U "NOVOSTIMA" je oduvek egzistirala priča o tome da se ekipa koja je radila na vanrednom večernjem izdanju "Borbe" jednostavno zamorila. Ali i da je s vremenom opadao tiraž vanrednog izdanja. Splašnjavalo je interesovanje onih koji su u večernjim satima protestovali protiv "otimanja Trsta".

Iako je u to vreme direktor "Borbe" već bio Veljko Vlahović, znalo se da je Dedijer bio "na belom hlebu" i da je morao da ode zbog toga što je "Borba" objavljivala članke Milovana Đilasa, tada četvrtog čoveka u vrhu Komunističke partije Jugoslavije. Kasnije je Đilas proglašen prvim "otpadnikom".

Uklanjanje Dedijera iz "Borbe" je bilo tiho, ali i indikativno. U vrhu Partije, do plenuma CK KPJ januara 1954. godine, nije postojala puna saglasnost oko Đilasove ponude da se društveni život demokratizuje više od granica koje je CK KPJ već bio postavio.

DEDIJER je tih dana dolazio i viđao se s novim direktorom. Bilo bi pogrešno, dakle, odbaciti mogućnost da je ponudio ideju o večernjem listu.

Otuda sam se i opredelio da citiram autorizovana svedočenja prvog glavnog urednika Slobodana Glumca i čoveka koji je trinaest dana uređivao "Novosti" do Glumčevog povratka iz Trsta. Bio je to Vasilije Kraljević, a ne Dušan Timotijević, koji je, inače, nesporno kum imena lista.

Kao neko ko je jedan od dvojice ili trojice još živih koji su u to vreme radili u "Borbi", na meni je da ukažem na činjenicu, a ne da je osporim, da "Novosti" nisu rođene posle dugog razmišljanja, kako se to tvrdi u skoro svim monografijama.

U MONOGRAFIJI povodom 50-godišnjice "Novosti" navedeno je sećanje Dragana Savića:

"U jeku Tršćanske krize stalno smo objavljivali vanredna izdanja 'Borbe', da bi ljudi po podne mogli da saznaju šta se u Trstu i oko Trsta zbiva. Jednog dana sedeo sam sa Dušanom Blagojevićem, tadašnjim glavnim urednikom 'Borbe', i Vladimirom Dedijerom. Gledali smo jedno od tih vanrednih izdanja. U jednom trenutku Dedijer reče:

- Zašto ne biste pokrenuli jedan večernji list koji bi objavljivao vesti i druge kratke tekstove, sa puno fotografija i krupnih naslova, da narod to čita brzo i lako. Ko da pročita sve ove duge članke iz 'Borbe'? To je više za političare nego za narod."

PISAC tog dela monografije Svetozar Đonović, dalje citira Savića:

"Dedijer je predložio da se list zove 'Večernja Borba'. U tom trenutku naišao je Dušan Duda Timotijević, i kada je čuo o čemu se govori, odmah je rekao da bi bilo najbolje da se novi list zove 'Večernje novosti'."


PROČITAJTE I:SERIJAL O JUBILEJU "NOVOSTI": Uvek korak ispred ostalih


Međutim, priča Slobodana Glumca, koji je od stenografa saznao da je glavni urednik lista, dovodi u sumnju tvrdnju da se o pokretanju "Novosti" duže razmišljalo.

Uostalom, u medijima se neretko dešava da se dobre ideje rađaju i ostvaruju upravo onda kada izgleda da je to nemoguće.

Evo šta o tome kaže Slobodan Glumac:

"Šaljem izveštaj iz Trsta, a stenograf mi kaže: 'Pričekaj da te prebacim Veljku Vlahoviću.' Veljko, direktor 'Borbe', kaže mi: 'Slušaj, daj se ti pakuj i vraćaj se. Ti si glavni urednik 'Večernjih novosti.' Ja pitam: 'Čega?' Kaže da smo pokrenuli novi list umesto specijalnih izdanja 'Borbe' popodne, jer su događaji bili uzbudljivi i napetost je bila velika..."

U NEKIM zapisima stoji i da je, do Glumčevog povratka iz Trsta, prve primerke "Novosti" uređivao Dušan Duda Timotijević. Postoji svedočenje Vasilija Kraljevića, koji je uređivao "vanredna izdanja večernje 'Borbe'", i koji je, zajedno sa tom ekipom, nastavio da uređuje prve brojeve "Novosti" do povratka Slobodana Glumca, čije je ime na prvom broju novog lista kao glavnog urednika.

Vanja Kraljević o prvom broju "Novosti" kaže:

"Jutro 16. oktobra mnogo nam je ličilo na dan kada roditelji očekuju rođenje sina ili ćerke. Zato je, razumljivo, bilo i mnogo nervoze i trke, mada je sve teklo po predviđenom planu. Uvodnik je bio tu, i 'glava' lista koju je izradio jedan slikar, i roman koji će početi da izlazi, i prvi komentar, prve vesti, prve fotografije... Sve je to teklo ka štampariji sa oznakom 'Novosti'. Ali, tokom preloma, pojavile su se rupe na stranicima, dopisivalo se i skraćivalo, rezerve rukopisa nije bilo. Ipak, negde oko 19 časova, prvi prodavci sa prvim primercima otisnuli su se u beogradsku jesenju noć...

"Nismo mogli da propustimo, iako umorni i bez ručka toga dana, da bar malo ne slušamo kako oko nas bruji: Večernje novostiiii! Novostiiii!' Šetkali smo Terazijama, sa uzdignutim kragnama na mantilima, sa rukama duboko zavučenim u džepove, sa iskrenim uverenjem da smo te večeri počeli da ispunjavamo jednu veliku potrebu velikog grada - potrebu za večernjim listom..."

PRVI broj "Novosti" imao je osam strana. Tiraž je bio 14.700 primeraka. Tehnički urednik je bio Dobrivoje Nenadović.

U uvodniku prvog broja "Večernjih novosti", koji je štampan 16. oktobra 1953. godine, između ostalog je pisalo:

"Izlazimo danas pred vas, beogradski čitaoci, s prvim brojem svog lista. Taj list nije rezultat nekog davno smišljenog plana i dugotrajnog pripremnog rada. Pokrenuli smo ga prilično na brzu ruku, jer ga je izazvala potreba...

"Ovo je prvi broj tog lista. On nije savršen. Ima mana. Ali te mane nisu nešto što se ne bi moglo savladati. Prvi broj jednog lista obično nema svoju definitivnu fizionomiju, pa je nema ni naš prvi broj. On će je dobiti tek idućih dana, nadamo se vrlo brzo.

"Mi ćemo učiniti što do nas stoji da list bude što bolji i da što je više moguće odgovara našim željama i potrebama. Učinite i vi sa svoje strane nešto da to što pre postignemo: pišite nam, dajte nam svoje primedbe i svoje sugestije, ne štedite kritiku. Ako čujemo vaše mišljenje, koje nam je potrebno, i mi ćemo vama moći da pružimo onakav list kakav je vama potreban..."

Ovi detalji nisu nepoznati ...

OD SVOG nastanka do oktobra 1972. godine, "Novosti" su se samo jednom suočile sa opasnošću da budu ukinute. Bilo je to 4. novembra 1953. godine. Ni punih dvadeset dana od nastanka lista. Toga dana je na nalogu za štampanje lista pisalo samo 7.050 primeraka.

I u tome nema ničeg čudnog.

Rađanje "Novosti" podudarilo se, dakle, sa nekoliko povoljnih uslova.

1. Pokrenut je list koji je u početku bio sveden na Beograd, pa samim tim i tiraž je bio više nego skroman. Ali su novine bile interesantne, drugačije od ondašnjih dnevnika - "Borbe" ili "Politike", a pogotovo republičkih i pokrajinskih dnevnika. Dakle, novine "lakog žanra", krupnih naslova, kratkog teksta i smelog sadržaja. Naravno, bez mnogo politike. Za to je postojala "Borba".

2. Pokrenute su u pravo vreme. "Novosti" su rođene usred Tršćanske krize, oktobra 1953. godine. Javnost je bila uzbuđena, uplašena, ali i spremna na nove sukobe. Sa stanovišta medija, stekli su se uslovi da i već ustaljeni dnevnici izlaze i vanredno.

3. "Borba" je jedno vreme izlazila kao večernje izdanje, da bi se sa smanjenjem napetosti, samo od sebe nametnulo pitanje - zašto, kada već narod kupuje novine i u večernjim satima, ne bismo pokrenuli neki večernji list, jer je Beograd imao tradiciju u nekadašnjoj "Pravdi".

4. Za "Borbu", pokretača večernjeg lista, to nije bio finansijski problem. Tiraž "Borbe" se kretao i do 700.000 primeraka dnevno. Niko nije pitao ima li ili nema para, važno je izvršiti neku korisnu "društvenu funkciju".