DOKTOR DEJAN PAVLIČIĆ: Sećanje na profesora Slobodana Boškovića

Njegovo "Sećanje na profesora Slobodana Boškovića" prenosimo u celosti:

- Zadnjeg dana 2021. godine, godine za zaborav, upokojio  se u Gospodu, u Nikšiću, jedan od poslednjih, a možda prvi iz plejade vrsnih profesora nikšićke Gimnazije iz druge polovine  dvadesetog veka Slobodan Ristov Bošković. Potomak jedne od najčuvenijih i najuglednijih crnogorskih porodica u našoj istoriji poznate po čojstvu, junaštvu i čuvanju srpske tradicije. Sudbina je odredila da intelektualna deca Rista Boškovića prosvetiteljsku misiju  provode, daleko od Crne Gore, a samo je Slobodan, kao najmlađi Ristov sin ostao u Nikšiću da svojim delom nastavi priču svojih slavnih predaka.

Njegovo ime je najbolje oslikano u njegovom životnom putu, slobodouman, nepokolebljiv, pravdoljubiv, snagom uma i duha  dostojanstveno  je hodao svojom životnom stazom. Njegov život je bio borba sa nemilosrdnim okruženjem. Posebno je bila teška bitka u godinama posle Drugog svetskog rata kada je mladi profesor svetske knjižvnosti i srpskog jezika, čijem se umu divio njegov generacijski drug i prijatelj, jedan od najznačajnijih srpskih književnika  20.veka Danilo Kiš, započeo prosvetiteljsku karijeru. Imao sam čast i privilegiju da budem prijatelj sa Slobodanom, da zadnjih decenija dosta vremena provedem sa njim u dugim noćnim šetnjama nikšićkim korzom i šetalištem i da slušam njegovu analizu prošlih vremena i njegovo viđenje nemile stvarnosti. Njegovi utemeljeni stavovi nisu ostavljali prostor za polemiku i repliku. U tim našim druženjima jednom je citirao Hemingveja: „Čovek je najači kad ostane sam, pod uslovom da je svestan ispravnosti svojih stavova“.

Slobo Bošković nije bio samo profesor svetske književnosti i srpskog jezika, bio je profesor života. Generacije učenika, nekada nadaleko čuvene nikšićke Gimnazije, pamte profesora Boškovića kao blistavog eruditu koji je snagom, jasnoćom i autoritetom svog predavanja dostigao nenadmašan standard predavača. Njegova predavanja su zračila, plenila, okupirala pažnju đaka do vrhunca, „kratko“ su trajala. Želeli smo da predavanja traju duže, falilo nam je druženje sa Slobom Boškovićem. Impresivan, uzoran, značajno je participirao u našem ličnom formiranju i sazrevanju, bio naš životni putokaz. Profesor Bošković je primer da je put do pravde bremenit, ali i da je pravda delom dostižna. Profesor Slobodan Bošković je u postprofesorskim danima dobio najveće državno priznanje za posvetiteljstvo, davno zasluženu nagradu „Oktoih“. Nisam referentan da kažem, još veći književnik.

Njegov književni opus, romani „Grba“, „Pomračenje“, „Sazvežđe muva“ i „Obdukcija“ i brojne pripovetke bogate brojnim metaforama,filozofskim razmatranjem čovekove egzistencije, pitanjem života i smrti su obiman materijal, koji je izazovan, i kojim će se u budućim decenijama baviti renomirani kritičari. Dobitnik je za književno delo prestižne nagrade „Miodrag Bulatović“. Ponosan i dostojan, neke književne nagrade nije prihvatio.

Gospodin, Profesor Slobodan Ristov Bošković je sahranjen u krugu porodice i prijatelja 01.01.2022.na mesnom groblju u njegovoj Straševini u kojoj je proveo najveći deo života, u kojoj je nastalo pripovedanje za sva vremena.

Otišao je Slobodan Ristov Bošković u večnost, otišao je bard intelektualnog Nikšića, legendarni profesor, neistraženi književnik. Ostale su generacijama  nikšićke Gimnazije za pamćenje interpretacije i briljantne analize dela najvećih svetskih književnika  -Dostojevskog, Tolstoja, Jesenjina, Puškina, Ljermontova, Hemingveja, Ibzena, Kafke... ostala su neistražena književna dela, a nadasve ostala je njegova lepa, intelektualna i ugledna porodica, supruga Branka i kćerke Ana i Marija sa porodicom.