ŠTA SE MENJA U SAMOM SRCU BEOGRADA? Odabran pobednik konkursa za idejno rešenje buduće zgrade na Kosančićevom vencu 31
ZGRADU koja datira još iz 1960. godine na Kosančićevom vencu 31, zameniće moderni stambeno-poslovni objekat. Konkurs za izradu idejnog rešenja građevine na ovoj izuzetnoj lokaciji, najstarijem kompaktnom srpskom delu Beograda, raspisala je privatna kompanija, a sprovelo ga je Udruženje arhitekata Srbije (UAS). U redovima žirija koji je najboljim proglasio projekat Dragana Kašikovića, i to kao osnovu za dalju razradu, nalazio se i Marko Stojčić, glavni gradski urbanista.
Foto: Zoran Jovanovic
Postojeći objekat na ovoj adresi nije prepoznat kao građevina čije bi arhitektonske i ambijentalne vrednosti zahtevale očuvanje, pa je pitanje "šta odlazi" manje zanimljivo od pitanja - šta dolazi na njegovo mesto.
Da li će i kada ovde biti izgrađen objekat po pobedničkom ili drugom rešenju veliko je pitanje bez odgovora. Međutim, zbog činjenice da se planira gradnja usred zaštićene kulturno-istorijske celine, priča je mnogo veća od jedne parcele: Kako će se gradnja na ovom mestu uklopiti među ulice koje čuvaju neke od najstarijih slojeva prestonice? Udeo u ovoj priči ima i nakošeni teren.
Sa Kosančićevog venca budući objekat može da se vidi kao zgrada očekivane spratnosti. Međutim, parcela se snažno spušta prema Karađorđevoj ulici i Savi, pa ista građevina gledana sa donje kote može da pokaže sasvim drugačije razmere.
Pojedine arhitekte za medije komentarišu da plan na ovoj lokaciji predviđa prizemlje, dva sprata i potkrovlje ili povučeni sprat, pa ukazuju da teren prema Karađorđevoj pada približno 30 metara zbog čega bi objekat sa donje strane mogao da ostavi utisak građevine sa čak sedam vidljivih etaža.
Tako se dolazi do možda najzanimljivije začkoljice ovog projekta: Zgrada ne mora da dobije nijedan dodatni sprat da bi iz jednog ugla izgledala znatno veća nego iz drugog.
Na Kosančićevom vencu to nije samo pitanje estetike.
Ovde nije dovoljno prebrojati etaže. Važno je i kako će nova građevina izgledati u panorami padine prema Savi, koliko će biti dominantna u odnosu na susedne objekte i da li će promeniti prepoznatljivu siluetu jednog od najstarijih delova prestonice. A malo koja nova zgrada u Beogradu može da dobije zahtevniji komšiluk.
Procedura od tendera do bagera
KADA se gradi unutar zaštićene prostorne kulturno-istorijske celine, između ideje na ekranu i početka radova postoji niz procedura i uslova koje projekat mora da ispuni.
Osim usklađivanja sa važećim planskim dokumentima i sprovođenja propisanih urbanističkih i građevinskih procedura, kod ovakvih lokacija primenjuju se i mere zaštite kulturnog nasleđa. Uslovi zaštite mogu da se odnose na gabarit i visinu objekta, fasadu, krov i materijale, odnos prema susednim građevinama, ali i na očuvanje karaktera ambijenta i značajnih vizura.
To je posebno važno kod prostornih kulturno-istorijskih celina. Predmet zaštite nije samo pojedinačna stara kuća, već i odnos građevina, ulica, prostora i drugih elemenata koji zajedno stvaraju istorijski ambijent.
Na nekoliko minuta hoda nalaze se Saborna crkva, Konak kneginje Ljubice, Patrijaršija i kuća Mihaila Petrovića Alasa. Tu je i mesto nekadašnje Narodne biblioteke Srbije. Na svega nekoliko stotina metara nataložili su se vekovi Beograda.
Upravo zbog toga Kosančićev venac nije vredan samo kao skup pojedinačnih starih kuća. Njegov identitet čine i istorijska mreža ulica, proporcije objekata, krovovi, vizure i karakterističan pad grada prema reci. Zato pobeda na arhitektonskom konkursu još nije poslednja reč o budućem izgledu broja 31.