PUN vek je prošao od Oktobarske revolucije - jedne od najkrupnijih društveno-političkih promena koje je čovečanstvo ikada videlo. Plotun sa krstarice "Aurora", kojim je na današnji dan označen juriš na Zimski dvorac, najavio je početak epohe nade u izgradnju boljeg i pravednijeg sveta. Naoružani radnici i mornari, koji su pod komandom boljševika hitali uz stepeništa carske palate, preokrenuli su tok istorije i ispisali prve stranice priče o komunizmu u svetskoj civilizaciji.

Velika oktobarska socijalistička revolucija, tačno sto godina kasnije, različito se tumači i doživljava. Pad komunizma u Evropi, rušenje Berlinskog zida, raspad Sovjetskog Saveza, unipolarizacija sveta, uspostavljanje neoliberalne ekonomije i najsurovijeg tržišnog kapitalizma ispisali su "in memorijam" načelima Crvenog oktobra, ali i ostavili opomenu budućim naraštajima da im ideje o boljem svetu niko ne može uskratiti.

PROČITAJTE JOŠ - Putin kritikovao Lenjina

Na obali Neve, hladne noći 1917. stavljena je tačka na kratkotrajni pokušaj da Rusija postane demokratski ustrojena liberalna građanska država. Vijorenje crvenog barjaka na Zimskom dvorcu označilo je početak krvavog građanskog sukoba koji je Prvim svetskim ratom već iznurenu Rusiju koštao milionskih žrtava. Napravljen je drastičan raskid sa dotadašnjim političkim i društvenim sistemom, objavljen je mir, a zemlja je postala opšte dobro.

Sa istorijske distance sve je jasnije da je preokret u Rusiji početkom 20. veka, ipak, bio - neminovan. Ruska inteligencija izgubila je veru u državu, dinastiju, crkvu, imprijalizam. Tražio se izlaz iz turbulentnog kruga u kome su se smenjivali ustanci, ratovi, štrajkovi, glad... Izlaz niko nije mogao, niti iskreno hteo, da pronađe. Osim boljševika.

"Revolucija se pojavila u Rusiji verovatno zato što smo imali previše srca, a premalo hleba", zapisao je Ilja Erenburg.

PROČITAJTE JOŠ - Car Nikolaj slao Srbe da spasu otadžbinu

U ovim rečima nalazi se i skriveni ključ kako je boljševička partija sa svega 60.000 članova uspela da izvede socijalističku revoluciju u društvu u kome je radnička klasa činila svega tri odsto stanovništva. Lenjin i drugovi imali su snažnu svest da put njihove pobede vodi preko istinskih ljudskih ubeđenja. Energično su pokupili vlast koja se mesecima vukla po petrogradskim ulicama i pokazali da se stvari u društvu mogu menjati bukvalno preko noći.

"Rekli smo mir i biće mira. Rekli smo hleb, i biće hleba!", grmeo je Lenjin sa petrogradskih ulica u jesen 1917.

Ruski narod, razočaran i umoran, stao je uz boljševike. Put crvene revolucije bio je otvoren.

Britanski istoričar Erik Hobsbaum početkom revolucije i trajanjem komunizma omeđio je svoje viđenje trajanja kratkog 20. veka. Ova era, uz sve nedostake i zablude, po željama i trudu za promenama, i dalje se gordi nad ostalim vekovima. Uvođenje diktature proletarijata, nacionalizacija sredstava za proizvodnju, neposredno učešće radnika i seljaka u odlučivanju i težnja ka postrevolucionarnom svetskom miru ukazali su se kao put kojim bi čovečanstvo moglo da krene.


SAN I KOŠMAR RUSKOG TRAJANjA

OKTOBARSKA revolucija, početak dugo sanjanog sna o jednakosti, pravednosti i blagostanju, mnogima je bila strašni košmar iz koga se nikada nisu probudili. Sukob "crvenih" i "belih" odneo je milione žrtava, a civilima umrlim od gladi i zime nikada se neće znati broja. Isto važi i za mračno doba staljinizma, oko koga još uvek nema opšte saglasnosti da li je bio istorijska neminovnost ili samo incident totalitarizma. Ne sme se, međutim, zaboraviti da je revolucionarna Rusija, pod imenom Sovjetskog Saveza, sabrala rasute resurse i smogla snage da svega dvadesetak godina kasnije iz sukoba sa fašizmom izađe kao pobednik i sledećih pola veka traje kao jedna od dve globalne sile. Kontinuitet, mnogi bi rekli, ipak je sačuvan.

Bez obzira na iluzije, lažne nade, izneverene ideale i sveprateću nesreću, uzvici sa stepeništa Zimskog dvorca s jeseni 1917. i dalje odjekuju svetom. Bauk komunizma odavno ne kruži Evropom, ali nije ni sišao sa istorijske scene. Komunistički ustrojene države Kina, Kuba, Laos, Severna Koreja i Vijetnam potvrđuju da alternativa društvenim uređenjima na planeti ipak postoji.

Revolucionarne promene iz 1917. godine danas se ili satanizuju ili, doduše ređe, glorifikuju. Istorijska istina verovatno je negde na sredokraći između reči velikog ruskog pisca Aleksandra Solženjicina da je "zbog revolucije 20. vek za Rusiju bio izgubljen" i izjave koja se pripisuje Vinstonu Čerčilu da je Staljin "dobio u ruke zemlju sa drvenim plugom, a ostavio je sa nuklearnim naoružanjem".

Događaji iz oktobra 1917, na prvi pogled apsurdno, dubinski su promenili i zapadni kapitalizam. Pretnja crvenog talasa ojačala je položaj prava radnika i sindikata i otvorila je teren za nastupanje države blagostanja u Evropi posle Drugog svetskog rata. Revolucija je i na Zapadu promenila vrednovanje rada, sredstava za proizvodnju, individualnosti i kolektiva. Sve to pomoglo je kapitalizmu da se brže i efikasnije menja i prilagođava.

Univerzalni plodovi petrogradskog juriša i danas su jasno vidljivi. Osmočasovno radno vreme, pravo na štrajk, ukidanje smrtne kazne, opšte pravo glasa, bolji uslovi za rad, zarada dostojna čoveka... Pravo na rad, nadu i borbu. Sve to bilo je ispisano na crvenim parolama petrogradskih ustanika. Ovi zahtevi sa uličnih plakata prepisani su u zakone, koji se uglavnom i danas poštuju.

PROČITAJTE JOŠ - SUSRET SA ISTORIJOM: Izbeglice u Srbiju donele carsku Rusiju

Umetnost i kultura postrevolucionarnog doba krenuće putem avangarde koja se i danas jasno čita i oseća u poeziji, prozi, slikarstvu i posebno na filmu. Revolucija nije zahvatila samo ulice, trgove i fabrike, već i sveukupnu estetiku i emociju novog doba.

Gde su danas glavne poruke Oktobarske revolucije? Između istorijskih lekcija o beskrajnom stradanju naroda, neodgovornim vlastima, nesposobnim elitama, gramzivosti bogatih i jadu siromašnih, krije se i iskustvo o - dostupnosti promena. Čak i najvećih, koje menjaju tok čovečanstva. Priča o malom čoveku koji stvara svet po svojoj meri odavno deluje kao utopija. Lekcija koju je svet naučio u Petrogradu 1917, međutim, kaže i da mu ovakav san niko ne može oduzeti.


Nastaviće se...