, kao komandir voda, ranjen u sukobu sa albanskim teroristima, na Svetu Petku 1998. godine, kada mu je geler mine prošao kroz donju vilicu i naneo mu teške povrede. Nakon ranjavanja na papiru je nacrtao raspored ostalih mina, i ostavio poruku komandi da se to razminira da ne bi još ko stradao.
Na mestu ranjavanja ostala je njegova puška, dok je on zajedno sa još nekolicinom pripadnika Vojske Jugoslavije transportovan helikopterom u Beograd na Vojno-medicinsku akademiju gde je operisan ali je posle sedam dana lečenja samoinicijativno izašao iz bolnice.
- Ne želim da zauzimam mesto drugima - govorio je potporučnik Leovac.
Na ratište se vratio sa slomljenom vilicom
Nakon ranjavanja na Svetu Petku 1998. godine, mogao je da ostane na bolovanju kod kuće. Geler od mine prošao mu je kroz donju vilicu, naneo teške povrede, ali srećom nije oštetio govor i sluh. Operisan je na VMA, a nakon sedam dana lečenja samoinicijativno je izašao iz bolnice.Od povreda ranjavanja nije mogao normalno da se hrani, jeo je samo tečnu hranu.
To ga nije sprečilo da već nakon nekoliko meseci, nedovoljno oporavljen, i uprkos zakazanim dodatnim hiruškim intervencijama, da se varti na karaulu Košare kako bi pomogao saborce u odbrani Otadžbine od kopnene agresije na teriroriju SRJ. Nezaraslih rana, napušta svoj dom u februaru 1999. godine. Na rastanku majci Milici obećava da će, ukoliko se ikad vrati, kući dojahati na "bijelom konju".
NAJBOLjI MEĐU NAJBOLjIMA
Komandant 53. Graničnog bataljona, ranije je govorio je o junaštvu i ranjavanju Peđe Leovca:
-Svi zaslužuju da budu spomenuti, a ja bih istakao potporučnika Predraga Peđu Leovca. Kada se vratio, na Kosovo, posle ranjavanja ušao u to minsko polje i uzeo svoju pušku i odmah tražio da ide na prvu liniju među svoje vojnike - kazao je tada pukovnik Duško Šljivančanin.
Nije hteo da ostavi svoju pušku
Javlja se na dužnost u Đakovicu kod kapetana Duška Šljivančanina. Odmah je otišao u minsko polje gde je i ranjen, da potraži svoju pušku koja je tu ostala celu zimu. Kako je ona bila ostala u minskom polju, Peđi je ponuđena druga puška. On je to odbio, vratio se u neočišćeno minsko polje i tamo pronašao svoju pušku!
Potporučnik Leovac je raspoređen na dužnost komandira interventnog voda u okviru 53. graničnog bataljona. Reč je o jednom specijalnom vodu koji je delovao u svim pravcima, a sve u zavisnosti od potrebe i stanja na terenu.
U sukobima sa agresorom, u rejonu karaule Košare, pokušavajući da se vrati granični kamen, C-4, sa kojeg je bila potisnuta VJ, 14. aprila, na samo nekoliko koraka kojim bi izvršio postavljeni mu zadatak, Leovac biva smrtno pogođen snajperom. Metak mu je završio u vratu, prekinuvši lančić sa krstom. Njegovi saborci su ga na šatorskom krilu doneli do karaule, a preminuo je na putu prema Đakovici. Tada je imao nepunih 24 godine.
Pogibija Peđe Leovca je teško pala i saborcima koji su ga duboko poštovali i uvažavali. O njegovom junaštvu se pričalo i tom čojstvu se divilo. Čak su vojnici uredili jedan izvor blizu karaule „Ćafa Prušit“, davši mu Peđino ime.
ČUVAO NOVAC KOJI MU JE OTAC DAO
Kada su posle Peđine smrti dopremljene njegove stvari, otac Mile je u korici ratne zabeleške svoga sina pronašao 340 maraka, na kojima je bilo naznačeno „ZA NE DAJ BOŽE“. To je bio novac koji je otac Mile dao Peđi kada je krenuo na Vojnu akademiju. Dakle, prošlo je punih pet godina a da niti jedan jedini fening tog novca Peđa nije potrošio.Od toga su za večnu uspomenu kupljena dva prstena za njegova dva brata.
Imenom Predraga Peđe Leovca je nazvana pljevaljska ulica u kojoj je živeo, kao i karaula na granici sa Bosnom i Hercegovinom. Kada je čuvanje granica od vojske preuzela policija u Crnoj Gori, tabla sa Peđinim imenom je skinuta. Pre nekoliko godina osnovan je Kulturni centar „Predrag Peđa Leovac“ u Pljevljima koji baštini sećanje na ovog heroja i bavi se humanitarnim radom.
Predhodne godine uoči godišnjice smrti Predraga Leovca, snimljena je i pesma "Znaš li reći ko je Peđa“ koju je napisao Aleksandar Tošić, otpevala Zečević Branka, a koja je dobila i emotivni spot. U spotu se pojavljuju njegovi roditelji i brat.
Metak iz snajpera presekao na vratu lančić sa krstom
U trenutku pogibije, Peđa je oko vrata nosio lančić koji je bio roditeljski poklon. Na lančiću su se nalazili krstić i mala ikona Presvete Bogorodice. Snajperski hitac, koji je Peđu kroz smrt poslao u večnost, prekinuo je taj lančić, koji je bio Peđina poslednja odbrana.
Za svog kratkog ali velikog života, Peđa je zaslužio Orden za zasluge u odbrani i bezbednosti prvog stepena.