BEOGRAĐANI, ČUVAJTE SE! Ovo su mesta na kojima najčešće "operišu" džeparoši

 Reč je uglavnom o maloletnim licima koja su krivično delo krađe izvršila više puta i koja su već dugo poznata policiji, ali u većini slučajeva, nikada nisu osuđivana.

Grupa turističkih vodiča putem medija uputila je apel nadležnima zbog, kako kažu, sve češćeg džeparenja inostranih turista. Prema njihovim rečima, neretko se dešava da putnici tokom šetnje Beogradom ostanu bez telefona, novčanika, a ponekad i dokumenata, a u poslednje vreme je to najčešće na Beogradskoj tvrđavi.

Pored stresa koji svaki čovek doživi kada se ispostavi da mu je neko ukrao lične predmete i finansijskog gubitka, kod situacija u kojima su oštećeni stranci, stvara se i loša slika o čitavoj destinaciji i narodu. Upravo je to ono čega se turistički vodiči plaše, pogotovo sada kada posle više od godinu dana, napokon imaju koga da ugoste.

Na ovu temu govorio je Aleksandar Mitrović, načelnik odeljenja za suzbijanje džepnih krađa.

Prema njegovim rečima, nema povećanog broja krivičnih dela krađe, na opštini Stari grad pijavi se oko dve do tri krađe dnevno. Moguće je i da se ne prijavi svako delo, jer najčešće žrtva krađe to i ne primeti, već ostaje pitanje da li je došlo do građe ili gubitka.

- Sve što nije prijavljeno policiji, mi ne možemo znati. Svaka prijava nama znači da bismo imali uvid gde se šta dešava, u koje doba dana, pa onda naše aktivnosti usmeravamo na ta mesta. - objasnio je Mitrović.

Sremska, Vasina, Knez Mihailova ulica i Beogradska tvrđava su lokacije gde tokom leta kada ima najviše turista i gde policija patrolira, tvrdi Mitrović.

Dobro poznati policiji

Kako objašnjava načelnik odeljenja za suzbijanje džepnih krađa, tu vrstu dela najčešće vrše maloletna lica, stranci, lica iz nehigijenskih naselja.

On je objasnio da se rad tog odeljenja zasniva na tome da seosumnjičeno lice uhvati na delu, jer je kako kaže, to neophodno kako bi se krađa dokazala.

- Mi opserviramo mesta gde se takva dela najviše dešavaju, uočavamo neka lica i onda ih gledam dok ne urade krivično delo. kada urade krivično delo, mi ih hapsimo sa predmetom krivičnog dela - objasnio je Mitrović način hvatanja džeparoša.

Najveći problem je, kako kaže, što ta lica budu puštena na slobodu u većini slučajeva, a kada govorimo o maloletnim licma kojih je naviše među džeparošima, u 100 odsto slučajeva ostanu na slobodi. Oni će se uvek vratiti istim ktivičnim delima, napomenuo je Mitrović

- Mi se trudimo da nađemo zajednički jezik sa tužilaštvom. Napomenuli smo im da se radi o licima koja su višestruku povratnici, koja će sigurno nastaviti da vrše krivična dela, koji su do sada uradili stotinu krivičnih dela i da je zadržavanje jedini način da se to promeni - rekao je Mitrović, objašnjavajući da policija prikuplja dokaze, ali nema načina da zadrži lice koje je izvršilo delo.

Načelnik kaže da je među stranim državljanima koji su poznati po ovom načinu krađe, najviše onih koji tim povodom dolaze iz Bugarske. To su najčešće žene, a problem je što oni ne dobijaju kaznu zatvora, već samo budu proterani i dobiju zabranu ulaska u Srbiju u trajanju od nekoliko godina, a za to vreme se smenjuju drugi koji rade isto.

Najkritičnije tačke u Beogradu

Ista lica vrše džepne krađe nad stranim i domaćim državljanima, na atraktivnim lokacijama za turiste i javnom prevozu.

- Oko hrama Svetog Save, tu su autobuska stajališta, Klinički centar, mnogo ljudi dolaze na onkologiju... Tu gde je najveća gužva, oni traže priliku - objašnjava Mitrović.

Kao jednu od lokacija gde su najmasovnije džepne krađe, Mitrović navodi autobusko stajalište kod restorana "Franš", odnosno stepenica koje vode do autoputa. Kako kaže, oni koji tu rade su uglavnom maloletnici, bračni parovi, čak i trudnice.

Kritični su svi prometni podzemni prolazi i pešački prelazi. Knez Mihailova, Trg Republike, kod Londona, u Kolarčevoj ulici, svi semafori koji dugo drže pešake su lokacije na kojima ima džeparoša, kao i kod TC Ušće i u podzemnom prolazu kod Zelenog venca.

On napominje i da je Beogradska tvrđava poznata lokacija po tome da se tu događaju džeparenja.

Mitrović među linijama javnog gradskog prevoza izdvaja 50 koja je, kako kaže, uvek bila problematična. Osim toga, česta su džeparenja na samim autobuskim stajalištima.

- Najveći broj dela vrši se u centru grada, odnosno na opštini Stari grad. Jesu češće stranci na meti, jer su opušteniji i uglavnom nose više novca sa sobom - dodao je Mitrović.

Svaka džepna krađa je teško krivično delo

Zabluda je da visina ukradenog novca utiče na to da li se krađa ragistruje kao krivično delo. Svaka krađa je krivično delo. Krađa koja je ispod 5.000 dinara je sitno delo krađe, ali to ne važi za džepnu krađu, naglasio je Mitrović.

- Iznos koji se na ovaj način uzme je teško krivično delo, jer da bi postojalo sitno delo krađe, neophodna je i namera da izvršitelj uzme malu količinu novca u svoju korist. Džeparoš zavuče ruku u torbu i uzme koliko ima. Tako da u slučaju džeparenja njegova namera nije da uzme malo, neko sve što nađe - rekao je Mitrović.

On je napomenuio i da se događalo da se džepnom krađom uzme 20.000 evra.

- Vi, ja, bilo ko... Ne možemo to izvesti, da neprimetno izvršimo džepnu krađu. To su veštine! Neophodna je spretnost, to se uči. Zato stariji i iskusniji "rade" sami, dok maloletnici rade u grupama - objasnio je Mitrović.

Tu se zazire i u privatnost ljudi, imaju tu svašta, fotografije, dokumenta... Mobilni telefoni.

Za telefone počinioci imaju utvrđene rute kojima šalju na Kosovo i Metohiju ili u Bosnu i Hercegovinu, te jako brzo pređu granicu, objasnio je Mitrović dodajući da policija nema mogućnost lociranja uređaja van granica Republike Srbije.

- Nažalost, retko se za džepnu krađu dobije najviša kazna, a ona iznosi tri godine zatvora ili novčana kazna. Dešava se i da postupak traje pet godina, a za to vreme ista lica počine isto grivično delo još bezbroj puta - zaključio je Mitrović.

(Blic)