BEZ POMOĆI SRBIJE NE BISMO OPSTALI: Momčilo Vuksanović, predsednik Srpskog nacionalnog saveta Crne Gore

Čast da primim ovako veliku nacionalnu nagradu još je veća ako se zna da odluka o njenoj dodeli dolazi iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije, koje je prepoznalo naša postignuća koja su, verujem, proteklih godina i decenija bila na korist našem narodu i našim državama.

Ovako za "Novosti", govori ovogodišnji laureat, dr Momčilo Vuksanović, predsednik Srpskog nacionalnog saveta Crne Gore. Za sve članove Srpskog nacionalnog saveta ova nagrada je veliki podstrek, kao što su bile Karađorđeva zvezda i Orden Belog anđela.

Savet je nagradila i Kompanija "Novosti" za najplemenitiji podvig, kada su obnovili i postavili krst na devastirani spomenik Mojkovačkim junacima. Zbog tog čina je Vuksanović, kao "odgovorno lice", dobio godinu dana zatvora, uslovno tri.

- Jačanje veza Srbije sa svojim narodom u dijaspori i zemljama regiona jedna je od prekretnica u savremenoj srpskoj politici - kaže Vuksanović.

- Delo Slobodana Jovanovića nas uči upravo međusobnom prepoznavanju, sabornosti i očuvanju nacionalnih vrednosti. Srbija je nesumnjivo pokazala da ne misli samo o sebi, odnosno samo o građanima koji žive u njoj, nego i o svima nama koji smo van njenih državnih granica.

Uprkos promeni vlasti na poslednjim izbornima u Crnoj Gori, Vuksanović kaže da niko nije preterano zadovoljan rešenjima do kojih se došlo:

- Svi su nakon trideset godina jednopartijske vladavine očekivali efikasniji put u rešavanju nagomilanih deformacija. Ipak, ne možemo a da ne primetimo da se u Crnoj Gori danas, uprkos svim zamerkama, oseća više slobode. Ali, ostali su brojni problemi, pre svega u ekonomiji i potreba da se uspostavi bolja saradnja sa državama regiona, pre svega sa Srbijom.

Na pitanje da li se mogu prevazići podele u Crnoj Gori, Vuksanović odgovara:

- Podele u Crnoj Gori su davnašnje. One nisu biološke, niti istorijske, one su ideološke. Upravo zbog toga je važno da Crna Gora konačno bude država i srpskog naroda. Kada u Crnoj Gori Srbi ne budu tretirani kao građani drugog ili trećeg reda, moći ćemo makar delimično da govorimo o prevazilaženju podela. To je ono za šta se zalaže i Srpski nacionalni savet. Princip jednakosti važio je za sve, osim za Srbe. Srbi su diskriminisani, a jedan od osnovnih ciljeva je bila asimilacija preko koje bi se na štetu srpskog naroda obezbedila natpolovična većina nacionalnih Crnogoraca. Na taj proces smo uvek javno ukazivali tražeći da svi imamo jednaka prava, a ne da trideset procenata srpskog naroda u Crnoj Gori ostane obespravljeno i marginalizovano, osiromašeno i ugrožene egzistencije.

Vuksanović kaže da je zbog organizacija koje se bave zaštitom identiteta srpskog naroda u Crnoj Gori tri puta menjana vitalna zakonska regulativa kako bi se onemogućio njihov dalji rad i opstanak. Ipak, Srpski nacionalni savjet uspeo je da formira sistem srpskih medija - Srpsku televiziju, Srpski radio, časopis "Srpske novine", portal "Srpske novine" i Književnu zadrugu Srpskog narodnog veća.

- Država je kroz promenu zakona nastojala da onemogući rad srpskih medijskih organizacija i da ih ugasi. Zbog takve politike srpski mediji su bili na ivici egzistencije. Da nije bilo razumevanja predsednika Vučića i pomoći Vlade Srbije, oni danas ne bi postojali. Sličan odnos prema srpskim medijima je i danas prisutan. Oni i dalje rade u punom kapacitetu, ali je pomoć države ponovo izostala. Nova vlast još nije promenila nijedno rešenje prethodne Vlade.

Vuksanović kaže da što su napadi na srpsko pismo i identitet jači, to je i borba za njihovo očuvanje snažnija i istrajnija:

- Odbrana srpskog identiteta, srpskog jezika, ćiriličkog pisma i SPC traje decenijama.

Litije koje su se razlile Crnom Gorom kruna su borbe koja se u proteklom periodu vodila za prava naroda i očuvanje identiteta. Iako nisu imale politički karakter, nego isključivo zaštitu prava i imovine SPC, litije su postale simbol snage otpora nasilnoj promeni identiteta. Naš narod je svedočio gospodstvenošću i istrajnošću, a sve veći broj građana koji se priključivao litijskom hodu pokazao je da se više ne može nazad. Na simbolički način litije su okončane ustoličenjem mitropolita Joanikija i vladike Metodija. Građani, koji su dan za danom koračali u dostojanstvenim litijama, treba da pokažu da žele da sačuvaju smisao punoće zajedništva i nastave da štite svoje pravo na slobodu, kao što su to činili tokom krsnih hodova širom Crne Gore.

Bez Srba u državnim organima

- PODACI koje pokazuju zvanična istraživanja državnih organa su zastrašujući - kaže Vuksanović. - Svega nekoliko procenata Srba zaposleno je u državnim organima i institucijama. U službama predsednika Crne Gore nema nijednog Srbina, u instituciji Zaštitnika ljudskih prava nema zaposlenih Srba, Srba nema ni u Upravi za kadrove, nijedan Srbin ne radi ni u Fondu za zaštitu i ostvarivanje manjinskih prava, Srba nema ni u Vrhovnom, Apelacionom i Upravnom sudu. U nekadašnjem Ministarstvu ljudskih i manjinskih prava zaposlen je jedan Srbin, u Ministarstvu saobraćaja jedan, u Ustavnom sudu jedan, u Privrednom sudu jedan. Ovo su zvanični podaci iz kojih je jasno kakav je odnos prema srpskom narodu u Crnoj Gori.