PATRIJARH PORFIRIJE SLUŽIO LITURGIJU: "Spasovdan uspomena na tajnu Hristovog dolaska" (FOTO/VIDEO)

Patrijarh je rekao da Hristovo rođenje, raspeće i vaskrsenje doživljavaju svoju punoću i kulminaciju upravo u tajni Vaznesenja gospodnjeg na nebo, te dodao da su od kada se Gospod vazneo na nebo ne samo ispunjena sva naša nadanja i proroštva - Mojsijeva, iz pslalama...nego je i nebo od tada otvoreno, odnosno otvoren je put sa zemlje na nebo i obratno.

- Tim putem, koji se zove Hristos, svako od nas uzlazi na nebo, ali i dobija blagoslov, dobija silu Duha Svetoga tako da svaki strah, nemoć, greh...sve ono što su naše slabosti ođedanput dobija svoju snagu, postaje svemoćna sila koju posedujemo ljubavlju Božjom i njom možemo da nadiđemo sve što ono je granica stvorenog, što je granica nas kao ljudi - rekao je patrijarh.

Naveo je da osim Beograda, slavu Vaznesenja Gospodnjeg slave i Žiča, Dečani, Pećka patrijaršija i mnogi drugi hramovi u našoj zemlji i širom sveta i poručio da biti pravi svedok Hristov znači slaviti i njegovo vaznesenje.

- Činjenica da jedan grad ima slavu i da je ta slava vezana za Hristov život i naše spasenje najasniji je pokazatelj da smo Hristovi i da je sistem jevandeljskih vrednosti ono na čemu počiva naš život danas jer nas je taj sistem vrednosti uobličio ljubavlju, trudom, molitvama, naporima, pokroviteljstvom Svetoga Save i svih svetih iz našega roda - istakao je patrijarh Porfirije.

Dodao je niko ne može da nam kaže "uzmite ovaj sistem vrednosti da biste bili tradicionalni ili moderni" jer je, kako je rekao, jevanđeljski sistem vrednosti univerzalan - ide u prošlost, deo u sadašnjosti, ali je i budućnost.

- Ne treba niko da nam kaže kako treba da živimo, to nam je rekao Hristos i zato slavimo slavu Spasovdan jer smo se opredelili za Hrista - rekao je i dodao da grad Beograd, slaveći danas slavu, to pokazuje.

Patrijarh je rekao da je sve u istoriji relativno i prolazno, ali da je crkva Hristova neprolazna jer je Gospod večan.

Naveo je da je svaki strah, osim straha Božjeg, samo izraz i pokazatelj nesigurnosti u ono u šta verujemo i za šta smo se opredelili.

- Neka bi Gospod dao, braćo i sestre, da budemo svedoci Hristovi, da se ne bojimo i da budemo radosni jer su apostoli jedino onog trenutka kada se Gospod uznosio na nebo, iako je svaki rastanak tužan, jedino tokom tog rastanka bili ne samo bili utešeni nego i radosni jer je taj njegov odlazak istovremeno predokušanje njegovog dolaska, grugog i slavnog, ali i prisustva njegovog u srkvi - rekao je patrijarh i zaključio:

- Ne bojimo se. Radujemo se i neka Gospod bude na prvom mestu u našem životu. Neka je srećna i blagoslovena slava svim građanima, hrišćanima pravoslavnim grada Beograda, onima koji vode grad Beograd, svim ljudima koji rade u gradskoj administraciji jer je to i njihova slava u užem smislu, a slava svih nas u najširem i suštinskom smislu. Srećna slava i neka Gospod sve blagoslovi.

Početak kolone u kneza Miloša

Spasovdanska litija će početi u 18 sati u Ulici kneza Miloša kod Vaznesenjske crkve, odakle će se kretati Ulicom kralja Milana preko Trga Slavija, a zatim kroz Bulevar oslobođenja do Hrama Svetog Save.

Početak kolone biće u Kneza Miloša, a ne u ulici Admirala Geprata kao do sada.

Litija će proći kroz ulicu Kralja Milana, od "Londona", do Slavije, a zatim Bulevarom Oslobođenja do Hrama Svetog Save, gde će se obratiti patrijarh srpski Porfirije i biti upriličen prigodan program. 

Građani će šetati iza ikone Presvete Bogorodice.

Hiljadu petsto dvadeset prve, kada su Turci osvojili Beograd, svi hrišćani su proterani iz Beograda za Istanbul i na taj dugi marš išli su iza ikone Bogorodice, iza mošti carice Teofane i delića Časnog krsta. To se praktikuje i dan danas.

Litiju će predvoditi patrijarh srpski, beogradsko sveštenstvo, učenici Bogoslovije. 

"Ovo je za Beograd najvažniji dan u godini, kao i svaka slava, to je vreme kad se svi okupimo i zajednički se molimo za dobro našeg grada. 1403. godine, od kad je Despot Stefan uzeo Spasovdan za slavu, to je simbolizovalo tadašnji Beograd koji se uzdizao i početkom 15. veka postao jedna od najvećih evropskih tvrđava i bedem hrišćanstva. Sve ono što se dešavalo u istoriji Beograda, svaki put zahtevalo da se grad ponovo izdigne", objasnio je domaćin ovogodišnje slave, Goran Vesić.

Podseća da se Spasovdan nije slavio do 1862, kada je ponovo uveden kao slava. Slavio se do 1947. kada je ponovo prekinuto, a 1993. obnovljena je litija.

Koji je smisao litije 

Episkop zapadnoevropski Justin objasnio je i u čemu je smisao litije.

"Da nas podseti na istinu pravoslavne vere – biti hrišćanin ne znači samo praktikovati privatnu duhovnost, koja je korisna i lepa, niti pak svoj hrišćanski identitet temeljiti na tradiciji ili nedeljnom, jednogodišnjem odlasku u crkvu. S druge strane, Spasovdanska litija je javni događaj i naše učešće u tom događaju nas podseća na društvenu odgovornost koja proističe iz vere hrišćanske. Srbi su pravoslavni, utemeljeni na tim i takvim temeljima istine, pravde, ljubavi hrišćanske i u tom kontekstu kroz ovaj događaj pokazujemo da je moja vera, moj stav prema društvu i životu, koja je javni događaj i zbog toga je bitno da svi budemo deo te reke", navodi vladika Justin.

Litija je, prema njegovim rečima, molitvena povorka koja nosi poruku mira, ljubavi, istine, radosti, koja će se proneti iz Hrama ulicama grada.

"Sve više se vraćamo veri, to pruža nadu. Sve druge vrednosti koje ovaj svet nameće nekako dođu i prođu, a hrišćanska vera opstaje uprkos burama i vetrovima, ljudi spoznaju dubinu i značaj veere, tome doprinose i veronauka i aktivnost crkve, prisutnija je u javnosti. Hoću da verujem da narod više zna i pokazuje veći interes ka tome", naglašava vladika Justin.