OŽIVEĆE ZADUŽBINA NEMANJIĆA: Nikšićani će ispuniti zavet mitropolita Amfilohija, obnoviće manastir Sv. Dimitrija

V. KADIĆ

08. 01. 2022. u 07:08

U PODNOŽJU gradske tvrđave Bedem u naselju Pope, jednom od najlepših delova Nikšića, uskoro bi mogla da počne obnova drevne svetinje - manastira Svetog velikomučenika Dimitrija Mirotočivog.

Kraj nekadašnjeg manastirskog konaka, Foto V.K.

To bi bilo ispunjenje zaveta blaženopočivšeg mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, kojim je pre dve godine na veličanstvenom Svetovasilijevskom saboru u Nikšiću, kada je svom gradu hodio ostroški Čudotvorac, na to obavezao Nikšićane, ali i državne organe Crne Gore.

Zoran Pavićević, žitelj ovog kraja, priložio je Sabornom hramu Svetog Vasilija Ostroškog u Nikšiću brdo u naselju Mušovina i na taj način simbolično krenuo u obnovu drevne svetinje u obližnjim Popima.

Zoran Pavićević na mestu gde je nekada bio manastir, Foto V.K.

- Pošto više niko od moje ujčevine iz porodice Ilić tu ne stanuje rešio sam da im se odužim za dobra dela i brdo poklonim Crkvi sa željom da se na vrhu postavi krst koji će značiti početak obnove manastira Svetog Dimitrija Mirotočivog. Zablistaće on celim nikšićkim krajem šireći svetlost do Tvrdoša na zapadu i Ostroga na istoku. To će biti kruna mog života jer se odužujem baki Jovanki Čoki Ilić koja je podigla mene i braću, usmeravala nas na pravi put, ali i celoj ujčevini - kaže Pavićević, jedan od potomaka Vukice Vulova Ilića, koji je svojevremeno po oslobođenju od Turaka za iskazano junaštvo dobio imovinu upravo u bašti Mušovića, koje su bile metoh manastira Svetog Dimitrija.
Crkva manastira je stradala u krvavim turskim pohodima. Tako je 1700. godine Redžep paša Šejić srušio crkvu, da bi potom kapetani Mušovići, koji su vladali ovim gradom, koristili manastirske konake za svoje vojne garnizone. Crnogorci su se uvek vraćali svetinji, da bi 1711. manastir doživeo novo razaranje tokom najezde travničkih vezira, a dve godine kasnije bio potpuno razoren do temelja i spaljen u naletu kamarile Numan-paše Ćuprilića, pod čijom vatrom je stradao i Cetinjski manastir.

- Postoji predanje da je Numan-paša i zadnji kamen iz temelja porušene crkve ugradio u obližnju tvrđavu koja je kasnije nazvana Onogošt. U velikoj kuli, u njenom dnu, postoje fragmenti freskopisa iz najlepše crkve toga doba u kome je služio Sveti Vasilije - podseća Pavićević, dodajući da je gradska tvrđava bila jako tursko uporište i mučilište najvećih crnogorskih junaka, a da im manastir nije bio po volji jer je on bio duhovno sabiralište srpskog naroda i garant opstanka na tom prostoru.

Zidine prekrivene mahovinom

MANASTIR je nekada bio sedište Episkopije onogoške u kome je stolovao Sveti Vasilije, a pre njega Sveti Isaija od Onogošta. U turskim poharama manastir je potpuno stradao i od tog zdanja danas su ostali samo delovi njegovog konaka čije kamene zidine prekriva mahovina. Svetinja je bila zadužbina Nemanjića. Postoji predanje da je pod njenim svodovima u 14. veku car Uroš pisao čuvenu Povelju o Dubrovčanima.

Zapisi i svedočanstva

O MANASTIRU Svetog Dimitrija u Popama pod nikšićkim Bedemom sačuvana su najlepša svedočanstva. Najvažnija su o njegovim ruševinama, koje su zapisali ugledni Nikšićani, Maksim i Petar Šobajić.

- U Popima, zapisali su Šobajići, bio je manastir i konaci, dvor vladičanski, čije su zidine i danas očuvane. Početkom 18. veka, kada su se Turci stalno nastanili u Nikšiću, navodno je begovska porodica Mušovića na silu otela zgrade Mitropolije u Popima i u njih se nastanala. Od tada Nikšić je prestao biti sedište eparhije - kazao je jednom prilikom mitropolit Joanikije.

Iako zbrisana sa lica zemlje, svetinja nikada nije bila zaboravljena. Iz vatre, koja je progurala, zapaljena je sveća koja gori do danas. Posle mnogo vremena na parčetu zemlje Popa kojom su hodili svetitelji, čeka se da čvrstom verom i pokajanjem počne obnova hrama, a time i ispunjenje zaveta mitropolita Amfilohija.

Pogledajte više