MIGRANATA KAO POLA PODGORICE: U Crnoj Gori ima 80.000 stranih državljana, a većini je potrebna socijalna pomoć

I. D. S. 22. 12. 2022. u 11:14

DA država nije u stanju da se izbori sa siromaštvom i pomogne ni svom stanovništvu, a prihvata se uloge humanitarca i kada pomoć traže stranci, smatra predsednica NVO Banka hrane Marina Medojević.

Foto M. Drobnjak

U Crnoj Gori, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, trenutno živi oko 80.000 stranaca, što je više nego što je stanovnika u većini crnogorskih opština. Iako među njima ima dosta imućnih, veliki je broj i onih koji su u Crnoj Gori našli utočište od rata i bede, te im u procesu snalaženja pomaže država. Da je upitno koliko i na koji način će institucije moći da im pomažu, napominje Medojevićeva. Kako ističe, država nije u stanju da se izbori sa siromaštvom i pomogne ni svom stanovništvu, a prihvata se uloge humanitarca i kada pomoć traže stranci.

Sa privremenim ili stalnim boravkom, u Crnoj Gori trenutno boravi 80.000 stranih državljana, saopšteno je iz MUP-a. Da je za Crnu Goru to velika cifra, govori i podatak da je to skoro polovina ukupnog stanovništva Podgorice, približno broju Nikšićana i više nego Cetinje, Bar i Rožaje imaju ukupno. Među strancima, veliki je i broj migranata koji su u Crnoj Gori našli utočište od siromaštva i rata i neophodna im je humanitarna pomoć. Samo u ovoj godini, zaključno sa 14. decembrom, pravo na prihvat u Centru za tražioce azila ostvarila su 5.743 migranta, navode iz te ustanove.

- Najveći broj korisnika ove godine je bio iz Avganistana i Irana, a u odnosu na prethodne godine, primetno je i povećanje zahteva za zaštitu od osoba koje dolaze iz Rusije, dok je smanjen broj zahteva iz afričkih zemalja, pre svega Maroka i Alžira – navode u Centru.

Tražioci azila se u Crnoj Gori mogu zadržati do okončanja prvostepenog postupka, koji vodi MUP. Ukoliko usledi žalba, onda mogu ostati do kraja drugostepenog postupka, a ukoliko tražilac azila dobije status izbeglice, država je u obavezi da ga zbrinjava još šest meseci.

I dok se za hiljade migranata koji godišnje pristignu obezbeđuje stan, hrana, i sve što je potrebno, za domaće stanovništvo koje je u stanju socijalne potrebe država daje značajno manje od toga, napominje Medojevićeva. Kako ističe, upitno je koliko je uopšte sa aktuelnim socijalnim politikama i nepravednom raspodelom, obezbediti pomoć svima kojima je potrebna.

PR Centar

Marina Medojević

Prema njenim rečima, država je preuzela međunarodnu obavezu da prihvati izbeglice, što je sa strane humanosti prihvatljivo. Ipak, sporan je momenat, navodi, što su u svemu tome domaći stanovnici u stanju potrebe u drugom planu.

- Pomoć koju pružamo kao država prema izbeglim licima iznuđena je sa strane, jer da nije tako, istu bi imali i svi ugroženi stanovnici Crne Gore. Migrantima koji dođu u Crnu Goru obezbeđen je smeštaj u prihvatilištu. Ukoliko tamo nema mesta, država plaća smeštaj u nekoj stambenoj zgradi. Imaju obroke, obezbeđena su im dokumenta, omogućena prijava na biro rada… Sa druge strane, domicilno stanovništvo koje nije u mogućnosti da plati kiriju i bude izbačeno na ulicu, od države nema pomoć. Kada je reč o hrani, siromašne porodice na raspolaganju imaju samo narodne kuhinje, koje često nemaju dovoljno kapaciteta da nahrane sve gladne. U situaciji kada država više pomaže strancima nego svom stanovništvu, nije čudno da naši građani na migrante gledaju popreko – navodi Medojevićeva.

To je, ističe, samo jedna od nepravdi sa kojima se suočavaju ugroženi stanovnici Crne Gore.

Napominje da sredstva za socijalna davanja, opredeljena budžetom, ne idu samo onima kojima je pomoć potrebna, već da najveći deo novca ode za naknade majkama troje i više dece, dečije dodatke, naknade za tuđu negu, a da je to novac koji ide i onima koji imaju i po nekoliko hiljada primanja, kao i onima koji žive od 145 evra socijale.

- Država mora da izdvaja za socijalnu politiku i socijalnu zaštitu onoliko koliko je prosek u Evropskoj uniji, jer Crna Gora ima najmanji procenat novca za socijalna davanja za siromašne, u odnosu na ukupni budžet.
 

Prema odacima MUP-a, u Crnoj Gori na stalno nastanjenje trenutno je 30.265 stranih državljana, dok je ostalih 48.896 stranaca tražilo dozvolu za privremeni boravak.

U toku ove godine je izdato više od 27.000 dozvola za privremeni boravak i rad. Ova cifra premašila je rekord iz 2018. godine – navode iz MUP-a.

Pogledajte više