POSAO POČINJE OD "CELINE 4": Pripreme za gradnju linijskog parka od Beton hale do Pančevačkog mosta
PLAN detaljne regulacije za prostor linijskog parka, koji će se u dužini od 4,6 kilometara protezati od Beton hale do Pančevačkog mosta, biće usvojen do 1. septembra.
Foto Arhiva
Buduća zelena oaza podeljena je na deset delova, a kako je za "Novosti" istakao gradski urbanista Marko Stojčić, najteže i najkomplikovanije za projektovanje bile su prve dve celine.
U toku je postupak razmene imovine između Republike i Grada Beograda, kao i uknjižba i ozakonjenje parcela, a svega nekoliko njih na celoj trasi pripada privatnim licima. Ovaj prostor biće dostupan građanima na javnom uvidu do 17. juna.
- Plan detaljne regulacije za deo gde je nekada prolazila železnička pruga biće usvojen krajem jula ili avgusta - ističe za naš list Stojčić.
- Posle toga ide javna nabaka, kako bi se izabrao izvođač posla vrednog 55 miliona evra.
Najzahtevnije je bilo projektovati prvu i drugu celinu, jer se nalaze u zaštićenom području, podno Kalemegdana. Trenutno se na terenu raščišćava pruga, što je kompleksan posao.
ZELENA OAZA NA 23 HEKTARA
PREMA ranijim najavama gradskih čelnika, izgradnja linijskog parka trebalo bi da traje tri godine. Po projektu, buduća zelena oaza dobiće 5.000 novih sadnica. Ukupna površina samog parka iznosi oko 23 hekatara, a kako je projektom ambiciozno predstavljeno, na ovom prostoru će biti ponuđeni mnogobrojni prateći sadržaji, od rekreativno-sportskih, preko komercijalnih do duhovnih.
Pored toga nema nekih velikih intervencija, sem što treba ukloniti nekoliko privremenih objekata duž trase. Radovi će početi do kraja godine i to na "celini četiri", pošto je imovinsko-pravno najčistija. Zato će i čišćenje prostora ići postepeno, kako se bude radio deo po deo trase.
Kao jedan od najzanimljivijih za projektovanje bio je peti deo linijskog parka, koji prolazi pored marine Dorćol i termoelektrane "Snaga i svetlost". Za idejno rešenje ove celine zadužen je bio arhitektonski studio INKA, a više faktora je uticalo na njeno projektovanje, pošto je sve trebalo ukombinovati u skladnu celinu. Posebno ako se uzme u obzir da novi vlasnik dorćolske marine, češka kompanija SEBRE, planira velika ulaganja u ovaj deo prestonice.
- Činilac koji je bitno uticao na projektovanje je plan za ovo područje i mesto gde biciklističke i pešačke staze presecaju Dunavsku ulicu - ističe Dijana Savanović, arhitekta studija INKA.
Marko Stojčić, Foto Tanjug
- To nam je bio ulazni podatak, gde da ih mi pozicioniramo. Druga stvar jeste nasleđen urbanistički plan, odnosno projekat marine Dorćol, pošto je u tom momentu već bio ugrubo postavljen. Zbog toga smo komunicirali sa češkim timom arhitekata, koji su nam dali neke ulazne podatke, nama važne za trasiranje pešačkih staza, da procenimo gde će biti najveći prilivi korisnika parka. PROJEKAT Budući izgled "celine četiri", Foto Arhiva
Originalna rešenja
IDEJA deset domaćih arhitektonskih timova bila je da se tokom razrade projekata ne uspostavlja međusobna komunikacija, kako bi svi dali što originalnije rešenje. Na kraju su uspeli da se usklade sa sličnim potrebama na ovoj lokaciji, pa su nakon prvog dela razrade preklopljene ideje arhitektonskih timova, odnosno definisane su trase pešačkih, biciklističkih i trim-staza.
Kako ona napominje, morali su da se izbore i sa pešačko-biciklističkom pasarelom nad Dunavskom ulicom, koja je urbanističkim planom bila predviđena na ovoj lokaciji.
Foto Arhiva
- Nasledili smo tu poziciju i prosto uveli je u naš park, čime smo stvorili nove ambijentalne celine i dali novu vrednost celom prodručju - ističe Savanović.
- Kako bi se postigao pun pogodak sa funkcionalnošću samog prostora, posegnuli smo za konsultacijama sa građanima koji žive u njegovoj blizini. Potrebno je bilo oslušnuti i njihove potrebe, odnosno uzeti u obzir šta stanovnici ovog dela Dorćola žele.