DVA SATA BLOKIRANA MAGISTRALA NA GRANIČNOM PRELAZU DEBELI BRIJEG - Herceg Novi neće odustati od Bolnice Meljine

Vitka Vujnović

25. 11. 2022. u 14:01

Herceg Novi neće dozvoliti zatvaranje Bolnice Meljine, niti će odustati od protesta dok ova ustanova ne uđe u sistem javnog zdravstva, jedinstvena je poruka predstavnika lokalne vlasti i građana, upućena sa novog dvočasovnog okupljanja i blokade saobraćaja na graničnom prelazu Debeli brijeg.

Foto:V.V.

Današnji protest je jasna poruka Vladi da mora naći način da pomogne Bolnici Meljine, poručio je predsednik hercegnovske Skupštine Ivan Otović i naglasio da se od prošlog okupljanja, pre skoro tri sedmice do danas nije mnogo toga promenilo.

- Lokalna samouprava, sa predstavnicima Bolnice, uložila je ogroman napor da dođe do poboljšanja statusa ove zdravstvene ustanove, da čujemo iz Podgorice to rešenje. Na žalost, nismo čuli. Zbog toga smo prinuđeni da ponovo blokiramo granični prelaz Debeli brijeg. Blokiraćemo sve dok ne čujemo traženo rešenje i dok se ono ne sprovede u delo – naveo je Otović i pozvao premijera Dritana Abazovića, ministre zdravlja i finansija Dragoslava Šćekića i Aleksandra Damjanovića, sve koji su nadležni za rešavanje problema Bolnice Meljine da ozbiljno shvate da Novljani neće odustati dok bolnica Meljine ne uđe u sistem javnog zdravstva!

U ime hercegnovskih penzionera koji se duže od sedam godina bore da bolnica uđe u sistem javnog zdravstva govorio je predsednik Udruženja Aleksa Radulović i naglasio da se zna čijim je greškama bolnica došla u ovu situaciju.

- Knežević nije uložio 24 nego tri miliona, a bolnica je trebalo da bude u funkciji svih nas i gostiju koji dolaze, jer turisti neće dolaziti ako nema bolnice u krugu od 10 kilometara. Radulović je predložio da treba blokirati i trajektni prelaz u Kamenatrima ili krenuti ka Podgorici, ispred Vlade. Upozorio je i da je Fond zdravstva zabranio Domu zdravlja da upućuje pacijente na specijalističke preglede u Bolnicu i laboratoriju, što smanjuje prihode. Direktor Fonda je i na taj način ugrozio funkcionisanje bolnice, uveren je Radulović i istovremeno zadivljen naporima koje osoblje Bolnice ulaže da sačuva ovu ustanovu a pacijentima pruži najbolju negu.

Potpredsednik Opštine Mirko Mustur kaže da je čekao dobre vesti koje bi mogao da saopšti na ovom skupu, ali nije ih bilo. Prema njegovim rečima lokalna uprava i Skupština opštine čine sve, bore se, ali poluge upravljanja i odlučivanja nisu u njihovim rukama. Mustur ističe da ne shvata uzroke ovakvog razvoja događaja, pa dodaje možda je reč o odluci iz Brisela, ili je neko zaključio da Herceg Novom ne treba bolnica, a možda je nečija gramzivost.

Premda bez redovne plate i honorara, lekari i svo osoblje, u svim segmentima Bolnice odgovorno obavljaju svoj posao, istakla je glavna medicinska sestra Vesna Manojlović i dodala da tako svi doprinose opstanku bolnice. Objasnila je i da se nisu češće bunili jer smatraju da je njihovo da obavljaju posao časno i pošteno, a da druge institucije i nadležni u državi treba da se potrude da sačuvaju Bolnicu Meljine u kojoj je sada 155 radnika, većinom porodičnih ljudi, podstanara samohranih roditelja koji zarade ne primaju redovno.

Poslanik u Skupštini Crne Gore i predsednik Komisije za praćenje i kontrolu postupka privatizacije Maksim Vučinić je pitao kome odgovara ovakvo stanje u Herceg Novom.

-Imali smo dve sjednice Komisije za praćenje i kontrolu postupka privatizacije i moram reći da se jedino ta grana vlasti obratila i izašla u susret građanima našeg grada. Na prvoj Sednici, uz obrazloženje da su ministar zdravlja i svi državni sekretari i svi odgovorni koliko ih ima, na službenom putovanju, dok jedna bolnica ne funkcioniše, poslali su na sastanak savetnicu za droge. Na drugoj sednici, resorno ministarstvo nije nikoga poslalo  i državni sekretar iz Ministarstva finansija je rekao da se radi o garanciji pod oznakom tajnosti, interno. Moram ovom prilikom da ih podsetim da je bolnica u Meljinama privatna, data u bescenje, nasušno potrebna građanima. Doneli smo na Komisji određene zaključke, dio je sličan zaključcima SO Herceg Novi, međutim još nemamo odgovor relevantnih institucija, istakao je Vučinić.

Nikola Radman –odbornik GP Ura  zatražio je podršku  čitave Crne Gore jer građani Herceg Novog ne traže  ništa drugo već elementarnu bolničku zaštitu. Radman je podsetio da je Herceg Novi kapija prema EU kojoj težimo a zatvaranjem bolnice zatvaramo sve pa i tu kapiju. On se potom ironično osvrnuo na podršku koju je protestu dao Duško Knežević.

-Baš mu hvala, sad nam je puno lakše.  Ovaj cirkus predugo traje. Mi imamo dogovor, da do ponedeljka pripremo naš pravni koncept i da idemo naredne sedmice direktno u Vladu. Ukoliko ga ne prihvate svakog dana će nas ovde gledati, poručio je Radman.

Prema rečima odbornika Grupe građana „Novi pobeđuje“, Zorana Lazarevića, suština je da nema odgovornosti u resorima čija je nadležnost problem Bolnice, jer nemaju kapaciteta za sveobuhvatno rešenje. Jedini organ koji ovo može da reši je Vlada Crne Gore, poručio je lazarević. Njegov pravni stav je da direktiva Evropske komisije ne zabranjuje Vladi Crne Gore da Bolnici, a prema tome i gradu, pruži onu novčanu pomoć koja je neophodna da bi Bolnica preživela, dok to pitanje ne bude strateški riješeno.

Nikola Svilanović, nedavno je izašao iz bolnice Meljine i istakao pažnju i posvećenost osoblja bolnice, usprkos situaciji u kojoj se nalaze.

Jasna je bila i poruka Olivere Doklestić - nema Instituta u Igalu bez bolnice, a bez Instituta Herceg Novi gubi titulu zdravstvenog centra!

– Da li se iko zapitao gde su pošle pare, jer da imamo Brodogradilište i hotele HTP Boka, ne bi bio problem da izdržavamo Bolnicu i zaposlene u njoj. Nekada smo mogli, sa jakom privredom i nije nam trebala Vlada CG da interveniše jer je Herceg Novi bio jak. Građani ovog grada sa jakim platama mogli su da izdvajaju samodoprinose. Izdvajali su dva odsto od svojih plata. Izdvojeno je, od 1986. do 1992. oko 14,6 miliona evra, koliko je od tog novca vraćeno u bolnicu. Možda milion ili dva, ali gde je otišao ostali novac, u čije džepove, pitala je Doklestić. S obzirom na to da Vodovod ima potraživanja prema Bolnici od 360 hiljada evra, a dugovanje za porez je 850 hiljada evra prema Opštini, predložila je da država omogući da se kroz taj iznos Opština uknjiži na imovinu Bolnice. Hoćemo da Vlada CG nama polaže račune a ne mi njoj. Nismo mi ništa dužni Vladi, nego ona nama za svih 34 000 stanovnika jer između svakog popisa izgubimo 10 odsto stanovništva. Izgubićemo još ako zatvorimo bolnicu, kazala je Doklestić.

Pogledajte više