JEDNA od najvažnijih tekovina Oktobarske revolucije jeste - dostupnost kulture. Književnost se tih godina slila sa životom i prodrla u svakodnevicu masa. Političke i društvene promene iz 1917. godine ruskom avangardnom pokretu dale su zamah koji će iznedriti najbolja dela čitave plejade umetnika.

Umetnička moć ruskog naroda koja je postala okvir, a često i putokaz, društvenim promenama. Ovo se posebno odnosi na period od 1917. do 1924, koji je vrio od avangardnog naboja. Na tome je bez sumnje najviše insistirao "pesnik revolucije" Vladimir Majakovski, koji je oduševljen njenom energijom, ciljevima i brzinom širenja pesnički eksplodirao i u ritmovima koračnica objavio svoje najbolje pesme .

PROČITAJTE JOŠ - VEK REVOLUCIJE (1): Oktobar koji je promenio svet

U likovnoj umetnosti apstrakcija je već rođena u Rusiji, a konstruktivizam je u razvoju. Slivanje umetnosti sa svakodnevicom proklamovano je kao cilj. Film takođe zahvata konstituisanje nove umetnosti, koje odlično dočaravaju reči reditelja Viktor Šklovskog da je "Oklopnjača "Potemkin" rođeni brat krstarice "Aurora".

Oktobarska književnost i umetnost, kako na osnovu temeljnih izučavanja ruske avangarde Aleksandra Flakera, objašnjava Sveta Lukić u svojoj knjizi "Celo jato", rezultat je rane i nagle zrelosti uglavnom mlađih stvaralaca, koji su se uporedo sa revolucijom - tokom nje i u njoj - formirali i definisali. Zajednički sadržalac njihovog stvaralaštva je sama revolucija, crveni oktobar. Moto za veliki broj umetnika mogle bi tako da budu reči pesnika Nikolaja Tihonova:

PROČITAJTE JOŠ - VEK REVOLUCIJE (2): Prevrat tamnog sjaja

"Mene je pesnikom načinila Oktobarska revolucija, ona mi je otvorila oči da uđem u svet."

Aristokrata Aleksandar Blok, koji je novi sistem vrednosti prihvatio oduševljen njegovim elementarnim, mesijanskim karakterom, poziva inteligenciju tih godina da "sluša muziku revolucije", a Boris Piljnjak konstatuje da je "tadašnji pisac znao da je njegovu sudbinu odredila revolucija - i otuda sva njegova svojstva".

Revolucionarno doba, kako piše Aleksandar Flaker, dalo je svetu nove koncepcije na liniji umetnost - društvo. Jedna od njih svakako je bila oslobođenje od kapitalističkog tržišta, ali i stega konvencija i pravila pripisivanih "diskretnom šarmu buržoazije".

PROČITAJTE JOŠ - VEK REVOLUCIJE (3): Lenjin ostaje na Crvenom trgu

Boljševici su brzo po dolasku na vlast otkrili moć filma kao medija koji se, prema proklamovanim načelima slivanja umetnosti i svakodnevice, najlakše uvlači pod kožu masama. Propagandni potencijal filmske umetnosti, zato, nije mogao ostati neprimećen. U ovom miljeu najbolje se snašao filmski genije Sergej Ejzenštajan, čija su ostvarenja imala najviše umetničke domete, ali i jaku propagandnu poruku. Veliki uticaj na razvoj filma ostvario je i Džiga Vertov, tvorac dokumentarnih serijala tog vremena, koji je uvidevši značaj montaže osmislio doktrinu nazvanu "kino oko".


LENjINOVA ODBRANA DOSTOJEVSKOG

BUJNI polet avangardne umetnosti posle revolucije, kako je zaključio Flaker, nije vezan striktno za Lenjinovo ime. Štaviše, vaspitan na tradiciji ruskog realizma i svetske klasike, pisac niza članaka o Tolstoju, ljubitelj Betovenove muzike i opera Čajkovskog, vođa sovjetske revolucije, gotovo da nije nimalo razumeo avangardne tendencije u ruskoj umetnosti. Vođa ruske revolucije u mnogo čemu se nije slagao sa idejama ruske i sovjetske avangarde. Njegovo viđenje kulture bilo je bazično, opredeljeno za masovno opismenjavanje, podizanje znanja naroda otvaranjem škola, biblioteka i knjižara.