"NOVOSTI" su razbile šablon medijske "uniformisanosti" u novoj Jugoslaviji. Prelazili smo, istina oprezno, granicu "tada dozvoljenog". Pre svega u načinu kazivanja...

Naš jedini nobelovac Ivo Andrić je jednom prolikom rekao:

"Čitalac je oštrouman, pronicljiv čovek, iskusniji možda od pisca i bogatiji znanjem, sa boljim ukusom, strožom merom. To je strog sudija, ali i dragocen saradnik."

Trudili smo se da se toga pridržavamo. I to je dalo rezultate. Naravno, uz povremene krize, koje su uvek morale da se prevaziđu nečim novim u uređivačkom konceptu.

Pozabavimo se, za trenutak, specifičnostima u samom pokretanju lista.

Nije to bila odluka nikakvog foruma ili potreba neke društvene organizacije. Vreme je bilo izazov. Koristili smo priliku kada je Partija tražila sebe u drugačijoj državi od onih na istoku.

Drugačija u mnogo čemu, "Borba" je prva koja je pokrenula i svoj večernji list. "Borba" je već bila organ Komunističke partije Jugoslavije, a onda Saveznog odbora Socijalističkog saveza. Od nastanka do prestanka, uvek sa ambicijom ili potrebom da bude "savezni list". "Politika" se smatrala "srpskim listom", zahvaljujući tradiciji i svesnoj nameri vladajuće politike da uvek ima "aromu građanskog lista". Svaka republika je brzo po oslobođenju pokretala svoj republički dnevnik.


Pročitajte još - SERIJAL O JUBILEJU "NOVOSTI": Uvek korak ispred ostalih


ZAHVALjUJUĆI tom svom statusu u državi, da je bila pod kontrolom najviših partijskih i državnih foruma u Jugoslaviji, niko nije postavljao pitanje čije su "Večernje novosti". Verovali smo da smo i mi "državni"!

Sticajem tih okolnosti, "Novosti" su svojom uređivačkom politikom - upravo zato što nisu bile "ničiji organ", ali su u mnogo čemu ličile po spoljnom izgledu na zapadne "večernje listove" - tiražno pristizale "Borbu", a zatim je i nadmašile.

Društvene promene su išle naruku "Novostima". Širila se gama nedeljnika i drugih novinskih žanrova. Kasnije su se pojavljivali listovi koji su "pipali" teren zapadne žute štampe, ali ih tržište nije prihvatilo.

U TIM uslovima, kada je reč o društvenim ili političkim organizacijama, i kada je došlo i do ekonomskih reformi u zemlji, koje su uvele i neke tržišne zakone i samostalnost onima koji su živeli od tržišta a ne od dotacija, "Novosti" su se našle, uslovno rečeno, na "ničijoj zemlji". I krenule "svojim putem". Što ne znači da su mogle da izbegnu svaku kontrolu nad medijima, jer je to bio sastavni deo ukupnih društvenih zakonitosti. Ali u mnogim "sitnim prekršajima" gledalo nam se "kroz prste".

Delom i zbog toga što su u "Borbi" direktori bili iz vrha Komunističke partije, a mnogo više zato što je redakcija imala sluha da u početku "beži od krupne politike", a kasnije da to kazuje na način koji je istinit, ali sa "umekšanim" zaključivanjem.

Time je moguće objasniti kako je došlo do odstupanja od "tvrdih zakonitosti" uloge štampe u gradnji novog društva.

"NOVOSTI" su počele da osvajaju republički "prostora" mnogobrojnim izdanjima. Što znači - u delu lista smo pratili najbitnija zbivanja u Republici, a kasnije i u svakoj regiji. A pošto nam ni republička vlast ni lokalne vlasti nisu bile osnivači, onda smo to činili slobodnije, čime smo dobijali čitaoce, ali i protivnike u lokalnim političarima.

Pročitajte još - JUBILEJ "NOVOSTI": Rađanje večernjeg lista

Rast lista je nametao ne samo unutrašnje organizacione promene, već i neke dotle nezamislive poteze. Recimo, formiranje Fonda kapitalne izgradnje, koji je bio prihvaćen u kući, i kojim smo odškrinuli vrata budućem akcionarskom odnosu koji je bio ozakonjen u poslednjim danima celovite Jugoslavije.

PRIHVATANjEM drugih izdanja koja su postojala u kući "Borba" ("Kekec", na primer), ali i pokretanjem sopstevnih nedeljnih izdanja ("Žena", "Svet", "TV novosti)", izmicali smo kontroli i političkom, ali i finansijskom rukovodstvu kuće, i stvarali "sopstveni zabran" u kome smo gajili nešto novo i dotle nepoznato u srpskom novinarstvu.

Za ono vreme, revolucionarni potez bio je kada smo promenili sistem nagrađivanja, koji smo zvali "Od nule do miliona". A to je podiglo elan onog najvitalnijeg i najbitnijeg stvaralačkog dela u novinama.

"Novosti" su bile i jedini dnevni list koji nije imao spolja postavljen društveni izdavački savet, već su ga početkom sedamdesetih godina prošlog veka same oformile.

GLAVNI urednici Slobodan Glumac i Bogdan Pešić imali su iskustva kada je reč o tipu novina "zapadnih večernjaka". Preneli su ono što je "Novosti" koncepcijski razlikovalo od ostalih dnevnih listova, ali ne i žanr, ne i ono što smo na Zapadu zvali "žuta štampa".

Između njih dvojice, dve godine, pre odlaska na mesto dopisnika iz Rima, "Novosti" je vodio i Vasilije Kraljević.

Dakle, uzet je zapadni koncept, ali ne i navika ljudi na Zapadu, koji su kupovali novine s krupnim naslovima, slikama i jezgrovitim tekstovima, ne bi li ih pročitali tokom vožnje u gradskim ili prigradskim linijama na povratku s posla do kuće. I onda ih jednostavno ostavljali u korpe za otpatke. Kod nas, u gradski prevoz se jedva i ulazilo, putnik nije imao šansu ni nos da obriše a kamoli da čita novine... Kupovao je novine da bi ih čitao kod kuće.

NOVINE su produkt koji mora da ima svoju "aromu", svoj "poseban lik", a pogotovo tematiku koja se neće naći, ako ne po sadržini, a ono po načinu obrade, i u drugim listovima.

Ipak, za sudbinu "Novosti" veoma je važno to što su ljudi iz "Borbe" imali i strpljenja i poverenja u one kojima su davali upravljačku palicu. Jer, direktori "Borbe" su odlučivali o prvim ljudima u "Novostima", a ne neki forum. Partija i država su se mešali ako dođe do "političke greške". I onda je glavni urednik odlazio, "po potrebi službe", na neko drugo mesto.

Tiraž, a time i granica rentabilnosti, u normalnim prilikama, određuje sudbinu novine. Naravno, ima i izuzetaka. Republički dnevnici, a imale su ih sve republike, nisu dugo morali da misle o svojoj sudbini. Živeli su na budžetu. Njima su "Novosti" najviše i smetale. Tiraž im je padao, i republički rukovodioci su imali problem - zašto finansirati nešto što se ne čita, ali su i oni bili uskraćeni za prostor, jer su se u listovima iz Beograda pojavljivali retko?!

Jedan od razloga uspeha "Novosti" je to što istinski majstori - "zabavljači", nikad nisu potisnuti, ali su dopunjeni "igračima koji dobro barataju politikom". A i oni - prilagođeni "Novostima".

DOBRICA Ćosić, naš veliki pisac, sa osmatračnice posle pedeset godina, o vremenu nastajanja i značaju "Novosti", rekao je sledeće:

- "Večernje novosti" se rađaju dok Milovan Đilas, član Politbiroa CK Saveza komunista Jugoslavije, odgovoran za ideologiju, objavljuje u "Borbi" svoje Savremene teme, u kojima se radikalno razračunava sa staljinističkom ideologijom i zalaže za temeljnu demokratizaciju Saveza komunista i društva, zbog čega će ga tri meseca kasnije Titov Politbiro i CK SKJ osuditi za opasno ideološko skretanje, proglašeno od Kardelja za bernštajnovski revizionizam.

I u Srbiji i u Jugoslaviji je pokretano mnogo listova. Većina ih je živela najviše godinu dana, a neke samo jedno leto.

A "Novosti" su upravo u tom vremenu napravile vrtoglav uspeh u tiražu, ali i u kvalitetu lista. Od zabavno-društvenih, transformisale su se u ozbiljne političko-ekonomsko-zabavne novine.

Događalo se to šezedesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka. Teško je naći godinu u tom periodu bitisanja "Novosti" a da tiraž nije činio neočekivane skokove. Uprkos bočnim udarima ne samo od konkurencije, već i od ljudi iz vlasti.

SUTRA: Bitka za profesiju i tiraž