ODE ŽIVOT "U CELINI I CELOSTI": Napustio nas je Žika Obretković, jedna od urbanih legendi Beograda
VEST o odlasku Žike Obretkovića verovatno neće razočarati mlađu generaciju Beograđana, onu koja stasava na društvenim mrežama, ali starije će, verovatno - pogoditi.
Foto V. Danilov
Žika nije bio među najvećim domaćim pesnicima niti "umotvorcima", ali je bio jedna od legendi ovog grada, čovek kojeg su Beograđani znali kao autentičnu pojavu koja ih je uveseljavala.
Pre četiri decenije, Obretkovića je u etar lansirao Milovan Ilić Minimaks, autor kultne emisije "Tup tup" na Radio Beogradu, koja je dvočasovno oduševljavala Beograđane svake nedelje.
Tada je Minimaks tražio originalne ljude, a Žika je, svakako, bio među njima.
Njegovi stihovi, koji su na neočekivan i duhovit način oslikavali radio-emisije, bili su u montipajtonovskom duhu, tako da su zbunjivali publiku: Razlika između "crnih i belih medveda je u tome što beli medvedi jedu sira, a crni - katance!".
Žika je svakome umeo da objasni život "u celini i celosti", kako se zvala i jedna od njegovih sedam zbirki poezije.
Biografija
JUNAK ove priče rođen je u mestu Neresnica, u blizini Kučeva. Iako su ga svi znali kao Žiku, ime mu je bilo Živadin.
Još u staroj Jugoslaviji, u Dubrovniku su ga prepoznavali po posebnoj majici, na kojoj je pisalo "DžENS BOND 007". Istina, kandidovao se nekoliko puta i na izborima za predsednika Srbije, ali mu taj posao nije urodio plodom.
Život u ovom gradu je odvajkada čudan. Nikada ne znate šta će vas "strefiti". Upravo stoga, ostaje pitanje da li je Žika bio vizionar, ili običan nesrećnik koji je tumarao gradom, od Skadarlije pa duž Nušićeve ulice, obučen u šareno odelo - i smejući se svima nama.
Neizbežni deo njegovog nastupa bila je frula, koju je stalno vucarao sa sobom, praveći sasvim "pristojnu" kakofoniju neočekivanih tonova.
Suština postojanja Žike Obretkovća u našem gradu je jedinstvena. Ako ćemo pošteno, ni mi ni on baš nismo bili načisto da li nekim događajima treba da verujemo ili da im se podsmevamo.
Tek, u staračkom domu Žika je rešio da napusti svoj Beograd, da ode tamo gde ga čeka Minimaks, ka nekom vremenu od pre nekoliko decenija, koje je - ipak - verovatno bilo bolje nego što je to ovo, današnje.