CRNO SUNCE POSLE DVA I PO VEKA: Dok je u 9 ujutru noć počela ponovo da pada, ceo Beograd izašao je na ulice

Dugo očekivano i najavljivano pomračenje Sunca, videlo je tog prohladnog dana nekoliko stotina hiljada Beograđana što sa krovova višespratnica, izdignutih delova grada i svuda gde je pogled ka nebu bio slobodan.

Spektakl, koji se prvi put ponovio posle dugih 250 godina, zainteresovao je mnoge žitelje prestonice. Snabdeveni naočarima, zagaravljenim staklima, foto-filmovima, Beograđani su od ranih jutarnjih sati vizirali Sunce.

Čitavo pomračenje, od prve “fleke” na Suncu pa sve do konačnog pomeranja Meseca, trajalo je ukupno koliko i jedna fudbalska utakmica, bez odmora na poluvremenu, odnosno dva sata i 23 minuta.

Sa različitih strana mogli su se čuti komentari, navijanje, “stručne primedbe”, ali i šale. Gotovo totalno pomračenje u prestonici proteklo je, ipak, bez pojave zvezda i paljenja ulične rasvete. Razlog tome bio je što se naša prestonica nalazila van zone apsolutnog pomračenja.

Terazije i Kalemegdan bili su pod opsadom posmatrača koji su izašli iz prodavnica i kafana. Fotografi i foto-reporteri birali su najbolja mesta kako bi ovekovečili ovaj trenutak. Kelneri iz “Balkana” i “Moskve” izlazili su na smenu , kao i prodavačice iz Robne kuće Beograd, pošto kupaca uopšte nije bilo. Svi su u tom trenutku imali druga posla.

S druge strane, naučnici iz Beogradske opservatorije bili su zadovoljni rezultatima svog rada, pošto je hladan februarski dan bio izuzetno vedar.

Milorad Protić, viši naučni saradnik, komentarisao je da su u prizoru mogli da uživaju pre oni koji nisu imali šta da rade, ali ne i oni. Program posmatranja je zahtevao izuzetnu pažnju naučnika. Jedan od njihovih zadataka bio je i određivanje prvog i poslednjeg kontakta Sunca i Meseca, spektorskopskom metodom.

– Na osnovu teorije kretanja Sunca i Meseca određeni su računski trenuci nastupanja početka i kraja pomračenja. Ali zbog nepravilnosti kretanja Meseca očekivala su se određena odstupanja u odnosu na proračune. Precizno određivanje ovih parametara važno je i za merenje tačnog vremena. Zbog takozvane neravnomernosti rotacije Zemlje, astronomi nisu bili u stanju da tačno vremenski postave jedan događaj ili pojavu, već je trebalo raditi sistematska posmatranja Meseca, kako bi se izvršila korekcija – govorio je profesor Protić.

On je naglašavao da su odstupanja od njutnovskog vremena koje uniformno protiče i pravog vremena za tu 1961. godinu iznosile 34 sekunde. U vreme pomračenja ovo odstupanje je moglo da se proverava.

U beogradskoj Opservatoriji je tada na svakih 10 sekundi sniman tok pomračenja Sunca. Posetioci opservatorije mogli su da zapaze Veneru, a golim okom je mogao da se vidi i Merkur.

Na još jednoj beogradskoj lokaciji bilo je izuzetno neobično raspoloženje tog jutra.

Već oko sedam sati izjutra u Zoološki vrt su počeli da stižu građani, učenici obližnjih škola, novinari, fotoreporteri... Što se više približavalo vreme pomračenja uzbuđenje je bilo sve veće. Ispred kaveza lavova, tigrova i pantera bila je najveća gužva. Počeli su da reže, a povremeno su i skakali na ogradu.

Oko 8.15 u kavezu koji je prekriven staklom, majmuni su prestali da “govore”, pribili su se uz zidove i potpuno primirili. Hijena se prislonila leđa uz ugao kaveza, onda se ispravila i ispružila šape drhteći od straha. Zauzela je položaj, kakav nije nikada do tada.

Počelo je potom da se smrkava, a sunce je dobijalo oblik svetlog srpa. Cvrkut ptica je prekinut, a beloglavi supovi u obližnjem kavezu prestao je da se sunča. Skupili su se oko svojih rupa i uvlačili glave pod svoja krila.

Lavica je potpuno fascinirana prizorom pomračenja, hipnotisana i u čudnom stavu je zurila u sunce. Šarplaninci koji su sve vreme lajali, od‌jednom su zaćutali i počeli da cvile.

Reporteri “Politike” zatekli su bivšeg upravnika Zoološkog vrta Antu Tadića kako šeta i sve vreme termometrom meri temperaturu i prati ponašanje ptica. Sve ptice, a posebno pevačice, bile su jako uznemirene i uglavnom su se kretale prema kretanju temperature i svetlosti.

U 7.04, po Tadićevom termometru, bilo je četiri stepena, a već u 8.48 dostigla je šest. Živahnost ptica bila je neuobičajena. Tada je temperatura naglo počela da pada.

Ptice su utihnule, a već u 8.52 na termometru je bilo pet stepeni, i ptice su ćutale. Golubovi su se ponašali kao da pada veče i sklanjali se u golubarnike. Fazani su se povlačili u svoju kućicu, dok su se jata vrabaca sakrila između grana.

Posle samo pet minuta bivalo je svetlije. Kao da je počelo nanovo da sviće i da se rađa novi dan. Izmereno je sedam stepeni, vraćao se prizor jutra, a vrapci su opet zacvrkutali.

Život se u Beogradu 15. februara 1961. polako vraćao u normalu.

(Kaldrma.rs)