U OVOM delu hronike o "Večernjim novostima" je, pre svega, svedočenje o ljudima i događajima koji su učinili da list stekne poverenje čitalaca. To su dopisnici. Oni su svakodnevno imali "bliski susret" sa lokalnim funkcionerima u čijim rukama je bila vlast. Njihov put nije bio posut cvećem, još manje je bio bezgrešan. Ali, o greškama, neka istorija sudi.

Jedan od prvih zadataka koji sam dobio od glavnog urednika Slobodana Glumca, prelaskom iz "Borbe" u "Novosti", bio je da kod Cvijetina Mijatovića, koji je zamenio ratnu legendu Đuru Pucara, na čelu CK SK Bosne i Hercegovine, po svaku cenu spasem dopisnika iz Tuzle Nikolu Smiljića, kojeg je proganjao "lokalni paša" - Pašaga Mandžić.

Tekst je imao dobar naslov - "Paša i agi soli pamet".

A zašto?

Pročitajte još - SERIJAL O JUBILEJU "NOVOSTI": Uvek korak ispred ostalih

Nikola Smiljić je objavio da Pašaga Mandžić u državnom stanu o državnom trošku renovira ne jedno, već dva kupatila!

Kakva luda vremena?

Sa Cvijetinom Mijatovićem sam se susreo, bio je tu i jedan član Izvršnog komiteta CK BiH. Mijatović nam je dao zadatak da "rešimo taj problem".

Pričam i iznosim argumente članu Izvršnog biroa CK SK BiH, zašto bi bilo loše da se dopisnik protera, a čovek, koga je Cvijetin Mijatović zadužio da sprovede nalog, samo ponavlja: "Kada ćemo Smiljića da preselimo iz Tuzle".

Čovek vrti jedno isto pitanje. Ja ne odustajem od svoje tvrdnje: "A zar možemo da sakrijemo od javnosti da je čovek proteran u socijalističkoj Jugoslaviji zbog kupatila, jer cela Tuzla će to znati i širiti priču od usta do usta."

Nisam spasao Smiljića.

SLOBODAN Glumac je, kada sam mu preneo kako sam dočekan, procenio da je pametnije da Smiljića preselimo u Banjaluku, gde je ostao tri meseca.

I pogrešili smo.

Proterivanje je bezmalo postalo manir. Lokalni moćnici su ojačali, počeli su da izigravaju "malog Broza" i svako je od svog sreza ili grada pokušavao da napravi "lični feud"!

Pročitajte još - JUBILEJ "NOVOSTI": Rađanje večernjeg lista

I gde god smo popustili, kasnije smo se kajali. Bila je to teška borba. Pogotovo u početku. Ona je vođena u zatvorenom prostoru partijskih foruma, gde smo mi bili slabija strana. Tek kada smo uspeli da iziđemo u javnost - pritisak je jenjavao i uspevali smo da se suprotstavimo "lokalnim feudalcima bez feuda"!

Tuzla je, recimo, proterivanje dopisnika shvatila kao našu slabost i nikad Smiljiću nije oprostila. Po povratku, između 1971. i 1975. godine, tri puta je sudija za prekršaje osuđivao Smiljića zbog saobraćajnih prekršaja. Dva puta je oslobođen, a treći put, kada uopšte nije vozio kola, odležao je 10 dana u zatvoru.

SLIČNO se događalo i sa drugima:

Miloje Pajdić je bio proteran iz Smedereva. Pisao je, zatim, o Smederevu iz Kragujevca.

Dušanu Joliću, dopisniku iz tadašnjeg Titograda, bila je oduzeta akreditacija za Skupštinu Crne Gore.

Pročitajte još - JUBILEJ "NOVOSTI": Čitalac je pronicljiv čovek

Vladan Dinić je dva dana u Ćupriji strepeo pred presudom Opštinskog komiteta SK o proterivanju!

Život je to. Pohađali smo ondašnju školu života i zanata koja nije bila bez "skupe" školarine.

Niko ne tvrdi da je "sloboda pisanja" bila bez ikakvih ograničenja, ali su novine, pa i "Novosti", znale i da obilaznim putem ukažu na neke pojave.

Upravo se to vidi na primeru "Trepče". I to znatno ranije pre štrajka u "Trepči". Ali neposredno pošto su Dobrica Ćosić i prof. dr Jovan Marjanović isključeni iz CK SKS, jer su tražili da se zaustavi progon Srba sa Kosmeta.

Objavili smo feljton o tome kako je, odmah posle te sednice CK Srbije, u Kombinatu "Trepča" krenulo masovno smenjivanje Srba koji su bili na direktorskim mestima.

FELjTON je pisao naš honorarni dopisnik iz Kosovske Mitrovice Ljubomir Mihajlović, tadašnji bankarski pripravnik u lokalnoj banci, a kasnije direktor Komercijalne banke u Beogradu.

I umalo nije zaglavio u zatvor.

Dobrica Ćosić je svoju priču o proterivanju Srba sa Kosova i Metohije platio funkcijom zato što je diskutovao na CK-u, a mladi dopisnik, koju nedelju kasnije, spasao se bekstvom iz svoje kuće.

Mihajlović nam je poslao feljton o progonu Srba u Kombinatu "Trepča", u kome je otvoreno ukazivao da je izvršena zamena celog rukovodećeg srpskog kadra - Albancima.

Kada su mi dali taj rukopis, zbunjeno sam gledao u tekst. Učinilo mi se da bi to bio samoubilački potez ako ga objavimo.

Kada sam ga ponovo pročitao, pomislio sam - hajde da objavimo, ali bez tvrdnji i otvorenih aluzija o progonu Srba u Trepči. Zašto ne bismo ostavili čitaocima da sami izvuku taj zaključak. I umesto o "progonu", feljton je i naslovima, ali i tekstom, govorio o naglom "padu proizvodnje i unutrašnjim nesporazumima". A uvek posle tih činjenica, kao "slučajno", navodili smo imena ranijih direktora (Srba), dotle uspešanih, koji su poslednjih meseci zamenjeni. Opet, samo navodeći imena i kvalifikacije Albanaca.

I TAKO smo indirektno sugerisali da je do pada proizvodnje došlo zbog uklanjanja kompletnog kvalifikovanog srpskog kadra i dovođenja na ta mesta neiskusnih ili nekvalifikovanih ljudi, samo zato što su Albanci.

Znatno kasnije, kada sam i lično upoznao Ljubomira Mihajlovića, ispričao mi je detalje o "poluobrijanom obrazu"!

Naime, dok je feljton objavljivan, a kod nas niko nije protestovao, u Prištini su shvatili u čemu je "naša igra". I jednog jutra dok se Ljuba Mihajlović brijao i spremao da pođe na posao, pozvao ga je tadašnji sekretar Pokrajinskog komiteta Saveza komunista Srbije, inače Crnogorac, Blažo Radonjić, i rekao mu: "Sklanja se iz kuće, pošla je ekipa Udbe po tebe."


Pročitajte još - JUBILEJ "NOVOSTI": Bitka za profesiju i tiraž

Mihajlović je obrisao sapunicu sa druge polovine lica i izgubio se u svoje selo, negde u brdima.

Zanimljivo je da je i drugi karakterističan događaj, kada je reč o sudbini naših dopisnika, sa Kosova i Metohije.

Zbog događanja na prištinskom Univerzitetu, Zlatko Stević je imao i sukob sa tada moćnim Mahmutom Bakalijem.

Suštinski, ovaj sukob se svodi na to u čijim je rukama bio originalni zapisnik bunta na prištinskom Univerzitetu. "Novosti" su o tome javljale, ne previše, ali dovoljno da rukovodstvo Pokrajine prvo protestuje, zatim preti i najzad nas tuži Centralnom komitetu, nadajući se da će se pokrenuti debata, jer sam bio član CK Srbije. Polagali su nadu da će me makar Latinka Perović pozvati na razgovor.

Kada sam sa Perovićevom o tome razgovarao, insistirao sam na činjenici da je njihov prikaz događaja lažan. Da svuda šalju falsifikovani dokument. Mislim na zapisnik sa sastanka Univerzitetskog komiteta, jer je to bio ključni dokaz da je Stević u pravu. On je imao original.

Šansa "Novosti" je bila u tome.

Kada smo dobili informaciju da će Stevića da uhapse, konsultovao sam Milojku Mlađenović, šefa dopisne službe, kako da ga zaštitimo. Besmisleno je bilo da uopšte pokušavam preko bilo kog partijskog rukovodstva.

Milojka Mlađenović, "majka svih dopisnika", došla je na ideju i rekla mi: "Sklonićemo Stevića negde van Prištine."

Odgovorio sam: "Saglasan, ali ni meni, ni bilo kome, nemoj da kažeš ni kako, ni gde ga sklanjaš. Ko zna kakav će pritisak biti."

Stević je znao da je Bakali pokrenuo sudski postupak i da mu sledi hapšenje. Poznavajući dobro sve dopisnike, Mlađenovićeva mu je rekla da će ga poslati negde u Slavoniju. I decenijama sam živeo u uverenju da je Stević do početka suđenja bio u Slavoniji.

U CK su naravno uporno tražili da im kažem gde je taj dopisnik iz Prištine.

Bližio se dan suđenja. Obećao sam, u dogovoru sa Milojkom, da će se Zlatko pojaviti na suđenju, ali na sam dan.

I tako je i bilo.

Novinar iz redakcije Bora Komad je dobio zadatak da original zapisnika sa pečatom Univerzitetskog komiteta preda advokatu u samoj sudnici. Advokat je tražio da mu taj dokument bude uručen u samoj sudnici, na ulazu.

Kada je tužilac pročitao optužnicu i pozvao se na Univerzitetski komitet SK, tvrdeći da ima u rukama original, advokat Perović je samo zatražio da vidi original.

I advokat je u rukama držao papir.

Tužiocu je bilo jasno u čemu je problem - da je u rukama Perovića stvarno original. Zatražio je od sudije pauzu. Sud se povukao i suđenje nije nastavljeno.

Stević je, dakle, pobedio Bakalija.

Sutra: Talenti osvajaju novine