RUSKI naučnici usprotivili su se inicijativi da se Lenjinovo telo zbog navodnog raspadanja izmesti iz mauzoleja i položi u zemlju na nekom od moskovskih grobalja. Doktor bioloških nauka, rukovodilac katedre biološke evolucije na Moskovskom državnom univerzitetu Aleksandar Markov izjavio je da, zahvaljujući dostignućima savremene nauke, ostaci vođe svetskog proletarijata mogu da se sačuvaju hiljadama godina, poput ostataka egipatskih faraona u savremenim muzejima.

- Telo Vladimira Lenjina čuva se pod posebnim temperaturnim režimom u hermetičkim uslovima, pod staklom, gde su stvorene optimalna vlažnost i sterilnost. Zbog toga će Lenjinovo telo dugo ostati takvo kako je - objasnio je profesor Aleksandar Markov.

On kaže da naučnici odavno izučavaju koliko dugo se mogu sačuvati biloški ostaci, a poznato je da postoje okamenjene bakterije, čija se starost meri hiljadama godina.

PROČITAJTE JOŠ - SUSRET SA ISTORIJOM: Izbeglice u Srbiju donele carsku Rusiju

- U takvom stanju telo Vladimira Iljiča Lenjina može da traje još namanje sto godina - kategoričan je Genadij Gorjuškin.

Uoči obeležavanja stote godišnjice Oktobarske revolucije, predsednik Čečenije Ramzan Kadirov pridružio se onima koji traže da se Lenjinovo telo preseli s Crvenog trga. Za to se izjasnila i televizijska novinarka Ksenija Sopčak, koja je najavila da će učestvovati na predsedničkim izborima u martu 2018.

Lider ruskih komunista Genadij Zjuganov taj pokušaj je nazvao velikom provokacijom i dodao da Lenjina iz mauzoleja hoće da preseli "ološ celoga sveta". Poslanik partije Žirinovskog - Ivan Suharjev, i njegovi istomišljenici verovali su da će ne samo preseliti Lenjina, nego i demontirati sve njegove spomenike u Rusiji.

PROČITAJTE JOŠ - Putin kritikovao Lenjina

Lenjin je umro u januaru 1924. Navodno je govorio da želi da bude sahranjen na Volkovskom groblju u Sankt Peterburgu.

Pukovnik Aleksandar Gorbunov, koji brine o ovom mauzoleju Lenjina tvrdi da godišnje taj objekat poseti do 800.000 ljudi. Za turiste, mauzolej je otvoren od 10 do 13 sati.

Mauzolej na Crvenom trgu povremeno se zatvara zato što se balzamovano telo potapa u poseban rastvor. Saradnik nekadašnje tajne sovjetske laboratorije Georgij Tiščenko kaže da je Lenjinovo telo prvi balzamovao profesor Abrikosov. Kasnije ga je profesor Zbarski na novi način balzamovao, kako bi ga dugoročno sačuvao.

Sada se o Lenjinovom telu brine Centar biomedicinskih tehnologija u Moskvi.

PROČITAJTE JOŠ - Car Nikolaj slao Srbe da spasu otadžbinu


SAMOUBISTVO PORED TELA

PRVI mauzolej bio je napravljen 1924, od drveta, a sadašnji, mermerni, pet godina kasnije. Interesantno je da je 1973. Moskovljanin samoubica uneo eksplozivnu napravu u Lenjinovu večnu kuću. Osim samoubice, tom prilikom je poginuo i jedan bračni par iz Astrahana, a četvoro đaka koji su bili na ekskurziji teško je ranjeno.


Nastaviće se...